Анализа наратива о „никад горем притиску“ Запада на Србију

Септембар 2022.

У оквиру програма Регионална иницијатива за борбу против дезинформација, представљамо вам нову месечну анализу лажних вести и дезинформационих наратива.

Никад интензивнији наратив о „никад горем притиску“ Запада на Србију

 

Наратив да Србија трпи снажне притиске са Запада један је од најприсутнијих у локалним медијима у последње две године, и интензивирао се са доласком администрације Џозефа Бајдена у Сједињеним Америчким Државама. Најпре се односио на нормализацију односа са Косовом, а потом, након почетка рата у Украјини, на увођење санкција Русији. У међувремену је повезан и са неколико других тема, а једна од њих је била одржавање манифестације Европрајд у Београду.

Овај наратив недвосмислено представља Запад као непријатеља Србије, повлачећи паралеле са ратовима 1990-их и истичући егзистенцијалне претње које долазе из Вашингтона и Брисела. Овакво тумачење ситуације се јавља упркос томе што, у реалности, притисци нису ишли даље од дипломатских и политичких изјава из САД и ЕУ.

Током септембра 2022. године званичници и политичари на Западу критиковали су Србију у неколико наврата, а посебно су се истакла два случаја. Први је био неизвесност око одржавања традиционалне шетње у оквиру манифестације Европрајд, док се други односио на потписивање техничког споразума о сарадњи између министарстава спољних послова Србије и Русије на маргинама годишњег заседања Генералне скупштине Уједињених нација. Иако је критика била оштрија него раније, није била праћена никаквим обликом санкција према Србији, па чак ни формалном замрзавању процеса европских интеграција, на шта су позвали поједини посланици у Европском парламенту.

Ипак, ове критике представљене су изразито негативно у појединим медијима на српском језику, и то пре свега про-владиним таблоидима – Информеру, Ало-у и Вечерњим новостима. Користећи врло емотивне наслове и фразе, као што су „бруталне уцене и претње (из Европске уније)“, „специјални рат“ и „координисани напад“ (Запада на Србију), ови медији релативно високог тиража и утицаја допринели су ширењу анти-западних наратива и вероватно додатно обликовали јавно мњење у том правцу. Про-руски десничарски портали, често критични према властима, у овом случају су играли споредну улогу.

Европрајд 2022: „Бриселу парада преча од живота“

Током августа 2022. анти-западни и про-руски медији нападали су одржавање Европрајда у Србији, што је анализирано у претходном тексту. Противљење овој манифестацији исказале су и бројне екстремно-десне и про-руске организације, учествујући на неколико протестних шетњи током лета. Дана 27. августа, председник Александар Вучић најавио је отказивање шетње у оквиру манифестације, заказане за 17. септембар, из безбедносних разлога.

Ова одлука председника (формално Владе) изазвала је бројне критике из САД и Европске уније, укључујући и државног секретара САД Ентонија Блинкена, који је на свом Твитер налогу позвао Србију да омогући одржавање манифестације. Сви званичници и политичари позвали су Србију да обезбеди остваривање уставног права грађана Србије на слободно окупљање, што је шетња представљала. То је, између осталог, потврђено и у неколико пресуда Уставног суда Србије које су се односиле на забране ранијих шетњи овог типа.

Интерпретације одлуке власти да откажу шетњу у оквиру Европрајда кретале су се од уверења да постоји стварни и озбиљни ризик од екстремно-десних групација до тумачења да су владајуће странке забринуте због губитка подршке својих већински конзервативних гласача. На крају је шетња одржана у скраћеном формату, без већих безбедносних инцидената.

Међутим, период од неколико недеља између најаве забране и одржавања шетње, која је била неизвесна до последњег дана, искоришћен је за ширење анти-западних наратива у про-владиним медијима. Информер је 1. септембра 2022. објавио текст под следећим насловом: „Прети нам хаос због геј-параде! ПРИТИСЦИ СА СВИХ СТРАНА, СРБИЈА У НЕМОГУЋОЈ СИТУАЦИЈИ!“ Према овом чланку, за безбедносну претњу били су једнако криви екстремни десничари и LGBT активисти и либерали, које подржава Запад.

