Анализа наратива: „ЕУ категоризовала Србију међу дивља племена“: Анти-европски наративи током изборне кампање

Новембар 2023.

У оквиру програма Регионална иницијатива за борбу против дезинформација „Центар за борбу против дезинформација Западног Балкана: Разоткривање злонамерних утицаја кроз проверу чињеница и аналитичко новинарство“, представљамо вам нову месечну анализу лажних вести и дезинформационих наратива.

Анти-европски наративи током изборне кампање

Кампања за ванредне парламентарне и локалне изборе у Србији званично је трајала од почетка новембра до средине децембра 2023. године. Иако спољнополитичке теме нису доминирале ни у кампањи владајућих партија нити про-европске опозиције, странке десне опозиције су акценат ставиле на њих и веома оштро критиковале Европску унију, одбацујући наставак процеса приступања Србије ЕУ и директно доводећи у везу тзв. француско-немачки план са евентуалним чланством Србије у Унији.

Крајем октобра и почетком новембра, у тренутку расписивања избора, у посети Београду је боравила и председница Европске комисије Урсула фон дер Лајен. Она је током разговора са председником Србије, Александром Вучићем, поново нагласила важност спровођења Бриселског и Охридског споразума између Србије и Косова. Председница Комисије је притом употребила формулацију de facto признање Косова, која је у скоријем периоду била чешће присутна у реторици европских званичника, иако њено суштинско значење није прецизирано и изазива различита тумачења. Део десних опозиционих партија је ово такође искористио као елемент на коме је базирана предизборна кампања.

Ови догађаји су били повод за обнављање раније изграђених наратива, у делу десно и про-руски орјентисане јавности и медија током новембра месеца, о нефер третману Европске уније према Србији и константном притиску који ЕУ може „још увек само на Србији да демонстрира.“

„ЕУ није у стању да гарантује ништа“ и „иживљава се једино над Србијом“

У низу текстова и анализа који промовишу ове наративе, посебно су илустративни они на порталу Srbin.info, који се најфреквентније бавио овом темом. Под насловом „Европска унија може да се иживљава једино над нама,“ Србин.инфо преноси речи саговорника који указују да је ЕУ постала другоразредна сила и да нигде не може да спроводи своје интересе осим у Србији. Додаје се да „Европска унија очигледно једино може да се иживљава на нама…. то је бесперсепктивна организација… од Европске уније нема ништа ни за саму ЕУ.“

Истакнуто је и како председница Комисије у име ЕУ практично захтева признање Косова, као вид понижења за државу Србију, при чему су представници српских власти ћутали на изречене захтеве европских званичника.

У сличном тону се извештава и о изјави опозиционог политичара и некадашњег министра спољних послова Србије Вука Јеремића, који је истакао да ЕУ нуди илузију у замену за признање Косова. Наглашено је да „Европска унија тражи од Србије стварно признавања Косова као независне државе, а заузврат јој нуди привремени наставак илузије да ће постати чланица Уније.“ При томе се у тексту сугерише да Србија не би била примљена у ЕУ чак ни у овом случају. Портал Србин.инфо пише надаље, коментаришући Јеремићеву изјаву, да би Србија требало да редефинише своје односе са Европском унијом.

Исходе посете Фон дер Лајен Србији у датом кључу тумаче и други националистички и про-руски орјентисани медији. У ауторском тексту за Нову српску политичку мисао се тврди да преговори са ЕУ морају бити прекинути јер није у стању да ишта гарантује (Србији). Истиче се да је „ЕУ недвосмислено доказала да је потпуно бескорисна као посредник у преговорима…или потпуно бескорисна Србији, чије је проблеме за десет година само повећавала.“ Додатно је апострофирано, на трагу наведених наратива, да „ЕУ не може никоме да гарантује ништа…европски званичници излазе у јавности и траже нове уступке од Србије како би Приштина испунила обавезе на које се већ (раније) обавезала.“

На порталу на српском језику руског државног Спутник се пише да је француско-немачки план (за Косово) постао нова и једина платформа ЕУ. Аутор сугерише да је „ЕУ категоризовала Србију међу дивља племена…за њу никаква правила не важе, па се зато и отворено може позивати српско руководство да фактички призна Косово.“ Упућена је и експлицитна порука да одбрана слободе за Србију постаје бескомпромисна борба против ЕУ и да Унија неповратно губи Србију.

Још један повезани наратив који је био приметан током новембра у делу медија на српском језику јесте да Србија нема довољно користи од процеса приступања Европској унији, тј. постављано је питање „чему више Европска унија.“ Наговештавано је у анализи да „никакву велику корист и никакав већи углед Србија није добила због процес приступања ЕУ,“ те да је „новац који је пристизао из ЕУ фондова имао скупу друштвену цену по српско друштво.“ Имплицира се, надаље, како се појављују реалне и кредибилне алтернативе за Србију у односу на „евроцентризам.“

Европска унија и даље најважнији партнер Србије

Када су у питању резултати дијалога Београда и Приштине уз посредовање Европске уније у протеклих 12 година, колико читав процес траје, чињеница је да су они ограничени и да је значајан број елемената споразума остао неспроведен. Уз одговорност Уније, томе су доприносиле и сложеније међународне околности, активности других актера, али понајвише неактивност и недостатак суштинске политичке воље две стране – српске и косовске – да реализују у потпуности договоре.

У погледу „нове платформе“ за наставак дијалога, део домаћих медија наставља да је погрешно означава као француско-немачки план, будући да је то усаглашено на нивоу ЕУ и прерасло је у тзв. европски предлог за Споразум о путу ка нормализацији односа, који су двојица лидера – Александар Вучић и Аљбин Курти – прихватили у Бриселу у фебруару 2023. године. Месец дана касније у Охриду је договорен Анекс споразума, који садржи кораке у имплементацији и тада је наведено у датом документу да ће мерила у поглављу 35 преговора Србије са ЕУ бити измењена како би спровођење (Бриселско-Охридског) споразума било инкорпорирано. Стога, актуелизовани захтеви за реализацијом споразума не представљају никакве нове ЕУ захтеве или произвољне уступке који се од Србије траже, како се то представљало у делу домаће јавности.

Додатно, постоје разлике у интерпретацијама домета Бриселско-Охридског споразума у контексту евентуалног признања независности, при чему бројни експерти сугеришу и да је актуелни концепт de facto признања који ЕУ званичници помињу изразито споран у међународном праву, те да се у већој мери ради о врсти прилагођеног политичког дискурса, који одговара позицијама Приштине, како би олакшао уступке на тој страни, него облику формалног признања Косова.

Са друге стране, укупно посматрано односи Србије и Европске уније су доиста комплексни – процес евроинтеграција траје преко две деценије, са фазама успона, падова и актуелног застоја – али у датом периоду неколико чињеница је остало константно и оне илуструју и даље доминантан значај ЕУ за Србију. Европска унија је апсолутно највећи трговински партнер Србије, са уделом од преко 60% у укупној трговини. Такође, компаније из Европске уније су највећи инвеститори у Србији, будући да је удео европских инвестиција у страним инвестицијама преко 65%. Коначно, од 2000. године до данас је Европска унија највећи донатор Србије са укупно донираним (бесповратним) средствима која износе преко 3,5 милијарди евра.

Аутор: Игор Миросављевић