Фебруар 2023.
У оквиру програма Регионална иницијатива за борбу против дезинформација, представљамо вам нову месечну анализу лажних вести и дезинформационих наратива.
Запад исцрпљује залихе оружја помажући Украјину, не би издржао рат против Русије
У фебруару 2023. обележено је годину дана од почетка руске инвазије на Украјину. Одговор западних земаља, пре свега чланица НАТО-а, својом жестином у првим данима изненадио је део посматрача, а састојао се од више пакета санкција и значајне помоћи украјинској војсци.
Годину дана касније, саме западне земље кренуле су да се баве одрживошћу војне помоћи Украјини по своје војне буџете и неопходним реформама које би требало спровести у том циљу. Анти-западни медији у Србији искористили су ову прилику да, позивајући се на кредибилне изворе, нагласе постојеће проблеме, а посебно оцене како би Запад кратко издржао у конвенционалном рату против Русије, без обзира на малу вероватноћу таквог сукоба. С друге стране, планови Запада да ове проблеме превазиђе, као и објективна анализа ситуације у Русији, која се такође суочава са проблемима у снабдевању наоружањем, изостали су.
Поред ове врсте наратива, у медијима се такође јављају они према којима ни сва помоћ Украјини због које је Запад испразнио своје залихе није довољна и Украјина ће свеједно изгубити. Ове тврдње поткрепљене су оценама анти-западних аналитичара и сумњивим изворима из Русије.
Запад не би издржао у рату против Русије
Главни наратив у анти-западним медијима везан за наоружање гласи да су НАТО земље, помажући Украјину, исцрпеле своје залихе наоружања, те да не би издржале у потенцијалном конвенционалном рату, углавном против Русије.
Про-руски портал Webtribune допринео је овом наративу, преносећи интервју британског политичара и анти-глобалисте Џорџа Галовеја за кинески Глобал тајмс.
„Неколико тенкова овде или тамо, чак и неколико стотина тенкова овде или тамо, неће правити никакву значајну разлику, али ће оставити чланице НАТО-а практично беспомоћне, испразнивши сопствене залихе за снабдевање Украјине, која користи, али не успева да попуни своје залихе… Дакле, добро је што Русија нема намеру да изврши инвазију на Западну Европу, јер ако има, то би могло бити проклето брзо у Паризу, јер ко ће их, осим употребе нуклеарног оружја, зауставити?“, рекао је у овом интервјуу Галовеј.
У међувремену, недавно покренуто српско издање портала Russia Today (РТ) пренео је 11. фебруара изјаву посланика владајуће Конзервативне партије Тобијаса Елвуда да би британске оружане снаге „издржале око пет дана“ ако би дошло до рата.
„Тобајас Елвуд, торијевац и председник Комитета за одбрану рекао је за Фајненшел тајмс (енгл. Financial Times) да су висока инфлација и цена замене опреме послате у Украјину створили „заиста суморну слику“ и да су војне залихе озбиљно исцрпљене“, наводи се у тексту.
Касније се додаје да је „Министарство одбране саопштило да су „гласине“ о стању у војсци „спекулације“ које они одбијају да коментаришу“.
Исти портал је два дана касније објавио парадигматичан наслов за овај наратив – „НАТО остаје без муниције? Слање наоружања Украјини испразнило савезничке залихе“.
Како се наводи у овом тексту, „уколико би се Европа суочила са Русијом, неке државе би остале без муниције са само неколико дана“ – то је за Ројтерс изјавио „неименовани дипломата“.
„Чак и пре почетка специјалне војне операције 24. фебруара прошле године, многе чланице северноатлантског савеза нису испуњавале стандарде о залихама муниције које та организација прописује. Њихови званичници су сматрали да су ратови издржљивости и велике борбе артиљерије ствар прошлости, преноси Ројтерс. Темпо слања наоружања Украјини, чије трупе испаљују и до 10.000 артиљеријских граната на дан, разоткрио је рупе које постоје не само у залихама муниције у земљама Запада, већ и у способности њихових војних индустрија да муницију произведу“, наводи се у тексту.
Закључује се да ће НАТО највероватније подићи циљеве попуњености залиха.
Још један текст објављен на порталу РТ бавио се истом темом, овога пута у Сједињеним Америчким Државама. Наслов текста гласио је „Пентагон пред колапсом? Конфликт у Украјини и раст Кине оголили проблеме америчке војне индустрије“.
„Питање је како би америчка војска издржала у конвенционалном сукобу високог интензитета дужем од неколико недеља“, наводи се у тексту пренетом са Блумберга, а онда се цитира бивша подсекретарка одбрамбене политике Мишел Флурној, која је навела да су Русија и Кина претекле САД када је реч о брзини наоружавањем најсавременијим војним технологијама.
Као и у претходним чланцима, РТ при крају овог текста успоставља дозу баланса тако што наводи да ситуација није тако катастрофална по САД како се чини.
„Како додаје Блумберг, нема разлога за панику, јер Америка и даље на своју војску троши више него било ко други, а поседују и технологију коју Кина и други желе да копирају“, наводи се.
Из ових примера може се видети да про-руски медији користе анализе стварних проблема са наоружањем Запада, које су резултат унутрашњих намера да се ситуација поправи. За ове медије, међутим, главна порука коју желе да пренесу везана је за тренутне слабости и наводно негативни положај у односу на Русију и Кину.
