Јун 2022.
У оквиру програма Регионална иницијатива за борбу против дезинформација „Центар за борбу против дезинформација Западног Балкана: Разоткривање злонамерних утицаја кроз проверу чињеница и аналитичко новинарство“, представљамо вам нову месечну анализу лажних вести и дезинформационих наратива.
Сви председникови људи: Руски коментатори у српским медијима
Од почетка рата у Украјини, део медија на српском језику почео је да преноси изјаве и текстове руских војних и политичких аналитичара, у чему предњаче десничарски портали. Током јуна 2022. појавило се неколико текстова са цитатима особа које су у великом броју извора означене као блиске Кремљу и учесници у пропаганди руских власти.
Уређивачка политика која се ослања на ове коментаторе, према томе, свакако доприноси ширењу про-руских и анти-западних наратива, поготово када је реч о рату у Украјини. Коментари анализирани у овом тексту углавном су тежили да истакну надмоћ руске војске над украјинском, као и борбу Русије против Запада на украјинском ратишту. Такође је објављен један ауторски текст о блиским српско-руским односима који треба да се наставе.
Са друге стране, у истим медијима нису се појављивали коментатори и аналитичари из Украјине или, пак, они пореклом из Русије који су критични према режиму Владимира Путина. Не изненађује закључак да не постоји покушај да се пружи више тачака гледишта о рату у Украјини.
Један од коментатора који је пренет више пута почетком јуна 2022. године (на порталима webtribune.rs, srbin.info и vaseljenska.net) био је Виктор Баранец, потписан као војни аналитичар листа Комсомолска Правда. Његову изјаву пренео је портал Webtribune под насловом „УДАРНО: Руски војни аналитичар најавио која ће држава ускоро бити припојена Русији“. У питању је било предвиђање да ће руска војска наставити да напредује ка Придњестровљу, самопроглашеној републици на међународно признатој територији Молдавије.
Баранец је, осим тога, предвидео да ће трећа фаза „специјалне војне операције“ у Украјини почети за око месец и по дана, када ће цела украјинска војска бити елиминисана из Донбаса, а руска наставити да се озбиљније „бави“ Одесом и Николајевом.
У званичној биографији Виктора Баранеца, на сајту Комсомолске Правде, наводи се да је, као дипломирани новинар и бивши официр, био портпарол министра одбране Руске Федерације до 1997. године, када је отпуштен због објављивања информација о свакодневном животу руске војске.
Интересантнији детаљ у његовој биографији јесте да је у децембру 2011. током годишње телевизијске емисије „Директна линија са Владимиром Путином“, Баранец поставио неколико критичких питања о стању у руској војсци, пре свега везана за социо-економски положај војника. Путин, тада премијер, похвалио га је због „храбрости и искрености“.
Само неколико месеци касније, Баранец је подржао Путина на председничким изборима 2012. и активно учествовао у његовој кампањи кроз текстове и наступе на телевизијама, наводи се у тексту који је објавила, у позитивном тону, Комсомолска Правда. У тексту се наводи да се Баранецу Путин лично захвалио на помоћи у кампањи у њеном финишу.
Баранец се, осим тога, појављује на интернет сајту Путинов списак (Putins’s List), пројекту који је покренуо Слободни руски форум, основан 2016. године од стране руских дисидената и критичара режима, међу којима су шахиста Гари Каспаров и опозиционар Иља Пономарев. Сајт Путинов списак на једном месту сакупља профиле преко хиљаду сарадника руског режима и заговара њихово санкционисање.
На профилу Виктора Баранеца као главна „оптужба“ против њега наводи се подршка руској војној агресији у Украјини. „Виктор Баранец укључен је у извештај 1500 ратних хушкача који је саставио Слободни руски форум. Извештај садржи имена руских јавних личности, војних команданата, посланика, пропагандиста, уметника и спортиста који су јавно подржали агресију Русије или активно учествују у њој. Слободни руски форум захтева санкције против њих у Европској унији“.
Још једна особа са сајта Путинови људи која се цитира у српским медијима је Јаков Кедми, чију је изјава 2. јуна 2022. пренео портал Факти.орг. Кедми је у тексту нетачно потписан као бивши шеф израелске обавештајне службе Натив – ова организација, која се данас налази у саставу канцеларије премијера Израела, никада није имала статус обавештајне службе. Због тога је Кедмијев статус „бившег обавештајца“, како је често потписан у медијима, нетачан. Факти.орг цитирао је његову оцену да у Украјини Русија ратује против САД и НАТО.
„Украјинци пуцају и ратују, али њихово оружје усмеравају Сједињене Државе и НАТО. А за ратовање на тактичком нивоу су пресудни извиђање и „обележавање мета“. Американци у украјинском рату против Русије испробавају своје системе, проучавају како Русија на то реагује. Све у свему, америчко-натовски рат против Русије је већ у току“, наводи се у овом тексту. Кедмија су, иначе, преносили и портали таблоида Ало и Информер.
О Кедмију на сајту Путинови људи пише да је 2010-их година постао редовни учесник у пропагандним програмима на руској телевизији. „Он игра улогу ‘корисног Израелца’ и користи свој статус бившег начелника израелске тајне службе. Његове изјаве потпуно се поклапају са најконтроверзнијим тврдњама руских званичника и пропагандиста.
„Јаков Кедми редовно критикује Украјину, оптужује украјинско руководство за нацизам, а украјинско друштво за антисемитизам, користећи изразе као што су ’мајданска копилад’“, наводи се на сајту, у профилу написаном пре почетка агресије на Украјину у фебруару 2022.
