Анализа наратива у коментарима вести

Март 2022.

У оквиру програма Регионална иницијатива за борбу против дезинформација „Центар за борбу против дезинформација Западног Балкана: Разоткривање злонамерних утицаја кроз проверу чињеница и аналитичко новинарство“, представљамо вам нову месечну анализу лажних вести и дезинформационих наратива.

Коментари на најчитанијим порталима у Србији: Продор про-руских наратива

Коментари на најпосећенијим сајтовима у Србији показују продор про-руских наратива у српско јавно мњење. Вести о рату у Украјини на порталу Блиц током марта 2022. не само да су репродуковали неколико наратива који се поклапају са руском интерпретацијом догађаја, већ је однос позитивно и негативно оцењених коментара био снажно у корист оних који су подржавали Русију.

Блиц је најчитанији информативни портал у Србији, али, за разлику од других таблоидиних медија, није про-руски настројен. Према томе, коментари на овом порталу имају додатни значај, јер се супротстављају и садржају и уређивачкој политици овог медија. Слични трендови видљиви су и на порталу Курира, још једног високо читаног медија у Србији, који се такође не може описати као снажно про-руски.

Као пример односа позитивних и негативних реакција у корист Русије може се узети скоро било која вест са сајта Курира и Блица од почетка рата. На пример, коментар на сајту Курира од 26. марта је, између осталог, тврдио: „Блам Путина и руске војске се наставља!“ и додао „Браво Украјина и Зеленски!“. Овај коментар добио је чак 338 „минуса“ а само 88 „плусева“.

С друге стране, одговор на овај коментар, који је садржао само слике српских и руских застава, имао је 191 „плусева“ и 43 „минуса“.

Украјински нацисти и тортура над руским становништвом

Један од најприсутнијих наратива који се може приметити у овим коментарима јесте описивање Украјине и украјинског вођства као нациста.

Најављујући почетак ратних дејстава у Украјини крајем фебруара, председник Русије Владимир Путин је као један од циљева навео „денацификацију Украјине“, а представљање украјинске стране као нацистичке доминира про-руским наративима о рату.

Тако је један од коментара на вест са сајта Блица о говору председника Украјине Володимира Зеленског 19. марта означио као „Јевреј(а) који је доведен на чело православне Украјине да у корист западне војне индустрије прогура интересе католичке нацистичке мањине у Украјини“. Коментар је имао 141 „плусева“ и само 18 „минуса“.

Други коментар на вест објављену дан касније подсетио је да је Зеленски носио мајицу са „гвозденим крстом“, вероватно алудирајући на слику на којој је Зеленском фотошопом доцртан кукасти крст на дрес украјинске репрезентације са његовим именом.

Још један коментар на вест Блица од 26. марта подсетио је да је „крилатица слава Украјини исто што и за дом спремни“ и да су је користиле нацистичке украјинске јединице. Иако су крилатицу користиле и јединице Степана Бандере које су у Другом светском рату сарађивале са Нацистичком Немачком, она је заправо настала крајем 19. века, а везује се и за украјинску револуцију 1917.

Коментар са преко 200 „плусева“ на вест из Блица од 27. марта о уласку у други месец рата гласио је: „Украјински цивили су штит за нацисте украјинске, да их нацисти пусте да напусте градове сви би отишли, него не дају а то је забрањено конвенцијама, запад ћути и не осуђује него подржава нацисте, они су их и оформили“.

А на вест да је „Мариупољ претворен у прах“ од 29. марта, коментар је гласио: „Руси су рекли да ће згазити нацисте, згазили су нацисте… Шта није јасно?“

На више места истицана је улога батаљона Азов, који је након почетка рата 2014. инкорпориран у јединице украјинске војске. Започет као добровољачка формација, овај батаљон у својим редовима има нео-нацисте. Један део америчких конгресмена је 2019. чак покушао да ову јединицу прогласи терористичком организацијом, али неуспешно.

Ипак, Азовски батаљон, према писању Вашингтон поста има око 10.000 војника, а многи од њих су се прикључили недавно, након почетка рата. Сама војска Украјине, према проценама Конгреса САД, има између 140 и 150 хиљада војника. Самим тим, фокус искључиво на батаљон Азов и део његових чланова који су нео-нацисти служи пре свега да дискредитују целу војску Украјине и њене грађане.

