Новембар 2022.
У оквиру програма Регионална иницијатива за борбу против дезинформација, представљамо вам нову анализу лажних вести и дезинформационих наратива.
„Три изненађујуће грешке Запада – мораће да живе у новом свету“
На интернет порталу руске новинске агенције Спутник на српском језику пренета је изјава човека блиског Путиновом режиму – Сергеја Караганова.
Сергеј Караганов је почасни председник руског Савета за спољну и одбрамбену политику и професор на московској Високој школи економије.
На самом почетку изјаве Караганов каже да тренутна светска криза није почела 2022, већ 2014. године, „као што је Други светски рат почео потписивањем неправедног Версајског уговора“.
Он сматра да је узрок светске криза непоштовање Кијева према споразумима из Минска. Пре инвазије, Русија је била потписница споразума из Минска, у којима је потврдила суверенитет и територијални интегритет Украјине. Русија, међутим, није испунила своју страну имплементације споразума из Минска. Руска страна и њени заступници нису успели да спроведу прекид ватре, повуку сво тешко наоружање, спроведу размену политичких затвореника или обезбеде испоруку хуманитарне помоћи на основу међународног механизма. Напротив, Русија је јачала нелегалне оружане формације на истоку Украјине. Русија такође није дозволила несметан приступ посматрачима Специјалне посматрачке мисије ОЕБС-а. Ипак, Украјина је спровела онолико споразума из Минска колико је то разумно могло да се уради, јер није имала потпуну контролу над територијом. Украјина је донела и проширила законе о специјалном статусу и амнестији (2014), припремила нацрт закона о локалним изборима (2014) и усвојила је уставне амандмане како би обезбедила већу аутономију територијама које су биле ван њене контроле (2015).
У даљем тексту Караганов истиче да је од касних двехиљадитих, Запад стварао услове за почетак новог Хладног рата; међутим, између 2008. и 2013. још увек је било простора за дијалог, али он није искоришћен – од 2014. блок предвођен САД интензивирао је политику обуздавања Кине и Русије, укључујући промовисање државног удара у Кијеву како би припремио терен за поткопавање Москве.
Последњих година често се у медијима понављао прокремљанским дезинформациони наратив о САД и другим западним државама које наводно спроводе непријатељску агенду против Русије и Кине. Не постоје докази да је Запад икада имао за циљ да дестабилизује и обузда Русију и Кину. Такође, наратив који приказује масовне народне протесте у Украјини од 2013. до 2014. године као државни удар који су организовале САД и други западни актери да свргну тадашњу проруску владу Виктора Јануковича је нетачан. У Украјини није било државног удара. Демонстрације које су почеле у Кијеву у новембру 2013. године, назване „Мајдан“, или „Евромајдан“ , нису биле изазване споља, већ су биле резултат фрустрације украјинског народа преокретом политике бившег председника Јануковича када је, после седам година преговора, одбио је да потпише Споразум о приступању Украјине Европској унији због руског притиска. Јанукович је напустио Кијев и украјинску владу 21. фебруара 2014. након потписивања споразума који је имао за циљ да заустави ескалацију ситуације изазване крвавом реакцијом владе против демонстраната Евромајдана.
„Изгубивши војно, политичко и морално тло, па чак и своју моралну срж (погледајте удаљавање Западне Европе од хришћанства) – Запад је кренуо у хистерични контранапад. Рат је постајао неизбежан, постављало се питање где и када. Ковид га је заменио на две године, али када су ефекти пандемије разводњени, сукоб је постао неизбежан. Схватајући то, Русија је одлучила да удари прва“, објашњава Караганов.
Ова изјава приказује Запад као неморалан део света који је напустио хришћанство, породицу и који представља претњу традиционалним вредностима. Према истраживању Еуробарометра из 2020. године неке од вредности које становници Европске уније највише подржавају су слобода мисли, изражавања и вероисповести (81%), а на личном нивоу се налазе брига о онима који су им блиски (77%). Најважнији идентитети грађана ЕУ су породични (81%) и национални идентитет (73%). Тврдње да је Запад својим поступцима наводно изазвао руску инвазију на Украјину једна је од кључних порука Путинове пропаганде. САД и ЕУ нису имале за циљ ескалацију односа са Русијом и нису се спремале за војни сукоб.
Караганов даље наводи да је „можда главни потез офанзиве из перспективе светске, а не само руске историје, борба за коначно ослобођење планете од петстогодишњег западног јарма, који је потиснуо земље и цивилизације и наметнуо неједнаке услове.“ Циљ сукоба у Украјини није само разградња старог света, већ и стварање новог слободнијег, праведнијег, политички и културно плуралнијег и вишебојног света, додаје он.
Тврдње да руске акције у Украјини нису „инвазија“ или „напад“ већ само „офанзива“ су учестали про-руски наративи. САД и ЕУ не управљају светом и никада нису имале за циљ светску доминацију. Прокремљански медији често шире наратив о деструктивном и злом Западу, а Русију представљају као браниоца друштвених и духовних вредности широм света.
У даљем тексту Караганов наводи да Русија не може да изгуби у тренутном сукобу и да многи нису рачунали на тако снажну спремност Запада да се војно ангажује, као и на спремност Украјинаца да играју улогу коју су нацисти играли за време Другог светског рата.
Европска унија и њени грађани су потпуно солидарни са Украјином и њеним народом. ЕУ је предузела конкретне акције да подржи Украјину и наставиће да пружа хуманитарну, политичку, финансијску и војну помоћ. Поистовећивање Украјинаца са нацистима је чест и понављајући пропагандни наратив, који служи као један од изговора за неоправдану руску војну агресију на Украјину. Украјина је 2015. године законом забранила нацистичке и комунистичке идеологије. Закон такође забрањује јавну употребу и пропаганду нацистичких и комунистичких симбола.
Од почетка рата у Украјини део медија на српском језику наствља да преноси изјаве и текстове руских аналитичара и коментатора. Присуство оваквих текстова и изјава доприноси ширењу анти-западних наратива у Србији и ствара неповерење грађанима Србије према Европској унији.