Анализа наратива: Изван Украјине и Газе: Преношење других светских конфликата ретко и анти-западно

Већина домаћих медија, извештавајући о међународним сукобима који значајно утичу на регионалне или глобалне односе, фокусирају се на рат у Украјини и сукоб у Гази. Истовремено, са медијског радара неретко изостају конфликтни догађаји са енормним хуманитарним последицама у другим деловима света, првенствено у Африци и Азији, као што су ДР Конго, Судан, Мјанмар и Јемен.

Када се и појаве у про-владиним и про-руским медијима у Србији, готово искључиво су представљене у анти-западном контексту. Тако се преносе оптужбе на рачун западних земаља и њихове наводне подршке побуњеницима у ДР Конгу и сукоб са Хутијима у Јемену. У случају Судана, са друге стране, пренети су покушаји руског посредовања између сукобљених страна, док сукоб у Мјанмару, где највећу геополитичку улогу играју Индија и Кина, готово да уопште није испраћен.

Демократска Република Конго – видљиви „анти-амерички протести“

У Демократској Републици Конго, једној од највећих и ресурсима најбогатијој земљи Африке, током пролећа и лета 2023. године су покренути сукоби између милитантне побуњеничке групације М23 и регуларних оружаних снага. Након неколико година неактивности, оживљено је деловање организације М23 у источним деловима Конга, уз подршку режима суседне Руанде, политички и економски заинтересоване за ресурсе у том региону. Вишемесечни брутални сукоби у Конгу у којима је страдало на хиљаде цивила резултовали су, према проценама УН-а, и расељавањем приближно 7 милиона људи у овој земљи.

Паралелно, насилни немири су се проширили услед најава о повлачењу међународних и регионалних мировних снага. Трупе Источноафричке заједнице су започеле своје повлачење из Конга у децембру 2023. године, а дубоко непопуларна мисија УН-а (МОУСЦО) је такође објавила своје планове о напуштању Конга до априла 2024. године, упркос одређеном противљењу САД. Мисија је била присутна у источном Конгу од 1999. године, али није успевала да стабилизује безбедносну ситуацију и заштити цивиле, због чега је стекла лошу репутацију међу локалним становништвом.

Реизабрани председник Конга, Феликс Чисекеди, који је у јануару 2024. године ступио на дужност након контроверзним и оспораваних општих избора, изразио је намере да регуларне оружане снаге попуне безбедносни вакуум. Међутим, у протеклим недељама сукоб у Конгу је брутално интензивиран, уз напредовање милитантних побуњеника М23 ка Гоми, стратешки најважнијем граду на истоку Конга.

Домаћи медији су се кратко освртали на догађаје, када су пренели симболичну поруку са Купа Афричких Нација, док је РТ, балкански сервис руског државног медија, у тексту наслова „У Конгу горе америчке и белгијске заставе: Напоље из наше земље“ истакао протесте у главном граду Конга „оптужујући западне владе да подржавају побуњенике у тој афричкој држави.“

Судан – „одговор међународне заједнице неадекватан“

Насилни сукоби фракција оружаних снага у Судану, који су започели у априлу 2023. године, ескалирају у нови грађански рат у овој земљи. Године 2019. је регуларна војска Судана, заједно са паравојном групом Снага за брзу подршку, извршила пуч и окончала три деценије дугу власт Омара ал-Башира. Најављена је демократска транзиција и пренос власти на цивилне званичнике, али је услед продужетка ванредног стања, реализација тих одлука одлагана.

Децембра 2022. године је склопљен споразум између две главне стране – војске Судана и паравојних Снага за брзу подршку – о интеграцији и одржавању националних избора у року од две године. Међутим, ривалство и борба за контролу над ресурсима је убрзо, у пролеће 2023. године, прерасла у отворени насилни сукоб у главном граду Картуму.

У протеклим месецима дошло је до ескалације ка грађанском рату пуних размера у Судану. Заокрет се догодио од октобра 2023. године када су паравојне Снаге за брзу подршку заузеле територију региона Дарфур, у коме су током претходног грађанског рата средином 2000-их година и почињени најтежи злочини. Док су у првим месецима 2024. године регуларне оружане снаге покренуле низ офанзива, паравојне јединице консолидују своју контролу над јужним и западним деловима земље уз дипломатску иницијативу са циљем стицања признања. Ранији заједнички посреднички напори САД и Саудијске Арабије да испреговарају примирје нису уродили плодом, а недавно су Сједињене Државе именовале и специјалног изасланика за Судан, што сугерише појачано ангажовање у наредном периоду.

