Нова студија GLOBSEC-а открива да спремност за вакцинацију против вируса ковид-19 расте са поверењем у јавне власти

ISAC фонд учествовао је заједно са партнерима из девет земаља централне и источне Европе и Западног Балкана у изради студије GLOBSEC-а која се бави утицајем пандемије на главне друштвено-политичке наративе. Данас у Братислави представљен је нови извештај „GLOBSEC Trends 2020“ који покрива резултате испитивања јавног мњења из ових држава.

Према овом извештају више од 1/3 испитаника верује у теорије завере повезане са вирусом ковид-19. У складу са овим налазом, спремност да се вакцинишу против овог вируса у региону показује само 37% људи. Међутим, она расте на 53% међу онима који верују јавним властима.

„Ово откриће показује колико су кључни добро управљање и поверење између јавности и државних власти, посебно у време кризе. Јавне власти треба да побољшају своје напоре у стратешкој комуникацији и учине све што је могуће да повећају поверење друштва сада “, рекла је Мирослава Савирис, истраживачица из GLOBSEC-а и један од аутора извештаја.

Наративи подела који се тичу идентитета и вредности снажно одјекују

Извештај се такође фокусира на распрострањеност наратива о поделама и мржњи у друштву. Открива да, иако људи генерално одобравају чланство у ЕУ и НАТО-у и подржавају демократију, истовремено, значајан удео испитаника демократију доживљава као претњу када је описана као либерална (41%), а многи виде да ЕУ „диктира“ својим државама шта да раде. Катарина Клингова, виша научна сарадница у GLOBSEC-у и друга ауторка Трендс-а додала је да „Наративи који демонизују „друге“ и подривају основне демократске вредности и наше евроатлантско партнерство, увелико се користе од стране политичких актера у региону. Широк спектар различитих група сада наводно представља претњу вредностима или идентитету испитаника, почев од либерала, миграната, ЛГБТ + заједнице, па чак и до Сједињених Држава. Такве поделе и поларизација могу се развити у домаће културне ратове“.

Слика Русије у региону

Регион је такође склон проруским осећањима и стога верује наративима које пре свега шири Русија. На пример, скоро 4 од 10 испитаника у државама чланицама НАТО-а верује да Алијанса провоцира Русију успостављањем војних база у близини руских граница, што је наратив који често шире проруски извори на интернету. „Проруска осећања посебно су јака у Бугарској, Словачкој, Србији и Црној Гори. Овде осећај Русије као „моћног словенског брата“ одјекује међу 3/4 испитаника “, рекао је Даниел Мило, виши саветник GLOBSEC-а.

Као резултат, перцепција Русије као претње по безбедност земаља такође је ниска. У ствари, перцепција Русије и Кине као претњи се смањила од 2019. „Већина људи у региону не сматра Русију или Кину претњом по безбедност своје земље. Већина људи само каже да је њихова земља премала да би се велике силе бринуле, што је опасан приступ који се противи извештајима обавештајних служби у многим земљама у региону “, објаснила је Доминика Хајду, истраживачица GLOBSEC-а из ауторског тима.

Демократија у Србији има спорно значење

Србија је најмање проевропски оријентисана од свих анкетираних земаља. Па ипак незнатна већина држављана Србије (52%) придружила би се ЕУ ако за то постоји прилика.

84% испитаника из Србије одлучило би да се не придруже НАТО-у, при чему значајни делови српског становништва мисле да НАТО намерно провоцира Русију окружујући је војним базама. Са тако снажним анти-НАТО ставовима, Србија одскаче од осталих земаља у региону.

59% испитаника у Србији сматра Русију и Кину најважнијим стратешким партнерима, што је убедљиво највиши постотак међу свим анкетираним земљама.

85% држављана Србије мисли да је демократија као систем заснован на људским правима, слободама и владавини права добар за Србију, што је највиши проценат од свих анкетираних земаља заједно са Пољском. Међутим, 74% испитаника у Србији такође верује у теорију завере да демократија не постоји зато што светом владају скривене елите, а 57% верује да либерална демократија угрожава њихове вредности и идентитет.

Целу студију можете пронаћи на следећем линку: https://www.globsec.org/publications/globsec-trends-2020/

Анкета је спроведена на репрезентативном узорку од најмање 1000 испитаника из девет земаља – Бугарске, Чешке, Мађарске, Црне Горе, Северне Македоније, Пољске, Румуније, Србије и Словачке.