„И радикални LGBT активисти и такозвани либерали, с једне стране, и екстремни десничари и самозване патриоте, с друге стране, већ данима прете радикализацијом и сукобима од којих би наша држава имала огромну политичку и економску штету! На све то, Србију отворено притискају и странци – државни секретар САД Ентони Блинкен јуче је јавно затражио да се геј-парада одржи, а чак 145 посланика Европског парламента упутило је Београду писмо са истим захтевом!“, стоји у овом тексту.

О притисцима да се одржи шетња у оквиру Европрајда писале су и про-руски настројене Вечерње новости, у тексту објављеном два дана пред одржавање шетње, са насловом: „БРИСЕЛУ ПАРАДА ПРЕЧА ОД ЖИВОТА: Два дана пред најављену шетњу на „Прајду“, појачавају се притисци из ЕУ“. У тексту је Европска унија нападана због чињенице да критикује забрану шетње у Београду, а не и третман Срба на Косову.

„Ти бриселски званичници завапили су веома гласно бранећи тобож угрожена људска права, само два дана пошто су оћутали на покушај убиства Србина на Космету. То што је Албанац ножем насрнуо на Немању Митровића… и тешко га повредио није био повод чак ни за сувопарно саопштење које издају у оваквим приликама – да се обе стране суздрже од сукоба…. Њиховим званичницима, међутим, драже је да се умешају у суверено право Србије да процени када су људски животи важнији од шетњи“, наводи се у тексту.

У тексту су критиковани портпарол Европске комисије Петер Стано, председница Европског парламента Роберта Мецола, известилац Европског парламента за Србију Владимир Билчик и комесарка Савета Европе за људска права Дуња Мијатовић, који су сви позвали на омогућавање шетење у оквиру Европрајда.

Потписивање техничког споразума са Русијом: „Највећи притисак Запада на Србију од 1999.“

Наратив о непријатељским притисцима са Запада, међутим, био је најинтензивнији крајем септембра, након потписивања техничког споразума између министарстава спољних послова Русије и Србије. Овај документ, у којем су се стране споразумеле о динамици консултација за наредне две године, потписали су министри спољних послова две земље, Сергеј Лавров и Никола Селаковић, на маргинама Генералне скупштине Уједињених нација у Њујорку 24. септембра.

Иако сама садржина документа није била спорна и представљала је редовну дипломатски праксу између Србије и Русије у последњих 25 година, чињеница да је потписана на министарском нивоу и на врло видљив начин критикована је од стране званичника и медија са Запада. Потез Србије протумачен је као остваривање тешње сарадње са Русијом у време њене агресије на Украјину и стављен у контекст опадајућег усклађивања земље са спољном политиком ЕУ, једним од предуслова за чланство у Унији.

Тако је, између осталог, Амбасадор САД у Србији Кристофер Хил, поводом потписивања документа, рекао да је он корак у погрешном правцу и супротан са европским аспирацијама Србије. У међувремену, портпарол Европске комисије Петер Стано прокоментарисао је да је у питању „очигледна намера да се ојачају везе Србије и Русије, што отвара озбиљна питања“.

Про-владини медији жестоко су напали критичаре потписивања споразума, обилато користећи наратив о непријатељским притисцима са Запада. Информер је 25. септембра објавио да су започели „жестоки, синхронизовани притисци САД и ЕУ на Србију, какви нису виђени још од НАТО агресије“, алудирајући на бомбардовање 1999. године. Исто поређење дан касније направила премијерка Ана Брнабић, која је додала да „не постоји простор за разговор“ са званичницима ЕУ, од којих долазе само „бруталне уцене, претње“.

