Анализа наратива о рату у Украјини

Фебруар 2022.

У оквиру програма Регионална иницијатива за борбу против дезинформација „Центар за борбу против дезинформација Западног Балкана: Разоткривање злонамерних утицаја кроз проверу чињеница и аналитичко новинарство“, представљамо вам нову месечну анализу лажних вести и дезинформационих наратива.

СРПСКИ ТАБЛОИДИ О РАТУ У УКРАЈИНИ

Инвазија Русије на Украјину, очекивано, тема је која изазива највећу медијску пажњу у протеклих неколико недеља. Изузетак нису ни таблоидни медији у Србији, у којима се ток рата, од његовог почетка, 24. фебруара 2022, редовно преноси на насловним странама. Оно што их издваја у односу на водеће медије у Европи, међутим, јесу отворено навијачки наслови у корист Русије у првим данима инвазије, као и доследно држање интерпретације по којима су Запад и сама Украјина криви због тога што је до сукоба дошло.

Про-руско извештавање највећих таблоида у Србији (Информер, Ало, Српски телеграф, Курир, Објектив, Вечерње новости) који су уједно и најчитанији штампани медији у земљи, константан је тренд већ годинама. Према доступним истраживањима, јавно мњење у Србији је изразито про-руско у поређењу са остатком региона, а председник Русије Владимир Путин био је најпопуларнији страни политичар у 2021. години. Ове резултате истраживачи делимично приписују извештавању таблоида.

Ови медији су истовремено изразито наклоњени владајућој Српској напредној странци од њеног доласка на власт 2012. године и извор су значајног дела медијских напада на опозицију и критичаре власти. Постоје индикације, попут „цурења података“ из државних институција у таблоиде, али и чињенице да су они редовни добитници на државним конкурсима, који се сматрају политизованим, да владајућа странка има утицај на уређивачку политику ових медија.

„Украјина напала Русију“: Уочи сукоба

Једна од насловних страна таблоида Информер која је изазвала највише контроверзи објављена је 22. фебруара 2022, два дана пред руску агресију. Главни наслов гласио је „Украјина напала Русију“, док је наднаслов обавештавао читаоце да „Америка гура свет у хаос“. Тек на самом дну странице стајала је вест која је у већини светских медија била главна – да је председник Русије Владимир Путин претходне вечери прогласио признање Народних Република Доњецк и Луганск.

„Украјина је јуче напала Русију! Руска војска убила је петоро украјинских војника који су у два оклопна возила покушали да пређу границу… Истовремено, Кијев је покренуо огромну офанзиву на Донбас, гађајући цивилне циљеве, међу којима школе и болнице, али и главни водовод, електричне мреже, и друге инфраструктурне циљеве“, известио је Информер у овом броју.

Ова прича је такође поменута у ББЦ-јевом извештају о догађајима дан раније као пример руских дезинформација.

„Нема доказа који би сугерисали да се било која од ових ствари догодила, али званичници су приморани да негирају сваку тврдњу, без обзира колико апсурдна или мало вероватна“, написао је дописник ББЦ-ја Пол Адамс 21. фебруара.

Пред крај чланка, Информер је објавио и кратку информацију да је украјинска влада негирала нападе на Русију и назвала извештаје измишљеним.

Прва верзија насловне стране Вечерњих новости, још једног провладиног листа, од 22. фебруара, такође је објавила информацију о убиству петорице украјинских војника. Тај податак је уклоњен из штампане верзије која је тог дана била доступна у Београду, вероватно након што је означена као лажна вест.

Насловница Информера дан касније, 23. фебруара, извештавала је читаоце да је „Путин матирао Украјину“, те да, дан након што је Русија признала независност Доњецка и Луганска, Украјинци спуштају лопту и „поручују да никаквог рата неће бити“.

Дан касније почеле су војне операције нападом руске војске на целу територију Украјине из више праваца.

Први дани рата: Навијање за „блицкриг“ Русије

Први дани рата, посебно 25. и 26. фебруар, били су обележени насловима у крајње навијачком тону, и то у корист Русије, којој се предвиђала брза победа.

„Чак и са тонама оружја, муниције и опреме које су западни савезници испоручили Украјини у само последњих неколико недеља, украјинска војска је надјачана од већих, технолошки напреднијих руских снага које су покренуле вишеструку инвазију, пише Њујорк Тајмс“, пренела је Република, сајт Српског телеграфа, у тексту са насловом „Руси газе Украјину као плитак поток“.

У петак, 25. фебруара, Информер је објавио следећи наслов: „Путинов муњевити удар – Руси за дан дошли до Кијева“, уз обавештавање читалаца да је „за неколико сати уништена сва украјинска ПВО“, што је била очигледно нетачна информација, с обзиром да је Украјина наставила да користи системе против-ваздухопловне одбране у наредним данима.

Насловне стране истог дана имале су сличан тон: „Побуђени медвед побеснео: Руси за дан прегазили Украјину“, пренео је Објектив док је Ало навео да је „Путин за дан стигао до Кијева“ и да се „Руски ураган сручио на Украјину“.

