Анализа наратива „Запад не показује спремност за мирно решење сукоба у Украјини“

У оквиру програма Регионална иницијатива за борбу против дезинформација „Центар за борбу против дезинформација Западног Балкана: Разоткривање злонамерних утицаја кроз проверу чињеница и аналитичко новинарство“, представљамо вам нову месечну анализу лажних вести и дезинформационих наратива.

„Запад не показује спремност за мирно решење сукоба у Украјини“

Да Европска унија не показује своју спремност за мировно решење конфликт у Украјини и да улагањем и слањем војне помоћи само продужује рат један је од честих наратива у про-руским медијима.

Почетком рата, у априлу, портал Happy преноси вест „РУСИЈА ЗАГРМЕЛА НА АМЕРИКУ: Престаните да наоружавате Украјину!“ у којој се наводи саопштење, од стране руске амбасаде у САД, да би америчке власти требало да прекину да снабдевају наоружањем режим у Кијеву јер то допиноси повећању броја жртава.

На порталу Спутник на српском језику пренета је изјава руског сталног представник при Уједињеним нацијама Василијa Небензја у којој он истиче да је Украјина постала приватна војна компанија у власништву НАТО, која из Брисела добија новац, оружје и упутства где да пуца. „Упркос чињеницама и здравом разуму, кијевски режим је створио илузију да може да победи Русију на бојном пољу уз растућу директну војну помоћ НАТО-а“, наглашава Небензја.

Руска новинска агенција ТАСС преноси вест да подршка Запада Украјини показује да је она одлучна да се суочи са Русијом на дугорочан период. Портпаролка Министарства спољних послова Руске Федерације Марија Захарова на брифингу је изјавила да је „Запад спреман за дугорочну конфронтацију са Русијом“, што управо доказује Западна подршка кијевском режиму.

Међутим, Западни лидери су непрестано позивали на разговоре и мирно решење за заустављање руског агресивног рата против Украјине, али Москва је игнорисала ове напоре.

САД, ЕУ и неке земље чланице НАТО-а пружају Украјини војну помоћ за одбијање руске агресије. Украјина добија оружје са јединим циљем да поврати свој територијални интегритет унутар својих међународно признатих граница.

Европски савет је 17. октобра 2022. усвојио додатне мере помоћи у оквиру Европског мировног фонда (EPF) како би додатно подржао способности и отпорност украјинских оружаних снага. Овим ЕУ додатно појачава своју подршку Украјини у одбрани свог суверенитета и територијалног интегритета унутар њених међународно признатих граница и заштити цивилног становништва од тренутног руског агресорског рата. Претходне мере помоћи у оквиру EPF за Украјину договорене су 28. фебруара, 23. марта, 13. априла, 23. маја и 21. јула 2022. године. „Мобилизација додатних 500 милиона евра од стране држава чланица ЕУ је још један доказ да остајемо непоколебљиви у нашој подршци украјинским оружаним снагама у одбрани земље од ескалације нелегалне агресије“, рекао је Жозеп Борељ, високи представник за спољну политику и безбедносну политику. Откако је Русија започела рат, Сједињене Америчке Државе су уложиле око 24,3 милијарде долара за војну помоћ Украјини.

„Пређена црвена линија“

Председник Сједињених Америчких Држава Џозеф Бајден и немачки канцелар Олаф Шолц разговарали су телефоном 5. јануара 2023. године како би разменили мишљења о агресивном рату који Русија води против Украјине. Председник Бајден и канцелар Шолц изразили су заједничку одлучност да наставе да пружају неопходну финансијску, хуманитарну, војну и дипломатску подршку Украјини онолико дуго колико је то потребно. У том циљу, Сједињене Државе намеравају да испоруче Украјини борбена возила пешадије Бредли, а Немачка намерава да обезбеди Украјини борбена возила пешадије Мардер.

Ово саопштење је поставило идеалне услове за даље ширење руских дезинформационих наратива.

