Конференција: Европа после избора и изгледи за „ Европу у више брзина” у области безбедности и одбране – који су сљедећи кораци?

„Европска унија више не може да се ослања на НАТО по питању безбедности, што води ка убрзању процеса који се тичу стварања европске одбране” речено је данас на конференцији „Европа после избора и изгледи за „Европу у више брзина” у области безбедности и одбране – који су следећи кораци? ” коју је организовао Центар за међународне и безбедносне послове (ISAC) заједно са Фондацијом Фридрих Еберт. Конференција је одржана 3. новембра 2017. године у Београду и том приликом је присуствовао велики број експерата и истражвача из области безбедности и одбране ЕУ. У наставку можете прочитати кратак преглед појединачних излагања наших говорника.

Директорка регионалне канцеларије за Србију и Црну Гору Фондације Фридрих Еберт Урсула Кох – Лаугвиц указала је да се Европа у кратко време суочила са бројним изазовима. „ Много ствари се променило у једној декади. Европа се суочава са проблемима тероризма, сајбер тероризма, са Брегзитом али и избором Доналда Трампа за председника” рекла је директорка фондације и додала је да ови изазови имају утицај  како на унутрашњу, тако и  на спољну политику ЕУ и држава чланица.

Директор Центра за међународне и безбедносне послове (ISAC) Никола Петровић сматра да је разумевање те теме и комуникација са јавношћу и политичким елитама увек приоритет што се тиче политике безбедности, а да је важно и због европског пута Србије и претприступних преговара, нарочито у оквиру поглавља 31.

Први говорник на конференцији био је бивши парламентарни државни секретар у Федералном Министарству одбране Немачке и бивши заменик председника парламентарне групе Социјалдемократске партије Немачке у Бундестагу, Валтер Колбов, који је објаснио са којим изазовима се Европа суочава након избора, али и зашто постоји иницијатива за „Европу у више брзина”. Он је такође додао да је ЕУ потребна стратегија како би се изборила са проблемима безбедности. „Потребна су нам три стуба – комуникација, организација и стратегија, како бисмо решили проблем стабилности и безбедности у ЕУ”, каже Колбов и додаје да је Европи потребна воља сваког грађанина да се посвети решавању овог проблема.

С друге стране, директор истраживања Центра за међународне и безбедносне послове (ISAC), Игор Новаковић, указао је да се бројне кризе са којима се суочава ЕУ, могу посматрати као катализатор процеса који воде ка већој интеграцији, односно ка убрзању процеса који се тичу стварања европске одбране. Међутим, Новаковић  је истакао да одбрана не значи и стварање европске армије. Новаковић додаје и да процес унапређења сарадње у области безбедности неће бити линеаран.

Као још један од гостију, на конференцији је учествовао  и виши научни сарадник на Институту за развој и међународне односе из Загреба, Сандро Кнезовић, који је указао на односе између НАТО-а и ЕУ, али и на стратешку аутономију Европе. Истакао је да се партнерство НАТО-а и ЕУ суочава са бројним билатералним проблемима попут односа Турске и ЕУ, док се с друге стране државе чланице суочавају и са заједничким проблемима који се тичу пре свега глобалне безбедности. Кнезовић је указао да је безбедност ЕУ раније била гарантована НАТО-ом као и америчким фондовима, међутим, ситуација се променила. „Сада постоји потреба да се изгради заједнички безбедносни капацитет и у последње две године ЕУ је радила на изградњи капацитета”, каже Кнезовић и додаје да се разлог томе може тражити у Брегзиту, избору Трампа за председника али и Глобалне стратегије ЕУ.

Саветник министарке у Министарству за европске интеграције, Владимир Атељевић сматра да је појам „Европа у више брзина” постао контроверзан, те да он означава да се ради о оправданој диференцираној интеграцији. Атељевић сматра да је Европи данас потребна дубља интеграција у области безбедности. Што се тиче Србије, Атељевић објашњава да је повећан број мисија у којима Србија учествује, те да се Србија данас налази на осмом месту у Европи, што је, додаје, много више него што је то био случај 2014. године. Атељевић објашњава да би сарадња са Европском одбрамбеном агенцијом такође могла бити од великог значаја за Србију у наредним годинама.

На крају, програмски директор Београдског фонда за политичку изузетност, Марко Савковић је понудио кратак резиме излагања свих говорника  и сагласио се са констатацијом да је учешће српских војника у мировним мисијама УН и ЕУ од великог значаја за Србију.