У наредна два дана, таблоиди су преносили да је Украјина пред предајом, што се такође испоставило као нетачно.

„Руси у Кијеву: Зеленски пред капитулацијом“ (Објектив, 26. фебруар), „Руси у Кијеву: Украјина моли за милост“, „Путин гази све пред собом“ (Информер, 26. фебруар), „Путин ушетао у Украјину и диктира услове преговора“ (Ало, 26. фебруар) – неки су од наслова у овом тону.

Оцене о успешности руског напредовања још увек се разликују у зависности од аналитичара, али једно је сигурно – победа Русије није била „муњевита“ нити је руска страна, у трећој недељи сукоба, у стању да у потпуности диктира услове преговора.

У време излажења ових наслова, званична Србија је тек формулисала свој став према догађају, са којим је изашла 25. фебруара увече, 36 сати након што је рат почео, што је део јавности критиковао. Закључци које је усвојио Савет за националну безбедност изразили су подршку територијалном интегритету Украјине и назначили да је њено кршење „погрешно“, али такође је заузет став да Србија „у овом тренутку“ неће уводити санкције Русији.

И у току наредних неколико дана, извештавање про-владиних таблоида било је изразито про-руско. Тако је Информер 1. марта пренео руску агенцију Спутњик, која је цитирала саопштење Министарства одбране Русије да Украјинска војска „масовно употребљава муницију пуњену фосфором, која је забрањена“. Ова информација је била пропраћена следећим насловом „УКРАЈИНЦИ ПРЕШЛИ ПРАГ ПУТИНОВЕ ТОЛЕРАНЦИЈЕ, КОРИСТЕ ЗАБРАЊЕНО ОРУЖЈЕ?! Ако Москва одговори идентично неће ОСТАТИ „КАМЕН НА КАМЕНУ“!

Касније је Украјински званичник, како је пренео лондонски Тајмс, управо оптужио Русију за коришћење истог оружја.

Таблоид Ало, с друге стране, објавио је неколико упечатљивих наслова против запада на свом сајту, односно Европске уније и Сједињених Америчких Држава. Неки од њих су били „ПРАВО ЛИЦЕ ФАШИЗМА: Запад започео економско-политички рат са циљем потпуног уништења руског идентитета“, од 1. марта, у којем је наведено да је запад, путем планираних санкција, одлучио да „угуши једини глас слободе човечанства“.

Други наслов, објављен истог дана, гласио је: „ИМПЕРИЈА ЛАЖИ Ево како Запад извештава о украјинској кризи – мртви се буде када се камере угасе, фотомонтажа ново оружје!“. У питању је био већ отпочет тренд анти-западног извештавања који, упркос променама неких других аспеката извештавања, и даље траје.

Преокрет?

Србија је, заједно са још 140 земаља, 2. марта на седници Генералне скупштине Уједињених нација гласала за резолуцију којом се руска агресија недвосмислено осуђује, а од овог дана извештавање о рату добија и нешто другачије тонове. Ипак, упитно је да ли се може говорити о потпуном преокрету.

На дан гласања, амбасадори земаља чланица ЕУ објавили су ауторски текст у таблоиду Курир у којем су позвали Србију да подржи ово гласање у Уједињеним нацијама. Истовремено, Курир је на насловној страни тог броја објавио текст у којем се осуђује „лицемерје запада“ који је бомбардовао Савезну Републику Југославију 1999. а сада осуђује руску агресију.

Након усвајања резолуције, сајт Информера је објавио да се њоме тражи од Русије обустави „специјалну операцију“, израз који руске власти користе за рат. У самом тексту резолуције УН осуђује се агресија Русије и тражи се од ње да престане са „употребом силе“.

Неки коментатори, попут експерта за Балкан Флоријана Бибера, запитали су се, међутим, да ли долази до преокрета у извештавању када је исти овај медиј назвао руску војску „окупаторима“ испред града Мариупоља.

У наредне две недеље извештавање таблоида заиста је престало да отворено подржава агресију Русије и заузело више неутралан став према сукобу, који је Информер 7. марта назвао „братоубилачким ратом“ мада су наслови остали сензационалистички. Фокус је стављен на последице које ће рат имати по свет и Србију, уз наслове као што су „Прети нови Чернобиљ“ (Курир, 5. март) и „Економски смак света“ (Информер, 6. март).

Такође су истакнуте патње становништва у Украјини. „СНИМАК КОЈИ СЛАМА И НАЈТВРЂА СРЦА! Дечак прелази украјинску границу: ЕГЗОДУС, ПОРОДИЦЕ СУ РАСПАРЧАНЕ!“, објавио је портал Република 9. марта, преносећи текст о дечаку који са мајком прелази пољско-украјинску границу бежећи од рата.

У међувремену је сајт Информера пренео 10. марта да је ситуација у опкољеном Мариупољу драматична, те да велики број људи нема хране. Дан касније, исти медиј је пренео да „више од 954.000 Украјинаца нема тренутно електричну енергију због руске инвазије на Украјину“, квалификујући војну акцију Русије много оштрије него пре свега недељу дана.

