Анализа наратива: „Коначни обрачун Запада са Србијом“ – Ситуација на Косову поново повод за анти-западне наративе

Јануар 2024.

У оквиру програма Регионална иницијатива за борбу против дезинформација „Центар за борбу против дезинформација Западног Балкана: Разоткривање злонамерних утицаја кроз проверу чињеница и аналитичко новинарство“, представљамо вам нову месечну анализу лажних вести и дезинформационих наратива.

Коначни обрачун Запада са Србијом – Ситуација на Косову поново повод за анти-западне наративе

Континуиране тензије између Србије и Косова поново су порасле почетком 2024. године, што је покренуло нови циклус анти-западних медијских наратива. Док су одређени аспекти односа Београда и Приштине систематски игнорисане, укључујући и одлуку српских власти да признају косовске регистарске таблице, про-владини, али и про-руски медији у Србији су се у далеко већој мери бавили најављеном набавком наоружања Косова у Сједињеним Америчким Државама. У том контексту су промовисани наративи о дестабилизовању региона и намери Запада, да изврши „одлучујући притисак“ на Србију.

Са друге стране, крај јануара је обележила најава званичне Приштине и потоња одлука Централне банке Косова о одвијању платног промета на Косову искључиво у еврима, што ће de facto значити забрану употребе динара на Косову, чиме ће превасходно бити погођена српска заједница на северу. Имплементација ових мера је одложена, с обзиром на негодовање дела међународне заједнице, а у домаћим медијима се, између осталог, продужио поменути наратив о западном притиску на Србију и прећутној подршци овим потезима.

„Коначни обрачун“ и „опасна игра“ – како су медији у Србији представили косовску набавку наоружања у САД

Доминантан оквир текстова и анализа, повезаних са одлуком САД да продају Косову противтенковске ракетне системе “џавелин” (Javelin), у про-владиним и про-руским медијима био је усмерен на наводне агресивне политичке циљеве Запада у односу на Србију и на стварање претње која ће допринети дестабилизацији читавог региона.

Посебно су били сугестивни учестали текстови српског портала руског државног сервиса Спутњик. У анализи наслова “Америка се спрема за коначни обрачун са Србима” тврди се да “Америка, попут рањене звери, се труди да што више тога уништи…па спрема и коначни обрачун са Србима.” Саговорник Спутњик-а Александар Павић, од недавно и народни посланик у Скупштини Србије испред листе “МИ – Глас из народа”, истиче да САД то раде тако што, између осталог, “наоружавају сецесионисте у Приштини, бивше, садашње и будуће терористе, тако што дозвољавају тихо етничко чишћење Србија, гурају чланство лажне државе Косово у све међународне институције… што би дестабилизовало читаву власт у Србији.”

Коментаришући одлуку америчког Стејт Департмента да одобри продају ракетних система “џавелин” Косову, за Спутњик се наглашава да САД гледају да отворе нова жаришта и да ће сада “пробати да саме заврше недовршени посао који најављују већ више година.”

Спутњик је настојао да посебно апострофира у негативном наративном контексту чињеницу да је ову одлуку међу првима саопштио управо амбасадор Сједињених Држава у Србији Кристофер Хил. Речима аутора текста на порталу Спутњик “амбасадор је…у маниру дипломатског талибана, обавестио председника Србије да ће Вашингтон продати Приштини 246 противтенковских ракета џавелин.” Указује се веома експлицитним речником да САД “јавно и силеџијски” крше међународно право и да “на отвореној сцени припремају за рат мутант државу Косово.”

На Спутњик-у се у континуитету потенцирало да САД теже да “сломе” Србију и да су пре председничких избора, у новембру 2024. године, кренули да “сипају оружје у територију која према међународним нормама не би смела ни да има војску.”

У истоветном кључу су извештавали и други медији. Најутицајнији про-владин таблоид Информер је објавио анализу карактеристичног наслова “Кренули су ђоном…САД покренуле удар на Србију,” у којој се истиче да Вашингтон крши јавно све споразуме и норме када је у питању Косово. Додаје се да САД демонстрирају силу и да су се окренуле директном наметању решења статуса косовске државности у изборној години.

У домаћим медијима је веома присутан био и наратив да ће наоружавање Косова, које је предвиђено у најскоријем временском распону, дестабилизовати регион и подрити преговарачки процес. Портал Srbin.info пренео је изјаву портпаролке руског министарства спољних послова Марије Захарове у којој се осуђује одлука САД да “наоружавају нелегитимне паравојне структуре Приштине,” будући да ће то негативно утицати на дијалог.

