Анализа наратива о улози кинеске иницијативе Појас и пут у стварању „новог мултиполарног светског поретка“ и јачању кинеско-српског „гвозденог пријатељства“

Октобар 2023.

У оквиру програма Регионална иницијатива за борбу против дезинформација „Центар за борбу против дезинформација Западног Балкана: Разоткривање злонамерних утицаја кроз проверу чињеница и аналитичко новинарство“, представљамо вам нову месечну анализу лажних вести и дезинформационих наратива.

Улога кинеске иницијативе Појас и пут у стварању „новог мултиполарног светског поретка“ и јачању кинеско-српског „гвозденог пријатељства“

Трећи Појас и пут форум за међународну сарадњу који је одржан 17. и 18. октобра 2023. године привукао је повећану пажњу дела јавности и медија на српском језику, усмерених на представљање потенцијалне алтернативе Западу. Форум под окриљем глобалне иницијативе Појас и пут је организован као вид обележавања прве деценије ове иницијативе кинеског председника Си Ђинпинга, уз најаве будућег развоја и трансформације пројекта, и био је повод за наративе о настајућем новом мултиполарном светском поретку у коме ће Кина имати једну од доминантних улога, те проналажењу места за Србију кроз снажење партнерства са Кином.

На дводневном самиту форума су, како је на званичним каналима истакнуто, номинално присуствовали представници влада и пословних заједница из преко 130 држава света. Из Европе су, пак, у Пекинг стигли само председник Србије, Александар Вучић, и премијер Мађарске, Виктор Орбан. Централни гост форума којим Кина обележава прву деценију своје глобалне иницијативе био је руски председник Владимир Путин. Путину је ово била прва званична посета изван пост-совјетског простора од почетка руске агресије на Украјину 2022. године.

На трећем Појас и пут форуму за међународну сарадњу, Кина је представила и визију за ребрендирање иницијативе у наредној деценији. Србија је такође део иницијативе Појас и пут и постала је један од најважнијих учесника на Балкану. Према истраживању БИРН-а, Србија предњачи у региону по броју инфраструктурних пројеката који су изграђени или финансирани уз кинеску помоћ и зајмове, сваки у одређеној мери под окриљем иницијативе Појас и пут. Током овогодишњег форума српска делегација, предвођена председником Вучићем, упркос наводним притисцима који су постојали са Запада, а према писању про-владиних и про-руских медија, потписала је низ меморандума о сарадњи, договорени су нови зајмови за инфраструктурне пројекте и закључен већ неколико месеци најављивани Споразум о слободној трговини са Кином.

У српским про-владиним и про-руским медијима, који су са посебном пажњом испратили самит у Пекингу, систематски је промовисан наратив о стварању новог мултиполарног светског поретка, који већ сада симболише успешна кинеска иницијатива Појас и пут, а у коме и Србија може пронаћи своје место настављајући јачање свог „гвозденог пријатељства“ са Кином.

„Међународна заједница се окупља око Пекинга“

 Најутицајнији про-владин таблоид Информер пренео је вест под насловом „Си Ђинпинг послао јасну поруку Путину, Америци се ово неће свидети! Кинески лидер објавио невероватне податке…“ фокусирајући се посебно на све чвршћу политичку, економску, али и војну сарадњу Кине и Русије на међународној сцени као алтернативу поретку предвођеном САД. Информер наводи речи кинеског председника након састанка са Владимиром Путином на форуму Појас и пут „да је Кина спремна да сарађује са Русијом у циљу заштите међународне правде…и како би допринеле општем развоју света.“

Вечерње новости, про-руски медиј, такође су посветиле пажњу састанку кинеског и руског председника током самита иницијативе Појас и пут, из перспективе обликовања алтернативе Западу, наглашавајући констатацију „да Кина и Русија стално продубљују међусобно политичко поверење и одржавају блиску и ефикасну стратешку сарадњу.“