Про-руски портал btribune објавио је вест да Немачка улази у рат са Русијом. Ова вест се ослања на изјаву бившег председника Савезне службе за заштиту устава Немачке Ханса Георга Масена. Он сматра да слањем тешких борбених возила у Украјину, Немачка постаје зараћена страна против Русије. „Ако не испоручујемо лекове, већ оружје, онда, наравно, ризикујемо да постанемо учесник у сукобу. Морате да схватите да смо сада ми страна у сукобу против Русије.“ Ова изјава и мишљење Ханса Георга Масена не представља званични став државе Немачке, која наравно није најавила улазак у рат.

Исти портал преноси изјаву политиколог Дмитрија Евстафјева који сматра да колективни Запад постепено подиже улог у геополитичкој конфронтацији са Русијом и да „САД и њихови сателити могу толико да појачају напетост око Украјине да ће граница зоне војног сукоба ићи дуж Дњестра.“

Портал Србин инфо објављује вест под насловом „НАТО ТЕСТИРА РУСКО СТРПЉЕЊЕ: Када Путин одлучи да одговори, за Запад ће бити касно“. У овој вести преноси се изјава бившег израелског обавештајац Јакова Кедмија. Он наводи да САД и њени савезници покушавају провокацијама да открију границу стрпљења Русије. Јаков Кедми наглашава да „НАТО земље предвођене САД настављају да тестирају руско стрпљење, задиркујући Москву учешћем у украјинском сукобу и провоцирајући друге авантуре у осетљивим областима и регионима за Руску Федерацију.“

Ове вести и вести сличне овима представљају понављајући наратив дезинформација прокремљских медија који тврде да су Запад, САД и НАТО директно умешани у руски агресорски рат против Украјине. Запад није у рату ни са Русијом ни са Русима. На линијама фронта нису присутне америчке или НАТО снаге. Запад Украјини пружа војну помоћ, али није укључен у директне борбе.

„Западне земље Украјини испоручују старо гвожђе и отпад“

Руски портал Спутник на српском језику преноси вест да, прем речима колумнисте пољског листа НДП (Niezаlеżny Dziеnnik Pоlityczny) Јацека Тохмана, Западне земље испоручују Украјини застарело оружје како би обновиле сопствени арсенал.

„Војна помоћ са Запада непрекидно се слива у Украјину. Треба напоменути да је већина наоружања у лошем техничком стању. Војна техника има много проблема и заправо је реч о старом гвожђу и отпаду, што потврђују и војници Оружаних снага Украјине. То се дешава јер се Кијеву испоручује оружје из старих војних складишта“, пише Тохман и додаје да је циљ да се ослободе складишта и да се попуне новим оружјем што је веома исплативо за Запад. Према његовим речима, Вашингтон под маском војне помоћи Кијеву реализује сопствене циљеве и лобира за продају оружја у интересу сопственог војно-индустријског комплекса.

Про-руски портал btribune преноси изјаву заменик председника Савета безбедности Дмитријa Медведевa поводом најаве пољског председник Анџеја Дуда и председника Литваније Гитанаса Науседа да ће Варшава послати Кијеву „Леопард“ тенкове и да ће Литванија испоручити противваздушно оружје и муницију. Заменик председника Савета безбедности је нагласио да је реч о модернизованим Т-72, немачким леопардима, као и о неким „енглеским неликвидним средствима“. „Сво ово гвожђе ће, у сваком случају, ускоро постати зарђали старо гвожђе и неће спасити вештачку земљу која се распада“, написао је он Телеграм каналу.

Ово је један од понављајућих прокремљовских дезинформационих наратива о америчком војно-индустријском комплексу и наводним агресивним америчким војним плановима. Тврдња да је западна војна помоћ која се испоручује Украјини направљена од „старог гвожђа и отпада“ је неутемељена. Последњих месеци Украјина је добила најнапредније и најсавременије оружје од западних земаља као што су комплекси Јавелин и Стингер, ракетни комплекси ХИМАРС и десетине других врста напредне војне опреме. Такође, САД су најавиле испоруку система противваздушне одбране Патриот и борбених возила пешадије Бредли Украјини.

Западне земље пружају војну помоћ Украјини како би јој омогућиле да се одбрани од руске агресије. Тврдње да Запад пружа ову помоћ како би „очистио своја војна складишта од  застарелог оружја и како би обновио сопствени арсенал“ настоје да скрене пажњу са правог разлога: одбране Украјине од руске агресије.

Аутор: Тања Плавшић