На истом порталу је наглашено и да Сједињене Државе, у складу са сценаријима које разрађују, очекују оружани конфликт између две стране, те да су већ одабрале страну коју ће подржати, због чега је и донета одлука о продаји система “џавелин.”

Бројни медији су, такође, преносили изјаву француског европосланика из десног популистичког Националног окупљања, изречену током расправе у Европском парламенту, о томе да је продаја “џавелин” ракета “опасна игра” и да “може само да допринесе тензијама и претњама…а да је мало потребно да се направи пожар (на Балкану).”

Процедуре за испоруку оружја сложене, рокови нејасни

Хитност којом је ово медијско извештавање обојило целу ситуацију не поклапа се са релативно дугом процедуром која тек треба да се испоштује. У међувремену су се појавиле и оцене да наоружање неће имати значајније ефекти у балансу војних снага у региону.

Одобрење Стејт Департмента о продаји ракета је само почетни корак, будући да постоје додатне процедуре које се морају испоштовати. Наиме, на Конгресу САД, који је тренутно поларизован у политичким сукобима Демократа и Републиканаца, су даља овлашћења да дозволи или спречи продају. Конгрес има рок од 30 дана да усвоји формалну резолуцију уколико жели да спречи продају, што захтева већину у оба дома.

Имајући у виду доминантан став унутар Конгреса у вези са подршком Косову и то да су питања продаје оружја мањим партнерима и у политички неосетљивим регионима углавном ван фокуса јавности и оштријих политичких дебата, за очекивати је да таква резолуција неће бити усвојена у овом сазиву, тј. да ће и званично у наредном периоду бити потврђена продаја ракета “џавелин” Косову.

Такође, треба имати у виду да ова одлука, која тек мора да “прође” Конгрес САД ове године, када буде усвојена неће значити истовремену испоруку ракетних система на Косово. Стручњаци указују да могу да протекну и месеци, чак неретко до 2 или 3 године, док не дође до испоруке оружја, иако је у овом случају у питању релативно мала количина. За “џавелин” ракетним системима постоји велика потражња на светском нивоу, пре свега од стране Украјине, док је у самим Сједињеним Државама потребно обновити залихе.

Због оваквих ограничења није реално очекивати да у скоријем временском периоду ракете “џавелин” буду испоручене Косову. Додатно, Томас Кантримен, амерички дипломата и стручњак за процесе продаје оружја, сугерише да су дати системи наоружања првенствено дефанзивног карактера и да се превасходно њиховом куповином шаље политичка порука, а да неће утицати на стабилност у региону. Кантримен закључује да “стабилност не зависи од баланса оружја, већ воље лидера да раде на политичкој нормализацији.”

Укидање динара – „Курти следи агенду Велике Британије и Немачке“

Када је реч о теми која је у другој половини јануара прерасла у једну од централних у домаћим медијима и због које је отворено ново кризно жариште у дијалогу Београда и Приштине – најаве о практичном укидању динара у платном промету на Косову – у одређеној мери је, у медијском извештавању, продужен наратив о западном притиску на Србију и суштинској прећутној подршци потезима против косовске мањине.

У својој анализи Спутњик тврди да „Курти игра како Британија и Немачка свирају,“ док, са друге стране, „Америка посматра.“ Саговорници истичу како премијер привремених приштинских институција Аљбин Курти следи агенду ових држава (Велике Британије и Немачке), којима „одговара да појачавају притисак на Србију,“ а Сједињене Државе, које „показују зрно више разумевања за Србе“, неће утицати на то, јер не желе конфликт са својим савезницима.

Закључује се да „они који могу ово да зауставе не желе да се уплићу нити притискају Приштину.“ РТ Балкан пише да су поруке Запада неискрене и „да је одлука већ договорена и питање је времена када ће бити примењена.“

Сличним тоном је извештавао и Информер, у текстовима под насловима – „Нема ефикасног притиска Запада, па Курти ради шта му се прохте“ и „Реакције са Запада никада нису донеле безбедност.“ Наглашава се да нема ефикасног притиска са Запада јер су све водеће земље признале Косово, те суштински подржавају Приштину „на све могуће начине.“ Такође, изражен је и став аутора како „флоскуле са Запада“ неће заштитити Србе и да реакције, без обзира на осуде потеза приштинских власти, „никада Србима нису донеле безбедност.“

Спровођење иницијално планираних мера у пракси тренутно је суспендовано, будући да је уведен тзв. прелазни период од неколико месеци, на захтев управо водећих западних држава. Током хитне седнице Савета безбедности УН сазване почетком фебруара постигнута је сагласност свих сталних чланица у позиву властима на Косову да одложе примену нових мера због негативних непосредних ефеката на српску заједницу.

Аутор: Игор Миросављевић