Изузетак представљају Вечерње новости, лист у већинском државном власништву, који наставља да представља рат као оправдан и наглашава неонацистичке елементе у Украјинској војсци. Тако је 8. марта овај лист штампао „историјски додатак“ о „две деценије подилажења неонацистима у Украјини“. О повлачењу украјинске војске неколико дана раније извештено је уз наслов „Нацисти беже и руше све пред собом“, док је 13. марта објављен текст из листа Печат под насловом „Зашто је Русија у праву“.

Константа у извештавању: Главни кривац Запад

Ако је према директним странама у сукобу заузет нешто неутралнији став од почетка марта, у свим таблоидима задржала се јасна порука да је Запад кривац за сукоб. Овај наратив надовезао се на дугогодишњи тренд анти-западног извештавања ових медија.

Портал Република је 9. марта објавио резултате своје анкете у оквиру које је, како је наведено, гласало преко 2000 људи, одговарајући на питање „Ко је крив за рат у Украјини?“. Резултати су гласили: 8,72% Украјина; 9,58% Русија и 81,7% западне земље. Ови налази уклопили су се у тумачење узрока рата у про-владиним таблоидима.

Тако је сајт Информера 10. марта објавио да „извештај некадашњег амбасадора САД у Москви из 2008. који је објавио Викиликс показује да су САД веома добро знале какве би последице могле да изазове учлањење Украјине у НАТО“. Пренета су и упозорења Хенрија Кисинџера, Ноама Чомског и америчке политичарке Тулси Габард о изазивању Русије ширењем НАТО-а, уз наслове као што су „Катастрофа на душу запада“.

Украјина у време избијања рата није била близу чланства у НАТО-у. Земље чланице Алијансе, међутим, нису дале гаранције да до тог чланства неће никада доћи, чиме је Русија, између осталог, оправдала агресију.

Такође 10. марта, Информер је објавио да „Американци гурају Пољску у рат с Русијом“, поводом неслагања око допремања борбених авиона МиГ-29 Украјини. На овакав начин је пред почетак рата тумачен и однос Вашингтона према Кијеву – да га „гура“ у рат против Русије.

Инфoрмације које су пренете у већем броју медија такође су се фокусирале на наводно оружје – нуклеарно и биолошко – које је Украјина добила од САД с намером да га употреби против Русије у будућности. На овај начин сугерисало се да су Запад и Украјина одговорни за рат, који је био превентивни.

„Украјина је својевремено из иностранства добила плутонијум потребног квалитета за прављење нуклеарног оружја, а има разлога да се верује да то није прошло без учешћа Сједињених Америчких Држава, саопштио је представник једног од надлежних ресора Русије“, таблоид Ало пренео је Спутњик 6. марта.

Претходно је исти овај медиј пренео да је бивши украјински премијер Никола Азаров, који је ту функцију обављао за време мандата про-руског председника Виктора Јануковича, рекао је да је НАТО планирао да отпочне Трећи светски рат употребом нуклеарног оружја против Русије, а Кијев би одиграо кључну улогу у његовом покретању.

Уз чланке нису представљени никакви конкретни докази у корист овим тврдњама. Вечерње новости су, такође 6. марта, објавиле да је Украјина била на путу да направи у ближој будућности атомско оружје, а да су о томе су у недељу руске агенције и медији објавили опширне текстове позивајући се на „један компетентни извор“.

Истог дана Вечерње новости су известиле да је портпарол руског Министарства одбране Игор Конашенков „појаснио да је Пентагон након почетка руске операције заштите цивила у Донбасу био озбиљно забринут због могућности обелодањивања извођења тајних биолошких експеримената на територији Украјине“.

„Од запослених у украјинским био-лабораторијама добили смо документацију о хитном уништавању 24. фебруара посебно опасних узрочника куге, антракса, туларемије, колере и других смртоносних болести. Документе сада анализирају руски стручњаци из трупа радијационе, хемијске и биолошке заштите“, рекао је Конашенков.

Лист Ало је неколико дана касније пренео наводе руског Министарства одбране о пројекту УП-4, који је наводно реализован уз учешће лабораторија у Кијеву, Харкову и Одеси са циљем ширења патогена помоћу птица, који је спровођен у сарадњи са Сједињеним Државама.

Како је саопштио руски војни ресор, а пренели српски таблоиди, Американци су већ успели да уклоне већину документације о овом и сличним пројектима, укључујући базе података, биоматеријале и опрему, у Лавовски истраживачки институт за епидемиологију и хигијену и амерички конзулат у Лавову, а могуће је да ће део колекције бити пресељен у Пољску. Касније је објављено да су се детаљи о пројекту налазили и на сајту Амбасаде САД у Украјини, али да су одатле уклоњени.

ББЦ је накнадно објавио текст у којем се наводи да не постоје докази ни за једну од ових тврдњи. Српски дневник Политика такође је 9. марта објавио текст о наводима да је Украјина уз САД припремала биолошко оружје, те да је Америка од 1998. подржавала обнову совјетских лабораторија. Ипак, чланак се задржао на тврдњи да је у овим лабораторијама „могло“ да се развија биолошко оружје, а не да је то дефинитивно био случај.

Аутор: Александар Ивковић