Анализа наратива: Посета председника Кине Србији: Искључиво позитивно извештавање про-владиних медија и „подгревање“ непријатељства према Западу

Мај 2024.

У оквиру програма Регионална иницијатива за борбу против дезинформација „Центар за борбу против дезинформација Западног Балкана: Разоткривање злонамерних утицаја кроз проверу чињеница и аналитичко новинарство“, представљамо вам нову месечну анализу лажних вести и дезинформационих наратива.

Посета председника Кине Србији: Искључиво позитивно извештавање про-владиних медија и „подгревање“ непријатељства према Западу

Почетак маја 2024. године у српским медијима био је обележен посетом председника Народне Републике Кине Си Ђинпинга Србији. Кинески председник је 7. и 8. маја боравио у званичној државној посети Београду, првој после осам година. Након пуних пет година, Си је стигао у званичне посете европским земљама, изабравши притом три дестинације – Француску, Србију и Мађарску.

Током дводневне посете Београду 7. и 8. маја одржан је низ састанака српског и кинеског државног руководства и привредних делегација и потписан већи број споразума. Према доступним наводима, српски и кинески представници су потписали скоро 30 споразума и меморандума о разумевању у областима привреде, технологије, културе и политичке сарадње. Председник Србије Александар Вучић и председник Кине Си Ђинпинг потписали су 8. маја и Заједничку изјаву Републике Србије и Народне Републике Кине о продубљивању свеобухватног стратешког партнерства и изградњи заједнице Србије и Кине са заједничком будућношћу у новој ери.

У домаћим медијима је посета кинеског председника била у доминантном фокусу, док у тада актуелном тренутку нису мањкала ни бројна позитивна тумачења ефеката посете Си Ђинпинга Београду. Про-владини, као и про-руски настројени медији, су у потпуности позитивно извештавали о сусретима кинеске делегације са председником Србије и државним званичницима, уз промовисање од раније учвршћених наратива о „челичном пријатељству“ Србије и Кине, као и двојице председника. При томе су поједини медији, у анти-западном кључу, настојали и да, контрастно, праве поређења односа Запада и Кине са Србијом.

Такође је уочљиво да, ипак, у потоњем периоду у мају, потписани споразуми Србије и Кине нису заокупили значајнију медијску пажњу про-владиних медија, нити су они у континуитету извештавали о њиховој садржини. Осим тога, само неколико дана касније дошло је до посете прве даме Украјине Олене Зеленске и министра спољних послова те земље Дмитра Кулебе, који је неупоредиво мање пропраћен у овим медијима у односу на посету кинеског председника.

„Историјска посета,“ „челично пријатељство Србије и Кине,“ „порука Западу“

Про-владини медији су у суперлативу писали о званичном међудржавном сусрету председника Вучића и Сија, наглашавајући у томе „историјски значај“ посете, као и чињеницу да Кина представља „највећег пријатеља (Србије) на свету“ – како је сугерисао саговорник Информера. Водећи про-владин таблоид Информер је писао да „кинеска геополитичка заштита (Србији) значи“, те да је у питању земља коју „нико не може да не прихвати…(и) исковано је челично пријатељство (Србије и Кине).“ Информер је преносио илустративне изјаве највиших државних званичника о томе како је „посета председника Кине Си Ђинпинга Србији историјска у сваком смислу,“ уз наглашавање да Кина доживљава Србију као пријатељску земљу и да Србија „никоме не треба да се правда због тога.“

Овај медиј се бавио и критикама одређених актера упућеним на рачун постигнутих споразума Србије и Кине, правећи притом паралеле са (негативним) односом Запада према Србији, уз анти-западне оптужбе. Сугестивне су констатације у Информеру – „још једном се потврдило правило – што боље за Србију и народ, то горе за НВО и њихове западне спонзоре.“

Портал Ало указује да је и датум посете кинеског председника симболички изабран, на дан бомбардовања кинеске амбасаде у Београду 1999. године, чиме је поручено Западу „да Си и кинески народ (никада) неће заборавити.“ На сличан начин је писао и портал Србин.инфо који издваја потенцијале чвршће сарадње Србије са Кином и у оквиру могућег чланства у БРИКС, а насупрот западним интеграцијама.

