Анализа вести: „Удар Јерменије на Русију: Стручњак открио главни разлог издаје“

Септембар 2023.

У оквиру програма Регионална иницијатива за борбу против дезинформација „Центар за борбу против дезинформација Западног Балкана: Разоткривање злонамерних утицаја кроз проверу чињеница и аналитичко новинарство“, представљамо вам нову анализу лажних вести и дезинформационих наратива.

„Удар Јерменије на Русију: Стручњак открио главни разлог издаје“

https://webtribune.rs/udar-jermenije-na-rusiju-strucnjak-otkrio-glavni-razlog-izdaje/

Дешавања у Нагорно-Карабаху су опет узбуркала регион Јужног Кавказа. Након три године од потписивања мировног споразума, врата милитарне конфронтације су поново отворена. Русија као дугорочни партнер и гарант безбедности Јерменије налази се у угроженој позицији док је анти-руски сентимент у Јерменији све снажнији. Ово је резултирало појачаним медијским и дезинформационим каналима усмереним ка различитим интерпретацијама дешавања у Нагорно-Карабаху.

С тим у вези, лидери дезинформационих токова у нашем подручју, Webtribune и Srbin.info преносе текст под насловом Удар Јерменије на Русију који коментарише политиколог Јуриј Светов. Као један од разлога за „издају Русије“, овај политиколог наводи заокрет нове јерменске власти према Западу и маргинализација улоге ОДКБ (Организација Уговора о колективној безбедности). Треба напоменути да Русија и Јерменија деле историју блиских дипломатских, војних и економских веза, као сто је чланство у ОДКБ, и учешће Јерменије у Евро-азијској економској унији (ЕЕУ).

Удаљавање Јерменије од Русије и потраживање мање зависности од руског утицаја започето је доласком садашњег председника Пашињана на власт 2018 године. Тежња Јерменије за економском диверсификацијом и сарадњом са Европском унијом, додатно је затегла њене односе са Русијом. Затим, потписивање споразума о партнерству између Јерменије и Европске Уније (ЦЕПА), такође је угрозило главне споне руског утицаја у региону, што су горе-поменути ОДКБ и ЕЕУ.

Управо из овог разлога, као један од наратива који про-руски медији користе, јесте изговор да до конфликта долази услед не ангажовања ОДКБ, као и да Јерменија повлачи суверене потезе искључиво јер је Русија преокупирана конфликтом у Украјини. Из овога се може закључити да Јерменија не би требала да доноси суверене одлуке, већ искључиво одлуке по диктату Руске Федерације. Сценарио попут овог се често осликава у руској спољној политици према бившим чланицама Совјетског Савеза.

Да се тај континуитет наставио говори и чланак Webtribune у ком се отворено говори о претензијама Русије у савременом гео-политичком контексту. Политиколог Руслан Бортник наводи да је политика Никол Пашињана деструктивна због тога што он, будући оријентисан ка Западу, не жели да се придружи Руској Федерацији и Белорусији у Унији, те да уколико настоји да обезбеди опстанак свог народа, мора да се определити за такав корак. У сличном тону се преноси и текст РТ у ком се указује на „погубну“ политику Никол Пашињана, а затим одлази и корак даље цитирајући уредницу медијске групе РТ, Маргариту Симоњан која поручује да у  Јерменији маса узвикује „Никол је издајник“ и да ко год долази на власт са анти-руским ставовима је по дефиницији издајник. Међународни републикански институт је ове године у Јерменији спроводио истраживање јавног мњења, где можемо видети забрињавајуће податке, када је реч о поверењу институцијама и политичким странкама. Иако је подршка премијеру, Никол Пашињану знатно опала, његова политичка партија Civil Contract, и даље је водећа у Јерменији. Мада треба узети у обзир да чак 64% испитаника изјављује да не верује ниједном политичару и да изузетно велики број гласача не би ни изашли на изборе.

Руске власти по сваку цену покушавају да убеде јерменски народ да кривицу за потенцијално губљење суверенитета над Нагорно-Карабахом морају видети у Западу. У још једном тексту који се преноси на порталу Srbin.info, као и Webtribune, детаљно се говори о анти-руским потезима од стране власти Јерменије, као круцијалним при пре-оријентацији ка западу, а уједно и деструктивним по сопствени народ. Уз то се наводи оно најбитније, а то је да Русија мора интензивирати рад на сузбијању таквих догађаја. Може се рећи да је ово већ постао типичан сценарио који смо видели у односу са Пољском, Литванијом, Естонијом, и неким скандинавским земљама. Такозвани tit for tat илити ко год сматра у близини Русије да полаже право на суверене одлуке, а да су у супротности са руским интересима, мораће да сноси последице.

Конфликт у Нагорно-Карабаху покренуо је геополитичке промене на целом Јужном Кавказу, а удаљавање Јерменије од Русије сада уноси додатну ноту страха за јерменски народ који се више не односи само на Нагорно Карабах, већ на целу Јерменију, будући да руски носиоци политичких порука отворено говоре о томе.

Аутор: Ђорђе Терек