Још један често коришћен про-руски наратив јесте онај о убиству 14.000 руских становника у области Донбаса, односно на простору Доњецке и Луганске Народне Републике, од 2014. до 2022. Он је, наводно, искоришћен као повод Русије да војно реагује. Овакви коментари јавили су се пре свега на вест из Блица од 20. марта, који је пренео изјаву Володимира Зеленског да је до тог тренутка у рату погинуо управо тај број Руса: 14.000.

Први коментар на ову вест гласио је „14.000 сте ви убили у Донбасу од 2008 године до сада“, а и неколико других се надовезало на исту тему.

„Да има 14.000 погинулих било би 100.000 рањених што би практично значило да Руси освајају територију са 30.000 преосталих ангажованих у операцији. Ипак овај наркоман је потрефио цифру али цифру о убијених 14,000 у ДНР и ЛНР у протеклих 7 година тортуре над тим територијама“, гласи један од коментара на ову вест са 107 „плусева“ и 16 „минуса“.

Према извештају Комесара за људска права Уједињених нација, током конфликта у Украјини погинуло је 3.409 цивила, а од тога 3.038 у прве две године, 2014. и 2015, када је сукоб и био најинтензивнији, док је од 2016. до 2021. погинуло њих 371, и то сваке године све мање. Године 2021. погинуло је 18 цивила.

Одговорност НАТО-а за рат у Украјини

Још један од наратива који се врло јасно види у коментарима јесте да је примарна одговорност за рат на НАТО алијанси и да она заправо „ратује са Русијом преко Украјине“. Ово је тумачење ситуације које се у Србији задржало у про-владиним таблоидима чак и када су они престали да отворено навијају за Русију почетком марта, а такође га користе и про-руске партије у земљи.

Коментар на вест о слању оружја из Велике Британије у Украјину на сајту Блица 31. марта гласио је: „Наравно да ће да шаљу оружје јер НАТО ратује преко Украјинаца, брига њих за људе“ (187 „плусева“ и 23 „минуса“).

На вест на порталу Курира од 25. марта, коментар са преко 350 „плусева“ нагласио је да је циљ рата да се „дубока држава повуче на границе НАТО-а које су потписане када је срушен Берлински зид“. А ако се то не деси, „Русија ће сама да испуни своје захтеве, а то значи да ће све државе Варшавског пакта које су ушле у НАТО морати да га напусте милом или силом“.

Дан касније, поново на сајту Курира, један од коментара је тврдио да је циљ Америке да Русија нападне Пољску како би се могао отпочети рат на основу уговора НАТО-а о колективној безбедности.

Повучена је и паралела са Србијом и НАТО бомбардовањем, а поново су се јавиле и контроверзне тврдње о осиромашеном уранијуму. На вест о достављању оружја Велике Британије Украјини постављен је и коментар о лицемерју НАТО-а, а такође је подсетио да у Србији данас постоји „пандемија канцера“ због бомбардовања осиромашеним уранијумом.

Блиц је, такође, 24. марта, на годишњицу почетка НАТО бомбардовања, објавио чланак о наставку коришћења тог примера од стране Русије као оправдања за њен напад на Украјину. Разлика је, тврдио је коментар са преко 200 „плусева“,  „у томе што су Руси угрожени НАТО базама у Украјини и малтретирањем свог народа, а Американци и НАТО пакт ‘99 нису били угрожени никако а напали су нас. Ми смо се бранили од УЧК“.

Ширење НАТО-а на исток Европе део аналитичара сматра једним од главних узрока тренутног сукоба, док други истичу да је у питању била слободна одлука о приступању, уз велику подршку грађана, бивших чланица Варшавског пакта, а да договор о не примању тих земаља никада није формално склопљен. НАТО није имао базе у Украјини, а примање те земље у чланство није било на дневном реду у време напада Русије. Влада Украјине у међувремену је истакла да јој је прихватљиво да не постане чланица Алијансе.