Про-руски медији у Србији су, такође, извештавали у изузетно позитивном тону о посети кинеског председника, уз још оштрији фокус на анти-западне критике. Домаћи сервис руског државног Спутника истиче да је „председнику Сију приређена невероватна добродошлица…то је приказ односа две државе, не само због вишегодишње заједничке подршке и поштовања, већ и због сарадње која ће у будућности све више расти.“ Саговорници Спутника су указивали да је и са кинеске стране посета Си Ђинпинга Србији наводно једна од главних тема, те да Кинези „сарадњу (са Србијом) карактеришу као челично и искрено пријатељство.“

Очекивано, посета и низ потписаних српско-кинексих споразума, чија дубље представљање и анализа су, ипак, изостали у раније поменутим медијима, искоришћени су као повод за анти-западне наративе и истицање наводно негативних аспеката односа Запада и Србије, насупрот српско-кинеском „пријатељству“. Илустративан је наслов Спутника „НАТО погођен у живац усред Београда: јалова игра Запада у Србији сада је огољена до краја,“ након чега се, надаље, сугерише да је „смехотресни покушај евроатлантске јавности да понизи политички грандиозну и економски значајну посету председника Кине Београду, до краја оголио безнадежну и јалову тоталитарност западне агенде у Србији.“

Други домаћи портал руског државног медија – Russia Today – је у први план, у контексту извештавања о српско-кинеским споразумима, изнео сензационалистичку констатацију да „Србија има евроазијску алтернативу,“ додајући како је Београд „поручио да ће остати веран досадашњој сарадњи са Пекингом.“ Пренесена је и изјава да је „челично пријатељство Кине и Србије пустило дубље корење у срцу два народа…(две земље су) једна другој пружиле чврсту подршку у питањима која се тичу суштинских интереса и великих брига.“

Са друге стране, оштро су критиковани текстови западних медија, као и про-западно настројених медија у Србији, који су писали о потенцијално проблематичним аспектима споразума са Кином, уз тврдње РТ да је „више него очигледно зашто је долазак лидера традиционално пријатељске земље оволико узнемирио део српске медијске сцене.“

Корак даље у односу на бројне друге про-владине и про-руске медије је, ипак, отишла РТ, детаљније анализирајући садржину Заједничке изјаве коју су потписали председници Вучић и Си Ђинпинг. Наглашено се истиче да је то „корак који се може поредити са чланством у БРИКС-у,“ уз тврдње саговорника како је такав споразум резервисан само за важне спољнополитичке партнере Кине, те да је Србија прва европска земља која га је потписала.

Домети споразума потписаних између Србије и Кине

У протеклом периоду су несумњиво српско-кинески односи битно оснажени и Кина је постала један од најзначајнијих, ако не и најзначајнији појединачни, не-западни партнер Србије. Државна посета председника Си Ђинпинга Србији, као једној од три европске земље током „турнеје“, сведочи о растућој геоекономској и геостратешкој важности Србије за кинеску политичку и економску елиту.

Заједничка изјава коју су потписали председници Вучић и Си Ђинпинг наговештава успостављање свеобухватног стратешког партналоерства и изградњу заједнице са заједничком будућношћу, што номинално представља подизање односа на ниво изнад досадашњих декларација о стратешком партнерству које су потписане у ранијим годинама. Треба указати, међутим, и да у кинеском спољнополитичком приступу постоји низ различитих хијерархијских категорија стратешког партнерства са другим земљама, у односу на потписани оквир са Србијом.

Садржински посматрано, у заједничком документу се понављају од раније промовисани општи принципи сарадње у међународном контексту, узајамна подршка територијалном интегритету и суверенитету, позивање на међународно право и изградња мултиполарног међународног поретка.

Наглашавају се, надаље, напори у реализацији пројеката под окриљем иновиране иницијативе Појас и пут, која је ушла у своју другу деценију. Ипак, иако Србија јесте један од важнијих учесника иницијативе Појас и пут на Балкану, пројекти су у претходним годинама праћени бројним контроверзама, као и недовољном транспарентношћу, што остаје случај и надаље у погледу појединих споразума који су закључени са Кином, док уз то треба узети у обзир и шире, глобалне, изазове пред кинеском иницијативом, која се суочила са успоравањем.

Додатно, у погледу трговинске размене је у заједничкој декларацији истакнуто да се активно ради на имплементацији Споразума о слободној трговини Србије и Кине, који би требало да ступи на снагу у јулу. Међутим, у погледу овог аспекта је, такође, важно констатовати да потписани трговински споразум своје  пуне ефекте може испољити тек у периоду од пет до седам година. Економисти су и раније процењивали да ће донети асиметричне ефекте, а да српска привреда не може пуно тога понудити кинеском тржишту. Илустративно је да је у току прошле године извоз у Кину био четири пута мањи него увоз, а да су три највећа извозника из Србије у Кину управо кинеске компаније.

Када је реч о појединачним аранжманима и документима који су договорени током посете, списак укључује широку лепезу области у којима је планирано продубљивање сарадње, али су махом потписани меморандуми о сарадњи, који су необавезујућег карактера, што имплицира да је на „дугом штапу“ њихова потпуна реализација, као и да је тешко уопште проценити квалитативне ефекте по српску економију. Интересантно је да је један споразум, од скоро 30 потписаних, изазвао одређене контроверзе у делу јавности, будући да га је потписала министарка за европске интеграције, а односи се на кинеску подршку у процесу евроинтеграција Србије.

Аутор: Игор Миросављевић