Још један коментатор пренет у српским медијима је Василиј Прозоров, бивши члан украјинске државне безбедности. Портал Спутњик је 20. јуна објавио да је овај коментатор „специјално“ за тај медиј објавио детаље о тајном затвору на аеродрому у Маријупољу у којем су, како се наводи у тексту, 2014. и 2015. године украјинске снаге држале и мучиле припаднике Доњецке Народне Републике и полиције.
Испоставља се да ова прича није толико нова. На сајту EUvsDisinfo који је покренула радна група за стратешку комуникацију (StratCom) Европске службе за спољно деловање (ЕЕАС) налази се текст о Прозорову из марта 2019. године. У њему је он означен као промотер теорија завере о Украјини, из које је, наводно, побегао у Русију.
„Он (Прозоров) је промовисао мноштво омиљених анти-украјинских наратива Кремља: да је Украјина, наравно, одговорна за обарање лета МХ17 (2014. године); да Кијев никада није био заинтересован за мирно решење рата у Донбасу; да се фашизам дивље шири међу редовима украјинске војске и полиције; и да ц́е предстојец́и председнички избори бити намештени“, наводи се у овом тексту објављеном пре три године.
Међутим, такође се додаје да је Прозоров имао и своје оригиналне наративе.
„Како се испоставило, украјинска тајна полиција је очигледно основала тајни затвор за мучење у Маријупољу под називом „Библиотека“ где се затвореници дехуманизују и називају „Књигама“. Стотине људи је овде мучено, а најмање двоје убијено. Као „доказ“ за ове тврдње, Прозоров је чак донео и реквизите: прегршт нејасних и потпуно непроверених докумената и фотографија које наводно приказују објекат и повређене затворенике“, стоји у овом тексту.
По свему судећи, ова прича је касније рециклирана у Србији.
Политиколог Володимир Корнилов још један је коментатор који је током јуна пренет у медијима у Србији. Портал Србин.инфо пренео је 8. јуна његову оцену да „ако Украјина сада не стане и не започне нове преговоре… не преостаје ништа друго да идемо даље – до Придњестровља, до Дњепра“.
Затим је додао: „Сада, наравно, много зависи од позиција оних спонзора Украјине који, у ствари, предводе актуелни кијевски режим. Ако не престану сада, мораће даље. Надам се да ипак нећемо морати да стигнемо до Стоунхенџа“.
И о Корнилову постоји опсежан профил на сајту Путинови људи, где се наводи да је овај бивши директор украјинске гране Института за ЦИС-државе (чланице Заједнице независних држава), стални учесник руских пропагандних емисија и редовни коментатор на порталима Украина.ру и Политнавигатор. Управо је портал Украина.ру био извор цитата који је објављен у Србији.
Владимир Путин се 2011. године захвалио Корнилову на његовом доприносу руско-украјинском пријатељству. Две године касније, Коронилов се трајно из Кијева преселио у Москву, где је постао директор Центра за евроазијске студије, а 2015. је објавио књигу „Како се избори добијају у САД, Великој Британији и Европској унији: Анализа политичких технологија“, за коју је добио државну награду.
Управо је ова последња тема повезана за епизодом из Корниловљевог рада који је пренет и у европским медијима. Euobserver је 2020. године објавио чланак о његовом учешћу у холандском референдуму о Споразуму о придруживању ЕУ-Украјина 2016. године. Корнилов је тада, према овом чланку, имао контакте са екстремним десним странкама које су заговарале одбацивање споразума, а који су га описали као „Руса који ради за Путина“ и „врло утицајну фигуру“.
Корнилов је на Твитеру исмејао оптужбе о мешању у холандску унутрашњу политику.
Последња особа која се, као руски коментатор, нашла у српским медијима у јуну, била је ТВ и радио водитељка Ана Шафран, чији је текст о руско-српским односима превела и објавила Васељенска.нет 22. јуна. Она је, између осталог, у тексту навела да Србија због косовског преседана није у потпуности подржала руску „специјалну операцију“.
„Али Русија није ни САД ни Европска унија. Не тражимо тоталну подршку наших савезника и партнера за све што радимо у унутрашњој и спољној политици. А узгред, ни Совјетски Савез није захтевао, а многи источноевропски политичари старије генерације сада признају да је притисак Европске уније много оштрији и бескомпромиснији од инструкција које су добијали из Москве током година Варшаве“, написала је Шафран.
Она је у наставку текста похвалила министра унутрашњих послова Србије Александра Вулина, који је одбио поруку председнице Европске комисије Урсуле фон дер Лајен да Србија треба да се усклади са санкцијама Русији.
„Докле год Срби памте да их има 200 милиона заједно са Русима, не плаше се ниједног од најлуђих захтева Европљана“, Шафран закључује свој текст.
Уколико се поново баци поглед на сајт Путинови људи, видеће се да је Шафран од 2010. запослена на државној радио-станици Вести ФМ, на којем води програм заједно са познатим пропагандистом руских власти, Владимиром Соловјовим, а редовно учествује и у његовој ток-шоу емисији на каналу Русија-1.
Све наведене коментаторе повезује, дакле, сарадња и блискост са руским режимом, а њихова кредибилност као аналитичара је у том смислу упитна. С обзиром да се њихове изјаве често појављују и у српским медијима, посебно десничарским порталима и таблоидима, нема никакве сумње да представљају допринос анти-западним наративима у Србији.
Аутор: Александар Ивковић