Aприл 2022.
У оквиру програма Регионална иницијатива за борбу против дезинформација, представљамо вам нову анализу лажних вести и дезинформационих наратива.
„Економски колапс запада“: Наративи медија у Србији о последицама рата у Украјини
Током априла 2022. године, већина читаних таблоидних медија у Србији на драматичан начин извештавала је о економским последицама рата у Украјини у земљама ЕУ и САД, углавном заобилазећи економску ситуацију у Русији, која је, према свим релевантним показатељима и предвиђањима, далеко лошија.
За опис стања економије у западним земљама, медији у Србији користили су изразе као што су „катастрофа“, „клижење ка дну“, „смртна пресуда“ и слични, указујући на надолазећи колапс њихових привреда. Иако су се економски показатељи у овим земљама погоршали од почетка рата, овакав начин извештавања, често заснован на полу-информацијама и вађењу ствари из контекста, ствара искривљену слику о реалном стању у свету.
Већ раније, у току марта, примећен је тренд померања фокуса са самих војних операција, које су ови медији у почетку преносили у изразито навијачком тону према Русији, на економске последице по Европу и свет, уз најаве катастрофе и „економског смака света“, као и наглашавање потребе за стабилношћу. Како су закључили посматрачи, ово је такође имало функцију у контексту изборне кампање у Србији и ишло је у корист владајућих партија. Овакав тренд извештавања, међутим, пренео се и у период након избора.
„Економска конфронтација Запада и Русије изазива велике невоље у свету. САД и Европа су се нашле у лошој ситуацији, суочене са невиђеним погоршањем квалитета живота и неравнотежама на тржиштима, напомињу “стручњаци“, један је од „репрезентативних“ примера ових наратива из дневног листа Ало од 16. априла.
Текст је објављен уз наслов: „ЗАПАДНИ СТРУЧЊАЦИ НЕ КРИЈУ ПАНИКУ: Ушетали смо у сопствену замку, овај руски потез ће нас сломити“, а поменути руски потез односи се на одлуку Москве да крене у производњу домаћих 3Д штампача који ће помоћи да се замени снабдевање компонентама из иностранства.
Још један текст који је у овом тону објавио Ало 4. априла обавестио је читаоце да је „Европа себи потписала смртну пресуду“ увођењем санкција Русији. Овај текст је цитирао Раша Тудеј, медиј под контролом Кремља.
„Санкционисањем Русије без плана за проналажење других снабдевача горивом Европска унија је вероватно више наштетила себи него Москви, рекао је за Раша Тудеј бивши британски дипломата Аластер Крук… Он тврди да су санкције Русији потпуним одвајањем цена робе од долара у суштини уништиле кредибилитет система фиат валуте, и да је Брисел направио погрешан потез увођењем санкција Русији без проналаска других извора горива“, наводи се у овом тексту.
С друге стране, у ретким случајевима када је Ало преносио стање руске економије, као што је, на пример, био случај 18. априла, то је рађено у далеко неутралнијем тону. Преносећи говор гувернерке руске централне банке Елвире Набулине, овај медиј је написао да ће бити потребно две године да се инфлација врати на циљаних 4%, а да санкције све више утичу на руску економију, која ће морати да се трансформише. У тексту није било помињања „катастрофе“, „панике“ и других сензационалистичких израза као у случају преношења стања економије западних земаља.
Инфлација омиљена тема
Управо је инфлација која се јавила у Европској унији била је посебно пропраћена тема у овим медијима током априла, уз сличне „апокалиптичне“ тонове.
„УГРОЖЕНИ МИЛИОНИ! Вртоглави раст цена енергената оборио драстично стандард Европљана!“, гласи један од наслова портала Република чији је власник таблоид Српски телеграф. Текст објављен 10. априла и пренео је ситуацију у више земаља ЕУ.
За тему инфлације, али готово искључиво у западној Европи, заинтересовао се и Ало, који је 9. априла пренео да „Европи прети економски колапс због санкција Русији“.
„Инфлација у многим, чак и најразвијенијим економијама, обара све могуће рекорде, камате расту, многи немају да купе ни основне животне намирнице, струја и гас све у скупљи… Још дубља криза неспорно би довела до јачања инфлације и оштрог пада животног стандарда, тврде економисти“, пише у овом тексту.
Ови медији су се фокусирали и на индивидуалне земље, пре свега Сједињене Америчке Државе и Немачку.
„Амери неће да ПРИЗНАЈУ, санкције Русији их косе… Бајден ПОВУКАО РАДИКАЛАН ПОТЕЗ!“ пренео је Информер 1. априла, јављајући да администрација америчког председника Џоа Бајдена разматра пуштање до 180 милиона барела нафте из стратешких резерви на тржиште током неколико месеци, настојећи да обори високе цене горива. Као и у већини других случајева, текст је написан у форми агенцијске вести, али је наслову додељен сензационалистички тон.
Портал Еспресо је 12. априла, са друге стране, пренео да је „Немачка на коленима“, те да је инфлација досегла 7,3% и да је највећа од 1981. године. Овај портал је такође јавио да су цене у Аустрији порасле за 6,8%, што је такође највиши ниво у последњих 40 година.
У међувремену, Републички завод за статистику објавио је да је у марту 2022. инфлација у Србији износила 9,1% у односу на исти период прошле године, а да је од почетка године била изнад 8%, дакле више и од Немачке и од Аустрије. Међутим, као и када је реч о Русији, то се не преноси на исти, сензационалистчки начин. Заправо, у више наврата је пренето тумачење да је Србија у далеко бољем и стабилнијем економском положају у односу на земље ЕУ.
