Анализа вести: „Цео текст Декларације коју је усвојио први Свесрпски сабор“

Јун 2024.

У оквиру програма Регионална иницијатива за борбу против дезинформација „Центар за борбу против дезинформација Западног Балкана: Разоткривање злонамерних утицаја кроз проверу чињеница и аналитичко новинарство“, представљамо вам нову анализу лажних вести и дезинформационих наратива.

Цео текст Декларације коју је усвојио први Свесрпски сабор

https://lat.sputnikportal.rs/20240608/ceo-tekst-deklaracije-koju-je-usvojio-prvi-svesrpski-sabor-1173315426.html

Влада Републике Србије и Влада Републике Српске усвојиле су нацрт Декларације о заштити националних и политичких права и заједничкој будућности српског народа, на Свесрпском сабору под називом „Један народ, један сабор – Србија и Српска“, који је одржан 9. јуна 2024. године. Поводом ове церемоније, у медијима се писало о важности ове Декларације за целокупни српски народ, што је послужило као параван за промовисање већ устаљених анти-западних наратива, али и српског национализма.

Важан је друштвени и политички контекст у коме је Декларација усвојена. Јасно је да овај сабор и поменута Декларација представљају одговор на недавно усвојену Резолуцију о Сребреници, те се о припреми Свесрпског сабора говорило још прошлог месеца. А све то се дешавало током предизборне кампање поводом расписаних локалних избора широм Републике Србије који су одржани 2. јуна. У Србији је последњих недеља, широко коришћена синтагма, „Ми нисмо геноцидан народ“, што у медијима, што на билбордима. Може се рећи да је владајућа структура од новонасталих тензија у региону направила подлогу за своју политичку кампању у циљу придобијања што веће подршке грађана пред изборе.

Познато је да су медији најважнији инструмент којим владајућа странка контролише наративе који се пласирају грађанима, а овог пута је то било посебно уочљиво, с обзиром да се последња 3 месеца у медијима пише искључиво о Резолуцији о Сребреници и како је важно да Србија брани своје националне интересе. Терен који је припреман за Свесрпски сабор био је прекривен разним дезинформацијама, најчешће оним који кривицу за нестабилну политичку ситуацију сваљују на Запад.

На самом почетку текст Декларације говори како „Свесрпски сабор чине представници Срба изабрани у законодавне и извршне органе власти, чланови академија наука и уметности, чланови Сабора Српске православне цркве…“. Овим се јасно прави поларизација у друштву и негира сваки вид мултикултурализма. У органима јавне управе су запослени и представници других народа, те можемо закључити како се овим ставом јасно прави дистинкција између Срба и народа друге националности представљених у државним органима Републике Србије.

Даље се у тексту наводи да „Свесрпски сабор препоручује институцијама Републике Србије и Републике Српске да делују јединствено и координисано како би се зауставила асимилација Срба у државама региона“. Овај циљ представљен у Декларацији директно крши грађанска права и слободе. Поставља се питање зашто би се Србија и Српска (која је део друге државе, тј. ентитет БиХ) удружено покушале да ограниче појединцу право на избор да примењује различите вредности, културу, веру и обичаје од оних који су „српски“. Поред тога се истиче посебна захвалност Српској православној цркви, чији ће чланови бити представљени у Свесрпском сабору. Међутим, Срби који су припадници других вероисповести неће имати прилику да буду представљени. Ово је само један у низу примера искључиве везе нације и вере, коју, противзаконито, промовише српска власт. Не треба заборавити да у Србији не живе само православни Срби и да оваквим декларацијама Влада Републике Србије ствара све веће тензије и поделе између различитих етничких и верских група.

У Декларацији се помиње и статус Срба на северу Косова, односно „свеобухватна репресија албанских сецесиониста према српском становништву на Косову“. Позива се на примену Резолуције 1244 и формирање ЗСО. Политички аналитичар Душан Јањић сматра да је Председник Републике Србије преувеличао „значај ЗСО и да је занемарио сва друга важна питања, а код Албанаца и међународне заједнице створио привид да ће признати Косово de facto и de jure чим добије ЗСО. Сада одговорност преноси на Свесрпски сабор и Скупштину Србије што је испод сваког политичког нивоа“, преноси портал Данас. Такође, важно је истаћи да је протеклих недеља, током предизборне кампање и припрема за Свесрпски сабор, медијска пажња преусмерена искључиво на Републику Српску, а да су односи Приштине и Београда и статус Срба на Косову били знатно мање заступљени у медијима, као и у дискурсу српских званичника.

Потом су набројене све мере у циљу очувања и неговања српске културе и српског националног идентитета, где се посебно истичу породичне и традиционалне вредности као темељне вредности српског друштва. „Свесрпски сабор подстиче Републику Србију и Републику Српску да даље развијају заједнички економски, културни, социјални, спортски и духовни простор“, у оквиру којих се истиче интензивнија сарадња у области инфраструктуре.

Декларација даље „позива све међународне актере да се врате поштовању слова Дејтонског мировног споразума“, где се наравно помиње већ учестали наратив о нелегитимном избору Високог представника БиХ (тема коју је ИСАЦ већ обрадио у својој анализи).  Док се позива на поштовање Дејтона, председник Републике Српске, Милорад Додик говори о уједињењу Републике Српске и Републике Србије у интервјуу за руске медије на маргинама састанка у Санкт Петербургу. Чини се да представници власти Србије и Српске имају скривену агенду која се крије иза Свесрпског сабора, те критике ове манифестације нису изостале, а оне најоштрије су дошле из редова опозиционих кругова.

Павле Грбовић, посланик и лидер Покрета слободних грађана истакао је за Данас да „посланици овог покрета неће учествовати у националистичком вашару који неће донети ништа добро ни Србима, ни Србији а ни региону“, док посланик Србија центар, Слободан Цвејић говори како „ова најновија цинична јавна представа служи даљој медијској и политичкој манипулацији и слуђивању грађана Србије и Републике Српске. Док грађани све теже састављају крај са крајем, а међународни положај земље се погоршава, владајући режим се сакрива иза неодговорних и квази-суверенистичких представа које дугорочно угрожавају стабилност наше земље“.

Овим догађајем сведочимо озбиљној политичкој и медијској пропаганди која се преноси путем телевизије, новина, портала, који су већински контролисани од владајуће елите. У тренуцима кризе и политичких тензија, уочљив је раст национализма и истовремени пад слободних медија. Уколико се одржи овај апсурд, телевизије са националном фреквенцијом ће наставити да преносе овакве националистичке церемоније, режимски медији ће писати о победи српског света, а грађани ће као и увек остати ускраћени за истините информације.

Аутор: Наташа Станојевић