Анализа наратива „Једини бели народ који није донео зло“: О борби Русије и Запада у Африци

Август 2023.

У оквиру програма Регионална иницијатива за борбу против дезинформација „Центар за борбу против дезинформација Западног Балкана: Разоткривање злонамерних утицаја кроз проверу чињеница и аналитичко новинарство“, представљамо вам нову месечну анализу лажних вести и дезинформационих наратива.

„Једини бели народ који није донео зло“: О борби Русије и Запада у Африци

Пуч који је војска Нигера спровела крајем јула 2023. године, а у мањој мери и самит Русија-Африка одржан у Санкт Петербургу, били су повод за наратив о нарастајућем руском утицају у Африци у медијима на српском језику. Током августа, велики број медија промовисао је наративе о Русији као искреном пријатељу афричких земаља, за разлику од Запада, али и о геополитичкој битки коју Русија добија над Западом на овом континенту.

Дана 26. јула 2023. године војска Нигера збацила је цивилног председника те земље, Мохамеда Базума, с власти, и успоставила војну хунту. У питању је био један у низу пучева који су се одиграли у Африци у последњих неколико година, и првенствено негативна вест за Француску. Као бивши колонијални управник Нигера, Париз је у овој земљи са стратешки значајним положајем на континенту држао своје трупе. У септембру је потврђено да ће француска војска бити повучена из Нигера до краја године, као и амбасадор ове земље. Нигер је, такође, земља из које Француска увози 20% уранијума, те је пуч изазвао забринутост у погледу њене енергетске безбедности.

С друге стране, како је у анализи крајем августа оценила Фондација Карнеги, још је рано закључити да ће Нигер у потпуности преокренути своју спољну политику, коју је у претходним деценијама укључивала и сарадњу са САД. Америчке трупе су, за сада, остале у Нигеру и након пуча, а 7. августа земљу је посетила, додуше у напетој атмосфери, вршитељка дужности заменика државног секретара Викторија Нуланд. Лидери пуча најавили су да земљу очекује прелазни период „не дужи од три године“, током којег ће будућа оријентација земље постати јаснија. Према информацијама из друге половине августа, Нигер није зауставио извоз уранијума у Француску.

Ипак, чињеница да су неки од демонстраната који су крајем јула подржали војни пуч махали руским заставама и носили плакате са про-руским порукама биле су довољне за изградњу наратива о геополитичкој победи Русије и поразу Запада, који се касније проширио на опис стања у целој Африци. Овај наратив био је у наредним недељама широко заступљен у српским медијима.

Провладин лист Вечерње новости 2. августа је, на основу изјава два демонстранта који су подржали пуч, а од којих је један био одевен у руску заставу, закључио да су се „грађани окренули Русији, надајући се да ће им она помоћи да после пуча наставе даље без мешања Запада“. Насловна слика овог текста показивала је још једног демонстранта који је држао плакат са натписом „доле Француска, живео Путин“. Текст је ставио пуч у Нигеру у шири контекст, тумачећи га као знак да „Африка устаје против Запада“.

И други медији „убацили“ су догађаје у Нигеру у овај наратив. „Шамарчина Западу, велика драма у Нигеру!“, наслов је који је на свом интернет сајту објавио најутицајнији про-владин таблоид у Србији Информер, у тексту у којем се преноси да би свргнутом про-западном председнику Базуму могло бити суђено због велеиздаје. Исти овај медиј је нешто раније објавио да, у Нигеру, „Путин добија нове савезнике“. Српско издање руског државног медија Russia Today такође је објавило да „становници Нигера и других земаља Сахела желе да виде промену политике, а многи од њих управо у Русији виде потенцијалног партнера за будућност“.

Поменути медији у најмању руку су пожурили са проглашавањем сврставања Нигера уз Русију, док су тврдње о снажним про-руским сентиментима тамошњег становништва били засновани тек на неколико фотографија и изјава. Како је у поменутој анализи навела Фондација Карнеги, Русија ће можда моћи да искористи пуч у Нигеру за ширење свог утицаја, укључујући и понуду за слање паравојне јединице Вагнер као помоћ новом режиму, али то, посебно након смрти вође ове формације Јевгенија Пригожина, неће бити једноставно.

Оваква, опрезнија, интерпретација ситуације није спречила део српских медија да наставе да тумаче догађаје на континенту у снажно про-руском кључу. Крајем августа одиграо се још један пуч у Габону, такође бившој француској колонији. Провладин портал Србија Данас објавио је вест о овом догађају уз следећи наслов: „РУСИЈА ОСВАЈА АФРИКУ?! Француска збрисана са Црног континента, после Нигера, на ред дошао и Габон!“. У тексту није пружен ниједан доказ да Русија има било какве везе са пучем у Габону, већ је само поменут случај Нигера и претходно одржаног самита Русија-Африка.

Још један од главних наратива у овом периоду био је тај да је Русија пријатељска земља према Африци, за разлику од Запада који ју је колонизовао. Српско издање руског Спутњика почетком августа објавило је разговор са српским саговорницима, у којем је истакнуто да су Руси за Африку „једини бели народ“ који није доносио „зло, невољу, убијање и пљачку“. Исти овај медиј објавио је и текст о томе како ће Африка профитирати од сарадње са Русијом у рударству и енергетици, за разлику од Запада, који је те ресурсе на континенту експлоатисао. Такође је објављена и изјава портпарола председника Русије Дмитрија Пескова да су „многе државе прилично љубоморне на пут унапређивања односа Русије и афричких земаља“.

