Анализа наратива „Русија треба да се умеша: Реакција анти-западних медија на споразум Србије и Косова“

Март 2023.

У оквиру програма Регионална иницијатива за борбу против дезинформација „Центар за борбу против дезинформација Западног Балкана: Разоткривање злонамерних утицаја кроз проверу чињеница и аналитичко новинарство“, представљамо вам нову месечну анализу лажних вести и дезинформационих наратива.

Русија треба да се умеша: Реакција анти-западних медија на споразум Србије и Косова

Председник Србије Александар Вучић и премијер Косова Аљбин Курти 27. фебруара усмено су се сагласили са текстом „Споразума о путу ка нормализацији између Србије и Косова“ у Бриселу, у присуству посредника Европске уније. Три недеље касније, 18. марта, двојица лидера дали су усмену сагласност и на имплементациони анекс споразума на састанку у Охриду, у Северној Македонији.

Споразум и анекс резултат су преговора између Србије и Косова, којим Европска унија посредује већ више од деценије. Дијалог, чији је крајњи циљ „споразум о свеобухватној нормализацији односа“, годинама је практично стајао у месту, што је променила руска инвазија на Украјину почетком 2022. године. У новим међународним околностима, земље Европске уније и Сједињене Америчке Државе интензивније су се ангажовале на одмрзавању процеса нормализације. Резултат је био такозвани „немачко-француски“ предлог, који је странама представљен у другој половини 2022. а прихваћен у фебруару и марту 2023. године.

Према изјавама посредника у дијалогу, споразум који су постигли Вучић и Курти прелазног је карактера и не представља „споразум о свеобухватној нормализацији“; уместо тога, у документу је регулисано неколико питања, укључујући обавезу Србије да се не противи чланству Косова у било којој међународној организацији и обавезу Косова да успостави институције самоуправе за српску мањину. Текст споразума је донекле заснован на документу којим су две Немачке 1972. године делимично нормализовале односе.

Тумачења документа су се разликовала. Неки аналитичари оценили су његове домете као превише скромне и изразили су резерве у погледу спровођења. Уместо потписивања споразума, он је укључен у преговарачке оквире Србије и Косова за њихово приступање Европској унији. Са друге стране, националистичке и про-руске странке и медији у Србији прогласили су документ „издајом“ и осудиле његово прихватање, као и учешће Србије у дијалогу под покровитељством Европске уније и све споразуме који су у оквиру њега претходно постигнути. Део опозиционих странака 17. марта организовао је протест у Београду против прихватања споразума.

У време писања ове анализе  још увек је тешко проценити какве ће последице споразум произвести и колико ће бити поштован – Србија је крајем месеца априла 2023. гласала против чланства Косова у Савету Европе на састанку савета министара ове организације. Такође је непознато какве ће последице бити по Вучићев рејтинг. Провладини медији, као и сви други елементи власти, наставили су да му пружају подршку. Једина критика током овог периода дошла је од стране десничарских и про-руских портала критичних према властима, чији утицај на јавно мњење, међутим, није незанемарљив.

Ови медији, према томе, постали су и главни извор анти-западних наратива везаних за споразум Србије и Косова. Два главна облика у којима су се наративи јавили били су да је споразум резултат колонијалног статуса Србије коју запад жели да уништи, те да би Русија требало да се умеша у овај процес и заштити српске националне интересе. Текстови објављени на овим порталима кретали су се од преношења изјава политичара и других актера до детаљних правних и политиколошких анализа кроз које су се „провлачили“ анти-западни сентименти.

Запад колонизатор и уништитељ Србије

Портал Србин инфо је, са више објављених текстова, допринео наративу о колонијалном статусу Србије. Овај медиј пренео је изјаву Народног покрета Срба са Косова и Метохије „Отаџбина“ у којем је осуђено одсуство реакције на споразум неких државних институција, укључујући Српску академију наука и уметности, што је такође доведено у везу за западом.

„Оно што показује да је овај срамотни чин издаје дуго припреман пре свега од земаља Запада говори и држање Српске академије наука и уметности чији се председник Владимир Костић прославио током својих два мандата упорним понављањем да Србија мора да се одрекне Косова и Метохије“, пише у овом саопштењу.

У још једном тексту који је објавио Србин инфо наводи се да би предаја Косова била „етичко самоубиство нације“, након чега ће „глобалистичка купола сматрати да је Србија сломљена, симболички и практично“. Цитира се и социолог Слободан Антонић, који је оценио да је Србија „дуговремено и плански, економски (привредно и финансијски) довођена у потпуну колонијалну зависност од ЕУ. Такву ситуацију Вучић срачунато користи, као један од главних аргумената притиска на српску јавност и обмане те јавности да се не смије одустати од „пута ка ЕУ“, јер би то, тобоже, била катастрофа за Србију“. Одустајање од пута ка ЕУ у овом контексту повезује се са одбијањем примене споразума са Косовом.