С друге стране, наратив о осиромашеном уранијуму као стални део наратива о односима НАТО и Србије траје већ годинама. Домаћи експерти наглашавају да се о повезаности бомбардовања са порастом малигнитета не може говорити са сигурношћу. Утврђивање последица НАТО бомбардовања на раст малигних болести препуштен је Комисији која је основана Одлуком Народне скупштине 2018. Комисија још увек није презентовала коначне резултате.

Економска пропаст Запада

Један од наратива, који може бити протумачен као користан и за власти у Србији, гласи да Западу, пре свега најразвијенијим земљама ЕУ, прети економска пропаст због санкција Русији.

Овакав наратив јасно се види у насловима про-владиних таблоида у протеклим недељама.

„ХРАНА ПОСКУПЉУЈЕ ЗА 50%: Најављује се нови инфлаторни удар, привреда на коленима, а најгоре тек следи“, „СУНОВРАТ!? Аналитичари упозоравају: Немачка привреда клизи у рецесију!“, „НЕМЦИ У ПАНИЦИ: Због несташице уља бришу помфрит из јеловника“, неки су од наслова објављених последњих недеља на порталу Спрског телеграфа, Републици.

Слични наслови објављени су и на порталу Информера: „НЕМАЧКА У ПАНИЦИ, ТРАЖЕ СМАЊЕЊЕ ПОТРОШЊЕ ГАСА! У Србији ситуација МНОГО БОЉА, Вучић то ни од кога не тражи ЈЕР СУ НАШЕ РЕЗЕРВЕ ПУНЕ!“, „НЕМАЧКА НА НОГАМА ЗБОГ КРИЗЕ! РЕСТОРАНИ БРИШУ ПОМФРИТ ИЗ ЈЕЛОВНИКА! „Нема уља, скупо је“!“.

Овакви наративи постали су приметни и у коментарима на најчитанијим порталима.

„АМЕРИКА после Другог светског рата 20 пута стварала ратове да би опстала јер без њих она би била као нека неразвијена афричка држава јер изазивајући ратове помаже само своју индустрију а ЕВРОПСКУ уништава“, гласи један коментар на сајту Блица од 30. марта. Други коментар неколико дана раније гласио је да ће се, „дугорочно Русија опоравити уз помоћ Кине али запад неће ..бар не тако брзо. Циљ је да се снаге изједначе да биполарни свет поново заживи“.

Слични коментари нашли су се и на сајту Курира, а један од њих, објављен 30. марта, посебно је детаљно анализирао ситуацију.

„Немачка, ако не купи гас у рубљама, у јуну КОМПЛЕТНО зауставља индустрију – анализе апсолутно свих светских економиста! Очекују се милиони отказа у Немачкој. Е сад, колико ће и у ком обиму то заустављање и масовна незапосленост утицати на Немачку државу, видећемо – Немачка тврди да ће да гаси пожар девизним резервама и из буџета – практично ће да пошаље Немачку на плаћено одсуство у нади да ће се рат завршити до зиме – а неће СИГУРНО у наредних пет година! :). Дугорочно ће политика социјалног гашења пожара да обори евро у бесцење … ратосиљајте се евра моментално, ако одбију да плаћају у рубљама!“

Према прогнозама ОЕЦД-а објављеним средином марта, глобални економски раст ове године могао би бити за више од 1 процентни поен мањи него што је било пројектовано пре сукоба, док би инфлација, која је већ била висока на почетку године, могла да буде већа него што би била да је рат није избио за најмање додатних 2,5 процентних поена по земљама.

Такође се наводи драматичан скок цена нафте и гаса, а скок цена ризикује повећање сиромаштва и поремећај производње добара и услуга широм света. Владама се препоручује да обрате пажњу на домаћинства са ниским примањима, као и да повећају увоз течног гаса и максимизирају употребе извора као што су био- и нуклеарна енергија.

Док се економске тешкоће предвиђају и Европској унији и Западу, тврдње о комплетној пропасти привреде и индустрије свакако се могу убројати у наративе који иду у корист Русији, у којој се економске последице рата гурају у други план.

Аутор: Александар Ивковић