Информер је 27. септембра објавио да је почео „дипломатски напад“ на Србију и да ЕУ прети Србији. Реагујући на изјаву Петера Стана, текст је утврдио да је „овим само потврђено писање Информера да Запад припрема општи напад на нашу државу“.

„Како сазнајемо, председник Вучић јуче је имао врло непријатан састанак с немачким дипломатама, а из западних центара моћи сада већ отворено и њему и другим државним функционерима прете… Да је заиста реч о координисаном нападу на Србију сведочи и то да су се јуче у кампању против Београда истовремено укључили и амбасадор САД Кристофер Хил и француски амбасадор Емануел Жофре!“, наводи се у тексту, у којем је амбасадор ЕУ Жиофре погрешно означен као француски амбасадор. Није објашњено какве су претње у питању.

Наративу се придружио и таблоид Ало, који је реакције поводом потписивања споразума означио као „хајку“ на Србију, у којој је „све дозвољено“.

Позиви за увођење санкција Русији: „Ломљење кичме Србији“

Потписивање споразума између Лаврова и Селаковића донекле је вратило фокус на ширу тему, чињеницу да се Србија није ускладила ни са једним пакетом санкција Европске уније према Русији од анексије Крима 2014. године. Позиви Србији да се усклади са санкцијама постали су учестали након агресије на Украјину у фебруару 2022.

Крајем септембра, посланици Европског парламента подржали су прелиминарни текст резолуције о проширењу ЕУ према којој ће ЕП „препоручити државама чланицама да се преговори о чланству са Србијом унапреде само ако се земља уклади са санкцијама Европске уније Русији“.

Аутор амандмана са овим садржајем поднео је хрватски посланик у Европском парламенту Тонино Пицула, а Информер је критиковао овај потез у чланку под насловом: „НИКАД ГОРИ ПРИТИСЦИ НА СРБИЈУ! Хрват у Европском парламенту ломи кичму нашој земљи!“

Предложени текст резолуције ЕП Вечерње новости описале су као „нови притисак на Србију“ и подсетиле да је овај лист већ писао о „специјалном рату који западни политички центри воде против Србије и председника Александра Вучића“.

У питању је био текст објављен недељу дана раније, према којем је, наводно, Србији запрећено повлачењем страних инвеститора и гашењем фабрика уколико се не усклади са санкцијама. „Нови – огољени захтеви и очекивања“, наводно су испоручени од стране високог представника ЕУ Ђузепа Бореља на маргинама Генералне скупштине Уједињених нација.

Да Србију очекују још снажнији притисци известио је Информер 27. септембра, пишући о Твитер објави Амбасаде САД у Београду, која је поделила сајт на којем су хронолошки набројана збивања у рату у Украјини уз поруку: „Притисак није пакао. Ово је пакао.“

„Јасно је да је објава упућена српским властима, као и да је америчка амбасада поручила да то што је Србија притиснута није ништа у поређењу са ратом у Украјини, из чега се намеће логичан закључак да наше државно руководство очекују још снажнији притисци“, наводи се у тексту.

Коначно, ширењу наратива о притисцима допринео је и сам председник Александар Вучић, који је крајем септембра оптужио новинаре телевизијског програма Newsmax Adria да они врше притисак на руководство Србије преносећи ставове страних званичника.

„Гледам у вашим медијима притисак на ваше руководство. Не гледам шта странци говоре, гледам шта ви говорите у вашим медијима. Не морам ни да гледам националне фреквенције, довољно је да гледам ваше медије шта говорите“, рекао је Вучић одговарајући на новинарска питања 28. септембра.

Прича о „никад горим притисцима“ тренутно је један од најприсутнијих анти-западних наратива у Србији, које у великој мери производи власт и њој блиски медији. С обзиром на и даље отворена питања односа Србије и Русије, као и других процеса попут приступања ЕУ и нормализацији односа са Косовом, може се претпоставити да ће се он наставити.