Запад није у стању да довољно помогне Украјини
И док прва верзија наратива о наоружању наглашава празнине које оно оставља у земљама Запада, друга верзија додаје да чак ни оно што је послато Украјини није довољно, због чега ће она бити поражена. Ово је била тема чланка на РТ, који је пренео текст новинара Кристофа Шлица, објављеног у немачком Велту.
Шлиц је у тексту нагласио „да је за вероватан пораз Украјине одговоран недостатак подршке Запада“, односно „да оружје које је за сада обећано бледи у поређењу са незавидном ситуацијом у којој се Украјина налази, а поготово у поређењу са енормним капацитетима руске војске“.
Новинар је оценио да је, фактички, посреди оклевање Запада да испровоцира Русију како се не би прешле њене црвене линије.
„Логика западних лидера је следећа: што је испоручено оружје моћније, смртоносније и прецизније, то је већи ризик од ефекта ‘преливања’. Запад пати од неке врсте самоодвраћања и зато подржава Украјину само на начин који подразумева да она не мора одмах да капитулира“, наводи се у тексту.
Вреди напоменути да је новинар у тексту могући пораз Украјине назвао „горком“ реалношћу, што није пренето на РТ. Тако је овај текст постао један од оних који из западних медија преузимају негативне анализе о стању у Украјини по принципу „и они сами признају да је лоше“, али не преносе анализе негативне по Русију.
Портал Webtribune је неколико дана касније објавио још један текст са наративом о недовољној помоћи Запада Украјини. Он је цитирао Скота Ритера, аналитичара критичног према спољној политици САД и, самим тим, честог „госта“ анти-западних медија у Србији.
Ритер је навео да нови пакет помоћи НАТО-а Украјини „неће испунити очекивања Кијева“, те да „ова војна опрема неће издржати ни месец дана у борбеним условима“, јер ће део опреме, према његовој оцени, неутралисати руске трупе, а преостали системи ће отказати због лошег одржавања.
„Чињеница је да је западна војна техника обећана Кијеву права ноћна мора у оперативном смислу. Највећи проблеми за Оружане снаге Украјине ће настати са америчким пешадијским возилима М2 Бредли“, Webtribune је цитирао Ритеров текст, који је у оригиналу отпочео анализу рата подсећајући на режим Степана Бандере и совјетско освајање Берлина током Другог светског рата, у очигледној намери да Украјину представи у негативном, а Русију у позитивном светлу.
Ритер је још једном у сличном контексту цитиран током фебруара, од стране портала Fakti.org. Овај портал преузео је његову изјаву за варшавски лист Мисл полска. Ритер је оценио да се Кијев углавном ослања на артиљерију, те да ће до лета исцрпити своје залихе граната, а НАТО више неће имати могућност да их попуни.
„Пољска је поверовала да НАТО може да наоружа Украјину до те мере да победи у сукобу са Русијом. Варшава тек сада почиње да схвата да украјинске победе неће бити. Русија ће ускоро стајати на пољским границама и гледати је двогледом“, изјавио је Ритер.
И провладини листови „на истом задатку“
Осим про-руских портала, широкој распрострањености наративу о проблемима са наоружањем допринели су и медији блиски властима у Србији.
Портал провладиног листа Вечерње новости током фебруара објавио је следећи наслов: „ПРЕВЕСЛАЛИ УКРАЈИНУ: Прво им обећали тенкове, а сад се ипак предомислили“.
„Немачки лист „Велт“ објавио је да су владе Холандије и Данске измениле раније одлуке и одустале су од слања модерних тенкова „леопард 2“ Украјини“, наводи се у тексту. Разлог за ову одлуку није наведен.
У сличном духу, провладин таблоидни портал Ало 16. фебруара објавио је текст са насловом „ОД ЛОНДОНА – ШИПАК! Британија откачила Украјину!“
У питању је била изјава британског министра одбране Бена Воласа, који је за Би-Би-Си (BBC) дан раније изјавио да његова земља неће послати борбене авионе у Украјину „у скорије време“, већ да ће фокус бити на томе да Кијев може „дугорочно да се брани“. Касније је Волас додао да би Британија могла да безбедносно „покрије“ доставе авиона совјетске производње из источноевропских земаља, али да би тренирање Украјинаца да користе британске авионе стајало превише времена и људства.
Ало се фокусирао на Воласову изјаву да је „Европа исцрпљена и рањива због војне помоћи Украјини“, те да су „наша муниција и ниво одбрамбене способности да издржимо нападе тренутно су испод наших могућности“.
И портал најчитанијег провладиног таблоида, Информера, током фебруара се придружио овом наративу. „БРУКА НАТО ПАКТА! Испливале информације о МАСОВНОМ уништавању ЗАПАДНОГ ОРУЖЈА, Руси РАЗАРАЈУ све што СТИГНЕ на ФРОНТ – ПРАЗНЕ СЕ ЗАЛИХЕ?!“ наслов је чланка који је пренео текст са руског Спутњика.
„Спољнообавештајна служба располаже информацијама да су у периоду агресије на Русију од децембра 2021. године, земље НАТО-а испоручиле Оружаним снагама Украјине 1.170 система ПВО, 440 тенкова, 1.510 пешадијских возила, 655 артиљеријских система… Већину војне опреме коју је Запад испоручио уништиле су руске трупе“, наводи се у тексту. Проверљивост ових извора је ограничена.