Најтеже последице рата у Судану искусило је цивилно становништво, будући да је до марта 2024. године преко 10 милиона грађана или интерно расељено или је напустило државу, отишавши у суседна нестабилна подручја. РТ и Политика су извештавали о злочинима у Дарфуру и катастрофалној хуманитарној кризи коју је изазвао рат у Судану. Политика је редовно преносила међународне извештаје о последицама грађанског рата у Судану, истичући изјаве да „је одговор међународне заједнице неадекватан,“ те да су „Суданци заборављени док опет прети незабележена трагедија мањка хране.“ Са друге стране, углавном Спутник Србија се бавио покушајима руског посредовања између зараћених страна, које није донело резултат.

Изостанак вести о грађанском рату у Мјанмару

Анализа надметања суседних великих сила, Кине и Индије, за утицај у Мјанмару, као и саопштења државних и војних званичника у Југоисточној Азији о напорима да се успостави ред у пограничним подручјима са Кином и Индијом, теме су о којима су писали водећи медији када је реч о Мјанмару. У питању је држава у којој тиња у претходним годинама највећи регионални конфликт. Грађански рат у Мјанмару траје, у различитом степену и фазама, од 2021. године и повратка војне хунте на власт након пуча у којем је са власти свргнута цивилна влада Аунг Сан Су Ћи.

Трогодишњи сукоб, који се нагло распламсао у октобру 2023. године, када је коалиција армија три етничке групације покренула нападе – Операција 1027 – на снаге хунте у западном и централном Мјанмару, довео је до скоро два милиона расељених лица и избеглица. Као резултат посебног етничког насиља према муслиманској мањини Рохинџа, које војна хунта спроводи у континуитету, створен је највећи избеглички камп на свету – Кокс Базар, за припаднике ове заједнице.

Ванредно стање у Мјанмару је изнова продужено за шест месеци у јануару 2024. године, уз поновно увођење обавезног војног рока, што даље прети да додатно ескалира сукоб, продубљујући хуманитарну и економску кризу и угрожавајући и ширу регионалну стабилност, услед страха од могућности преливања сукоба у наредном периоду. О овом сукобу фактички није било извештаја у домаћим анти-западним медијима.

Јемен – заборављени грађански рат и „Хути против Америке“

Напади Хута на међународне теретне бродове у Црвеном мору и реталијациони ваздушни удари коалиције, коју предводе САД и Велика Британија, вратили су тек делимично у фокус и српских медија који покривају међународне теме грађански рат у Јемену. Међутим, већина про-владиних и про-руских медија настоји да тумачи у антизападној перспективи сукоб Хута са водећим западним земљама.

Илустративан је текст у Политици под насловом „Како племенска милиција из Јемена пркоси светским силама“ у коме се наглашава да је „лекција овог необјављеног рата да чак и са својом огромном економском моћи, Сједињене Државе…су посебно рањиве на економске нападе наизглед малих група као што су Хути.“ Спутник Србија пише у контексту сукоба Хута са западним земљама да „предност која се уочава једноставним упоређивањем коефицијената о војним потенцијали у пракси не мора значити много…у конкретном случају Јемена заправо не значе ништа.“ Ипак, ретко се појављују текстови о самом грађанском рату у земљи, који још увек није окончан, као ни последичној разарајућој хуманитарној катастрофи.

Грађански рат у Јемену траје од 2014. године. Од 2021. године су САД повукле подршку офанзивним операцијама коалиције око Саудијске Арабије против побуњеника Хута, као и статус терористичке организације за Хуте. Током наредне године је успостављено примирје уз посредовање УН-а, а након чијег истека је интензитет сукоба остао на ниском нивоу.

Годину 2023. су обележили преговори између Хута и званичника режима, који подржава Саудијска Арабија, али који су нагло прекинути са избијањем рата у Гази и нападима Хута на међународне бродове. Према информацијама Међународне кризне групе, драстично је повећан ризик од обнављања конфликта високог интензитета и у самом Јемену, уз поновно концентрисање трупа дуж линија фронта, што може потенцијално изазвати нову драматичну хуманитарну кризу.

Уз поменута највећа политичко-војна жаришта на афричком и азијском континенту, која не заузимају значајнији простор медија у Србији, актуелне политичке нестабилности, међуетнички сукоби, обрачуни криминалних група и терористичких организација мањег интензитета потресају и друге регионе, попут Централне Америке, карипског појаса, југоисточне Африке или пацифичког појаса.

Аутор: Игор Миросављевић