Исходе кинеско-руског самита на форуму у Пекингу су наставили да тумаче кроз овај кључ и други медији. Србин.инфо тако, примера ради, пише о „стварању троструког савеза“ Пекинга, Москве и Пјонгјанга који је покренут током састанака на форуму, те закључује „да се на међународној сцени појавио нови војни блок,“ способан да изазове постојеће. На истом порталу објављен је и текст аналитичара Синише Љепојевића у коме се апострофира да скуп иницијативе Појас и пут демонстрира настали мултиполарни свет. „Самит је имао јаку политичку поруку…реалност је да је Иницијатива Појас и пут један од највећих глобалних пројеката 21. века и да ће темељно променити односе у свету као и сам свет“ истиче се у тексту. Портал Webtribune се „уклопио“ у наратив, инсистирајући, у погледу одржаног форума Појас и пут, да су у питању били „најважнији преговори, од којих може зависити геополитички однос снага на планети.“

Медиј који је најизраженије и најфреквентије настојао да промовише наратив о успостављању контура новог међународног поретка у чијем средишту ће бити Кина, а о чему сведочи и дати форум за међународну сарадњу у Пекингу, је била Russia Today. Управо балкански портал руске државне телевизије РТ указује у низу текстова да се „међународна заједница окупља око Пекинга,“ да „Запад не може да парира развојним пројектима Истока,“ како „кинески модел развоја брине западне елите“ и како је „свет на референдуму о Појасу и путу гласао ногама.“ Ауторски текст, сугестивно насловљен „Међународна заједница се окупља око Пекинга,“ тврди да је универзална порука Трећег форума Појаса и пута у интересу земаља „да сарађују у формату међусобно корисне сарадње, а не под стегом меке експлоатације, геополитичких притисака и уцена.“ Додаје се за РТ да иницијатива Појас и пут показује како велика већина земаља света није заинтересована за одвајање од Кине или смањивање ризика, што се заговара на Западу. РТ је објавио тумачење да кинеска стратегија Појаса и пута надмашује Запад (САД) и да је чини пожељнијим партнером у изградњи мултиполарног светског поретка.

„Србија гвоздени пријатељ Кине“

Још један од повезаних наратива присутних у овом периоду, у другој половини октобра, током и након одржавања форума у Пекингу, био је тај да Србија, као једна од ретких учесница из Европе, постаје „гвоздени пријатељ“ Кине и да се њен међународни положај – „суверена“ и „слободарска“ политика – унапређује уз кинеску подршку. Про-владин Информер је објавио већи број текстова у којима се апострофира пријатељство Кине и Србије, двојице председника Сија и Вучића, као и „историјски значај“ посете српске делегације у Пекингу. Саговорници Информера су истицали да је Кина прва сила на свету, да нуди Србији „сарадњу, стабилност и економски процват,“ те да Србија у Кини има алтернативу условљавању и санкционисању са Запада.

Вечерње новости су у својој детаљној анализи самита Појас и пут нагласиле да је „овај скуп имао можда и већи значај од скупштине УН и…сви су били сведоци кинеске подршке Србији.“ Додаје се да је Србија најпоузданији партнер Кине на европском тлу и да може наставити своју „политику суверенитета без прихватања уцена.“ У сличном тону је извештавао и српски сервис руског Спутњика. Поред оцена да је Србији посвећена „невероватна пажња“ у Пекингу, Спутњик констатује и да су склопљени споразуми велика шанса за Србију и њену привреду. Прогнозира се да Србија „налази своје место у променама које се догађају у свету,“ при чему је принцип обострано корисне сарадње који Кина следи нешто што Србији одговара, за разлику од „западног неоколонијалног приступа.“

У оквиру ауторског текста за РТ тумачи се да је присуство Србије на самиту Појас и пут израз независне политике Београда, упркос притисцима САД и Запада, и оцењује да би Србија кроз учешће у овој иницијативи могла да добије простор за сарадњу у изградњи мултиполарног поретка „са једнаким могућностима за све стране.“

Отворена питања домета иницијативе Појас и пут и економских бенефита за Србију

Упркос преувеличаном извештавању домаћих медија и систематском промовисању ових наратива, у реалности кинеска иницијатива Појас и пут се суочава са изазовима и отвореним питањима њеног будућег домета, као кинеске карте на путу ка статусу глобалне суперсиле. Нескривене амбиције иницијативе Појас и пут наилазе на препреке које могу успорити и ограничити резултате и, самим тим, намере Кине да развија алтернативу поретку у свету предвођеном САД.