Након што је споразум прихваћен, са више страна позивано је на протесте и одбијања „западних ултиматума“. Међу најоштријим изјавама овог типа била је она монаха Арсенија, игумана манастира Рибнице, коју је пренео портал Стање ствари.

„Чега смо се ми то и кога уплашили? Да ли су се Срби икада некога плашили? Нису и НЕЋЕ! А понајмање ћемо се уплашити једне шаке јада европских уцењивача, гомиле пијанаца, хомосексуалаца и болесника, које нико више ни у њиховој Европи не поштује!“, пренео је овај портал објаву са Фејсбук странице монаха Арсенија.

Он је позвао да на улице Београда изађе петсто хиљада или милион људи, упоређујући тренутни Запад са Нацистичком Немачком.

„Памти Београд када је 27. марта изашао народ, када је и Црква стала уз свој народ, верујемо да ће стати уз свој народ и овог марта! Увек су Србин и његова Црква били на правој страни историје. Нека тако буде и овај пут и заувек!!!“, написао је монах Арсеније, алудирајући на протесте против приступања тадашње Краљевине Југославије Тројном пакту.

Позив на протест против споразума са Косовом, у којем је запад представљен као колонизатор Србије, упутио је и Горан Живковић у тексту на порталу Борба за истину, у којем је израз „колонизатор“ и „колонијална управа“ поменут пет пута.

„Покажимо издајничкој колонијалној управи и Западним колонизаторима, да у нама има довољно снаге и воље да устанемо и, уз Божију помоћ, зло победимо! Срби, на саборност да одбранимо Уставни поредак, целовитост земље и своје право на нормалан живот… Пређимо са коментара на дела и немојмо дозволити да нам други уређују наше животе и нашу земљу, учинимо то сами. Србијо буди се, буни се, бори се!“, наводи се у овом тексту.

Неки текстови отишли су и даље од позива на протесте, и проценили су да постоји могућност оружаних сукоба у Србији и покушаја насилне смене власти. У том сценарију, запад би се умешао да заштити власт Александра Вучића. Тако је протумачена ситуација у тексту магазина Таблоид, у којем се наводи да је „Александар Вучић је усамљени диктатор који се за сарадњу са НАТО алијансом хвата као дављеник за сламку“ и тврди се да од Запада добија упутства како да се обрачуна са потенцијалним уличним протестима.

Још један текст који предвиђа потенцијално насиље пренет је на порталу Стање ствари са руског портала Цариград, а потписује га политиколог и публициста Игор Пшеничников. Наслов текста гласио је „Рат у Србији почиње 19. марта“, дан након састанка Вучића и Куртија у Охриду.

„Постоји опасност да Србија експлодира масовним антипредседничким протестима. Осим тога, треба очекивати немире у Републици Српској унутар Босне и Херцеговине (БиХ). Лидер Срба у БиХ Милорад Додик је у више наврата изјавио да ће, ако се Косово коначно одвоји од Србије, онда и Срби у БиХ имати морално право да се одвоје од остатка „вештачке државне творевине“ у којој се сада налазе и придруже „Мајци Србији“. А ово, пак, прети новим великим балканским ратом, у коме ће Срби бити сами и у апсолутно непријатељском окружењу. Готово сви патриотски настројени српски политичари једногласно изјављују да ће без подршке Русије Србија и Срби пропасти под страховитим притиском САД и Европе и под „издајничком влашћу у Београду“, написао је Пшеничников у тексту који је пренео Стање ствари.

Професори Универзитета у Београду Слободан Самарџић и Универзитета у Крагујевцу Зоран Чворовић такође су написали дуже аналитичке текстове, у којима је споразум анализиран са политиколошких и правних становишта. Иако већински неутрални, и ови текстови су, међутим, садржали неколико јасних елемената наратива „Запад колонизатор Србије“, и пренети су на већ помињаним порталима.

„Мира у Србији неће бити, јер Косово је за данашњи запад само нит успешно распаране чарапе иза које следе друге нити: југоисточна Србија, Рашка област, Република Српска… И ако неко мисли да ће Вучић, после обављеног прљавог посла отићи са власти, грдно се вара, јер само он може да одигра унутрашњу улогу за спољну стратегију „западнобалканског“ Gleichschaltung-а, где ономе који штрчи треба одсећи главу“, наводи се у једном од Самарџићевих текстова.

У другом тексту истог аутора, објављеном након састанка у Охриду, тврди се да је циљ Запада да угрози српски национални идентитет, односно „да преведе Србе из сопствене историјске самобитности у западнобалканце“.