Портал Восток 19. августа објавио је изјаву министра спољних послова Русије Сергеја Лаврова, који је рекао да „партнерства између Москве и Африке расту упркос колосалним притисцима са Запада“ те да „афричке државе виде Русију као поузданог партнера који може да допринесе одржавању стабилности и помогне у борби против тероризма и нарко-криминала“. Исти медиј раније је цитирао председника Русије Владимира Путина у детаљном тексту о самиту Русија-Африка у Санкт Петербургу 27. и 28. јула. Путин је том приликом рекао да Русија подржава жељу афричких земаља за социјалном и економском стабилношћу, националним и културним суверенитетом.

Спутњик је 3. августа пренео изјаву председника Думе Вјачеслава Володина, који је рекао да САД, Британија и Француска треба да компензују афричким државама причињену штету из времена колонијализма. Он је и подсетио да су, у тим временима, САД и горе наведене европске државе, бавећи се трговином робљем, превезле су само у Америку око 15 милиона људи, који су постали робови.

Коначно, објављено је више текстова у оквиру наратива о губитку геополитичке битке Запада, пре свега Француске, у Африци. Након самита у Санкт Петербургу, портал Србија Данас објавио је да су потписани споразуми између Русије и преко 40 земаља Африке, те да ће Русија сада имати далеко већи утицај на континенту. Наслов је гласио: „ПОТПИСАНО ЈЕ, ПУТИН ОСЛОБАЂА АФРИКУ! Направио моћан договор са чак 40 земаља!“ Други медији, укључујући Вечерње новости и Russia Today, истакли су и растућу улогу Кине и БРИКС-а на континенту.

Утицај Русије у Африци у реалности ограничен

Према писању Euronews-a, за сада не постоје докази о директној умешаности Русије у пуч у Нигеру, што је изјавио и портпарол Савета за националну безбедност САД. Према томе, приписивати јој директне поене у геополитичкој борби са Западом има мало смисла. Када је реч о широј слици, руски утицај у Африци постоји у неким областима – посебно у безбедности и трговини оружјем – али већина аутора који су писали на ову тему закључују да свеукупан утицај не треба прецењивати.

Вредност трговине између Русије и Африке износи око 18 милијарди долара, док је трговина Африке са Европском унијом и Кином вредна преко 200 милијарди долара, а са САД око 65 милијарди. Иако се од 2013. до 2021. обим трговине између Русије и Африке скоро дуплирао, у наредних неколико година овај раст се успорио, а између 2019. и 2023. обим трговине се чак смањио, док руске директне инвестиције чине 1% свих инвестиција које стижу у Африку, навела је Фондација Карнеги. Такође, две трећине руске трговине сконцентрисано је на север континента, пре свега Египат, Алжир и Мароко. Одлука Русије да у јулу напусти Црноморски житни споразум, чији је циљ био смањивање светске цене жита и омогућавање његовог допремања у најсиромашније земље света, наишао је на негативне реакције афричких лидера, упркос Путиновим најавама да ће омогућити бесплатан извоз у неке земље континента.

Сарадња Русије и Африке најинтензивнија је у сфери безбедности, посебно извоза оружја, где је у претходним годинама дошло до знатног повећања вредности извезене робе са око 500 милиона на 2 милијарде годишње, кажу подаци РАНД корпорације. Према анализи Центра за стратешке и међународне студије из Вашингтона, без обзира на исход рата у Украјини, Русија ће имати јаке подстицаје да настави са употребом паравојних формација у Африци, укључујући и реструктуирану групу Вагнер, јер ће велики број ратних ветерана са украјинског ратишта бити доступно за ове мисије.

С друге стране, како примећује анализа британског Четам хауса, на самит Русија-Африка у Санкт Петербургу дошло је само 17 шефова држава са континента, што је знатно нижи број него пре четири године, када је одржан први самит ове врсте у Сочију, коме је присуствовало 43 шефа држава. Аутори анализе закључили су да су лидери Африке добили мало шта конкретно од састанка са Путином, као и да ће се сврсисходност самита Русија-Африка преиспитати у будућности. Ни имиџ Русије у Африци није апсолутно позитиван. Истраживање које је спровео ИПСОС у јуну 2023. у Сенегалу, Нигерији, Уганди, Кенији, Замбији и Јужноафричкој Републици показало је да се у свакој од ових земаља преко 50% становника слаже да је Русија починила ратне злочине у Украјини, док се мање од 30% не слаже са овом тврдњом.

Како је у тексту Афричког центра за стратешке студије из Вашингтона написао истраживач Џозеф Сигл, „утицај Русије у Африци можда превазилази њене капацитете“. Он закључује да „на континенту све више расте свест о томе колико мало Русија заправо доноси Африци у смислу инвестиција, трговине, отварања радних места или безбедности. Њено распоређивање плаћеника, поларизирајуће дезинформације, политичко уплитање и опскурни споразуми о размени оружја за ресурсе значи да Русија заправо појачава нестабилности на континенту“.

Аутор: Александар Ивковић