Иако је пренето да је скуп у Пекингу окупио ниже представнике држава и пословних заједница из преко 130 земаља света, важнији сигнал је послало смањено присуство шефова држава и влада. Ограничена посета на високом нивоу је добар показатељ да је ентузијазам за иницијативу Појас и пут спласнуо. На првом форуму за међународну сарадњу 2017. године било је 29 лидера, на другом 2019. године њих 37, а сада је у Пекинг на трећи форум за међународну сарадњу Појаса и пута стигло само 23 шефа држава и влада. Савет за спољне односе подсећа у својој анализи да је приметно одсуство европских и ЕУ лидера, са изузетком Виктора Орбана и Александра Вучића, што „наглашава растући европски скептицизам према Пекингу.“

У прегледу Центра за стратешке и међународне студије уочава се да је порастао скептицизам у погледу иницијативе и да слаби интерес за кинеске напоре у оквиру Појаса и пута и користи које може донети. Изнет је илустративан податак да је „комбинована вредност прекоморских инвестиционих и грађевинских пројеката у земљама Појаса и пута пала за 44% у односу на њихов највиши ниво из 2018. године.“ Кровни кинески подухват, који по многима представља пут ка успостављању другачијег светског поретка са већом редистрибуцијом моћи у правцу Кине, је почео да успорава, утичући тако и на друге глобалне напоре Кине.

Карнеги фондација за међународни мир пише да је „замах ове гала иницијативе“ заустављен због унутрашњих економских проблема који су поставили ограничења за позајмице и инвестиције у иностранству. У анализи Института за мир из Вашингтона се, такође, истиче да су „финансијске тешкоће почеле да надмашују дипломатске добитке којима се Кина надала,“ уз пример студије из 2021. године која је потврдила да је преко 35% пројеката под окриљем иницијативе Појас и пут ушло у проблеме имплементације, изазване корупцијом, прекомерним дугом или експлоатацијом радне снаге.

Оцена је бројних експерата за међународне односе, стога, да су мега пројекти у оквиру иницијативе углавном завршени и да друга деценија Појаса и пута неће изгледати као првих десет година. Очекивано ребрендирање иницијативе је већ започело на самиту у Пекингу средином октобра стављањем фокуса на дигитално повезивање и међуљудске везе, као и све веће преусмеравање ка глобалном Југу. Кина ће настојати да да нови потенцијал иницијативи Појас и пут, настављајући са јачањем подршке на глобалном Југу, тврди се у тексту Савета за спољне односе, „у нади да ће успоставити противтежу међународном поретку предвођеном САД,“ али су исходи много мање извесни него што се то потенцира у српским медијима.

Када је реч о позиционирању Србије и значају постигнутих споразума на самиту у Пекингу, иако представљају подизање кинеско-српских односа на нови ниво, и те како су отворена питања око дугорочних бенефита. Србија јесте један од важнијих учесника иницијативе Појас и пут на Балкану, али пројекти су у претходним годинама праћени бројним контроверзама, при чему надаље треба узети у обзир и шире, глобалне, изазове пред кинеском иницијативом.

Важно је констатовати и да потписани Споразум о слободној трговини Србије и Кине своје пуне ефекте може да испољи тек у периоду од пет-седам година. Економисти процењују да ће донети веома асиметричне ефекте, а да српска привреда не може много тога да понуди кинеском тржишту. Прошле године је Србија из Кине увезла робу вредну 4,98 милијарди долара, док је извоз из Србије био четири пута мањи, тј. у вредности 1,17 милијарди долара. Ипак, илустративно је и то да су три највећа извозника из Србије у Кину управо кинеске компаније – Зиђин мајнинг, Зиђин копер и ХБИС група.

Додатно, унапред је познато да ће Србија уочи приступања Европској унији морати да раскине тај споразум, будући да чланство у ЕУ није компатибилно са појединачним аранжманима о слободној трговини, те је стога неизвесно колико ће договори из Пекинга квалитативно утицати на међународни положај Србије.

Аутор: Игор Миросављевић