„Овај реалистичко-мрачни сценарио јесте упозорење за све оне који сматрају да ће после овог наводно нужног а прљавог посла уследити светла зора тзв. европске Србије. Апсолутно не. Шта запад мисли о демократској Србији са владавином права итд. показао је у свом континуираном дејству од готово једне и по деценије. Био је у стању да својим колонијалистичким марифетлуцима стави под контролу читав про-ЕУ погон“, написао је Самарџић.

У својој анализи за Нови стандард, професор Зоран Чворовић закључио је како, и поред одсуства формалног потписа, споразум око којег су се сагласили Вучић и Курти ствара правне последице. Као реакцију, он предлаже разрешење Александра Вучића и масовне мирне протесте јер би се тиме Западу „послала јасна порука да је политици егзистенцијалне колаборације у Србији одзвонило“.

Русија треба да се умеша

Други широко заступљени наратив у недељама након постизања споразума Србије и Косова био је да Русија треба да се умеша и заштити српске националне интересе, као и повлачење паралеле између овог споразума и Минских споразума између Русије и Украјине, који нису успеле да спрече ескалирање сукоба.

У већ поменутом тексту Игора Пшеничникова, тврди се да Сједињене Државе гледају на Косово као на „монету за поткусуривање“ која се може искористити у случају изузетно негативног развоја догађаја у Украјини.

„Сједињене Државе непрестано провоцирају оружани сукоб између Шиптара и Срба, користећи тензије у овом региону Балкана као инструмент притиска на Русију. Рачуна се да ће Москва бити принуђена да се умеша у сукоб како би спасла православне Србе који отворено подржавају Русе у њиховој борби против Запада у Украјини“, пише Пшеничников, додајући да је Русија дужна да се умеша у „мировни дијалог“ између Београда и Приштине.

Овај сценарио дочекан је са добродошлицом од стране појединих политичких актера. Млађан Ђорђевић, лидер покрета Ослобођење, изјавио је да „Русија неће прихватити намеру Вучића да територију такозваног Косова гурне у НАТО пакт“, те да је за Русију то црвена линија.

И посланик опозиционих Двери Борко Пушкић позвао је власт да затражи укључивање Русије у преговарачки процес.

„Једино на тај начин могу се заштити међународно право и интереси Срба и Србије, јер се свако друго решење показало као међународна превара колективног запада, слична оној која се налазила у позадини Минских споразума. Већа улога Руске Федерације, која је у више наврата дала јасан сигнал Србији да очекује наш позив за укључивање у преговоре, представљала би кључни моменат у одбрани територијалног интегритета Србије, њеног Устава, али и међународног права у целини“, навео је Пушкић.

Коначно, и политички аналитичар Драгомир Анђелковић проценио је да, ако Русија намерава да реагује, сада то мора да учини, а не када буде суочена са увођењем српских санкција, које би такође могло да наступи као последица притисака са запада. Све три изјаве пренео је портал Србин инфо.

Још један наратив који је повезао догађаје између Србије и Косова са Русијом промовисан је на српским издањима руских државних медија, цитирајући руске званичнике. Они су упоредили садашње преговоре са претходним случајевима у којима је дипломатија Запада, наводно, обманула стране.

Портпаролка руског министарства спољних послова Марија Захарова оценила је 9. марта да дијалог Београда и Приштине под окриљем Европске уније има све шансе да понови судбину Нормандијског формата (преговори о мирном решавању ситуације на југоистоку Украјине, у којима су учествовали Русија, Украјина, Немачка и Француска), пренео је Спутњик Србија.

„Уз напоре Запада изнети су одређени аргументи, сумњиви, али они су на томе инсистирали. Сада, 15 година касније, Запад одбија да следи сопствене изрекламиране стандарде када је реч о Украјини. Одбацују резултате референдуме одржане на Криму и у Севастопољу, ДНР, ЛНР, Запорошкој и Херсонској области о уласку територија у састав Русије. Називају их незаконитим. Подсећам да, тада, 2008. године није било ни законитог ни незаконитог, никаквог референдума по питању Косова“, закључила је она.

Russia Today на српском језику, са друге стране, цитирао је изјаву руског министра спољних послова Сергеја Лаврова са форума „Раисина дијалог“ у Индији.

„Иста прича: обмана Срба је у ономе што се тиче Заједнице српских општина на Косову, а обмана Русије у ономе што се тиче Минских споразума“. Ова констатација, према оцени аутора са РТ, се заправо може проширити на цео преговарачки процес „под окриљем политичког Запада везан за Косову и Метохију“.

Аутор: Александар Ивковић