„СРБИЈА НИЈЕ У ОПАСНОСТИ, ЗА ЕВРОПУ НЕ ГАРАНТУЈЕМО! Ако не повуку ручну и наставе да се ИНАТЕ СА ПУТИНИОМ чека их… МИ ЗНАМО ШТА ЈЕ СТАГФЛАЦИЈА, А БРИСЕЛ?!“, наслов је на порталу Информера од 25. априла.
На сличан начин је и портал Република, у већ поменутом тексту од 10. априла о „угрожености милиона у Европи“ закључио чланак са умирујућом поруком за грађане Србије.
„У Србији, да нагласимо, није било ни поскупљења енергената, а инфлација је на пројектованом нивоу“, стоји на крају овог текста.
Поскупљење цена горива ограничено је уредбом Владе Србије, последњи пут крајем априла, а Републички завод за статистику бележи да је у марту 2022. у потрошачкој корпи, у категорији „становање, вода, електрична енергија и гас“, повећање цена било 5%. С друге стране, Народна банка Србије саопштила је у новембру прошле године да ће раст инфлације изнад горње границе циља до средине 2022. године. Са почетком рата у Украјини, ситуација се променила на горе.
Читалац таблоида у Србији, према томе, стекао би утисак да су Европска унија и САД на ивици економског колапса, док се Русија и Србија суочавају са привременим и решивим проблемима.
Шта заправо кажу бројеви?
Несумњиво је да ће и земље Европске уније и Сједињене Америчке Државе бити економски погођене ратом у Украјини и санкцијама према Русији. Међутим, према тренутним пројекцијама, Русија ће бити погођена још више, што је закључак која се не види у извештавању таблоида у Србији.
Како предвиђа Међународни монетарни фонд, Европа ће бити погођена ратом кроз три главна канала: већим ценама гаса, већим ценама метала и општим падом трговине са Русијом. Предвиђа се раст БДП-а од 3% за развијене европске економије, док би се Немачка, Француска и Италија могле сусрести и са врло благим растом или чак падом економске активности у другом и трећем кварталу. Пројекција раста за Сједињене Америчке Државе за 2022. годину износи 3,7%. За Русију се, с друге стране, предвиђа пад БДП-а од 8,5%. Пројектује се и да ће у овој земљи незапосленост са око 5% пред почетак рата до краја године бити удвостручена.
Земљама еврозоне, такође, предвиђа се инфлација од 5,5% а САД-у 7,7% у 2022. години. Русији се, с друге стране, предвиђа раст цена од чак 21,3%. Мерама које је преузела руска централна банка, рубља се опоравила од наглог пада који је доживела почетком марта. Међутим, и амерички долар остаје стабилан, а такозвани У.С. Долар Индекс, који пада са слабљењем ове валуте, почетком ове године вратио се на вредности од пре почетка пандемије, и није доживео нови пад од почетка рата у Украјини.
Србији ММФ тренутно предвиђа раст од 3,5% и инфлацију од 7,7% у 2022. години.
Када је реч о спољној трговини, Истраживачки центар америчког Конгреса наводи да се обим руске трговине нагло смањио и да се предвиђа да ће руски увоз по обиму пасти за скоро 25% у 2022. години, а више од 750 међународних компанија је ограничило пословање у или са Русијом.
„Главни економски спас Русије и даље је њен извоз енергије, посебно у Европу. Високе цене енергената и оштро смањење увоза створили су историјски високи суфицит на текућем рачуну у Русији. Институт за међународне финансије (ИИФ) процењује да би (без значајних нових санкција на руску енергију) суфицит на текућем рачуну Русије могао да премаши 250 милијарди долара ове године, што би омогућило влади да допуни замрзнута средства централне банке (око 300 милијарди долара)“, наводи се у овом истраживању.
Додаје се да је, у оквиру коалиције држава која је увела санкције, ЕУ је била најјачи економски партнер Русије, те да се она сад суочава са највећим потенцијалним економским поремећајима.
„Европа остаје у великој мери зависна од увоза енергената из Русије, посебно природног гаса, а садашње санкције ЕУ Русији укључују одређена изузећа везана за енергију. ЕУ разматра нове санкције на увоз руске нафте, али Немачка, посебно, оклева да примени потпуни енергетски ембарго, укључујући и природни гас, који би могао да смањи немачки БДП ове године за 0,5% до 2,5%, према већини процена“, напомињу истраживачи, додајући да су напори да се диверзификују извори енергије у току, али да ће за њих бити потребно време.
Извештавање дела утицајних медија у Србији већ месецима игнорише ову нијансирану анализу економских последица рата у Украјини и ствара црно-белу слику према којој Европска унија и САД плаћају велику цену рата, док се тешка економска ситуација у Русији у најбољем случају гура у други план. Део оваквог извештавања ослања се на цитирање руских медија као што је Раша Тудеј, а део на оригиналне садржаје, који представљају наставак дугогодишњег тренда про-руског и анти-западног извештавања у Србији.
Закључак који читалац може извући на основу оваквог писања је да санкционисање Русије за рат у Украјини и кршење међународног права може да доведе само до економског колапса Европе, као и да су западне економије недовољно способне да се носе са последицама санкција, за разлику од руске. Ова искривљена перцепција уклапа се у мозаик анти-западних вредности који овај део медија већ дуго година пласирају у Србији.