Анализа вести „Створите одред присталица: ЕУ ће српским невладиним организацијама издвојити 4,8 милиона евра“

Јул 2022.

У оквиру програма Регионална иницијатива за борбу против дезинформација, представљамо вам нову анализу лажних вести и дезинформационих наратива.

„Створите одред присталица“: ЕУ ће српским невладиним организацијама издвојити 4,8 милиона евра“

https://vaseljenska.net/2022/07/19/stvorite-odred-pristalica-eu-ce-srpskim-nevladinim-organizacijama-izdvojiti-48-miliona-evra/

 

Наратив који се последњих дана може видети у медијима везан је за финансирање невладиног сектора у Србији. Ове вести најпре су говориле о томе како су невладине организације подбациле и нису испуниле очекивања Запада који ће им због тога “заврнути славину” односно смањити финансирање. Недуго након тога, појављује се и вест са потпуно другачијим призвуком и њу ћемо у овом тексту и анализирати.

Ова вест чији је извор Руссиа Тодаy у самом наслову алудира да Европска унија од Србије тражи да створи „одред присталица“ и код читаоца ствара утисак о добро познатом наративу да ЕУ наставља свој диктат и води уцењивачку политику према Србији.

Проблем код оваквих вести јесте тај што оне потпуно искључују и занемарују чињеницу да је званична спољна политика Србије управо везана за њен европски пут и европске интеграције. Другим речима, прокламовани интерес и циљ Републике Србије јесте потпуна интеграција у Унију, то је њена званична политика и став, те је самим тим реторика таблоида да Европска унија уцењује и приморава Србију да испуни свој самопрокламовани национални интерес у најмању руку апсурдна.

Вест даље пише о стварању контролисане мреже НВО која ће за циљ имати да припреми Србију за приступање Европској унији. Изјаве попут ове „припрема Србије за приступање Европској унији“ формулишу се и обликују као нешто лоше и противно интересима државе и народа. Упркос томе што је приступање Унији, као што смо већ нагласили, прокламовани званични циљ и интерес државе.

„Како  РТ сазнаје, Европска комисија планира да издвоји до 4,8 милиона евра за финансирање Националног ресурсног центра ЕУ за организације цивилног друштва у Србији, који је формирала. Пројекат предвиђа формирање контролисане мреже невладиних организација и припрему Србије за приступање Европској унији. Експерти примећују да се Брисел клади на активну употребу алата меке моћи на Балкану како би се преформатисало традиционално проруско јавно мњење.“

У истраживањима јавног мњења можемо видети да се „традиционално проруски“ ставови често темеље на неинформисаности и нетачним подацима попут оних да је Руска Федерација највећи економски партнер и донатор Србије, иако је Европска унија највећи инвеститор, највећи трговински партнер и највећи донатор Србије. Можемо да закључимо да је ЕУ у Србији потребно да до јавног мњења допре и достави тачне информације о постојећој економској сарадњи и реализованим донацијама. Према информацијама из 2020. године од 2001. је ЕУ донирала више од 3 милијарде евра бесповратне помоћи – дакле новца који Србија никада неће морати да врати, а трговинска размена између ЕУ и Србије чини 62% укупне трговине Србије.

Даље, вест наводи да РТ располаже тендерском документацијом остављајући утисак читаоцу да се ради о ексклузивним подацима са елементима тајности. Ипак, како се и у наставку наводи, ови подаци нису ни сакривени ни тајни, већ су јавно доступни на званичним страницама ЕУ.

„Из тендерске документације којом располаже РТ, а која је постављена на профил портала Владиних уговора ЕУ, произилази да је Европска комисија планирала да издвоји до 4,8 милиона евра за грант програме у оквиру српског пројекта. У преамбули уговора се помиње извештај Европске комисије „Србија 2021“, у коме се напомиње да су „потребни даљи напори да се обезбеди системска сарадња владе и цивилног друштва.“

Иако је вест прожета тачним информацијама, оне су уметнуте у један негативни, искривљени  контекст невладиних организација које раде против интереса своје државе, а да кретање према Европској унији управо спада у подривање националних интереса земље. Иако је, да поновимо, званична политика Србије управо постајање чланицом. На том путу, сарадња владе и цивилног сектора не треба да се посматра као нешто лоше, напротив, ова сарадња треба да постоји и штавише неопходна је спрега владиног и невладиног сектора како би се на најбољи могући начин одговорило на потребе грађана, спровеле реформе на најефикаснији начин, а  што би последично довело до  напретка и бољитка животног стандарда свих грађана.

На самом крају вест преноси речи политиколога који без основа и позивања на извор информација даје оцену да је циљ ових грантова ширење антируског духа у јавном мњењу и стварање издајица такозваних „петоколонаша“.

Оно на чему медији у вестима попут ове инсистирају јесте да окретање према Западу и вођење доследне проевропске политике нужно значи непријатељство према Русији. Да то није тачно показују подаци да је укупан извоз Немачке, једне од највећих држава Уније, у Русију у 2020. години износио 26.1 билиона долара, док је у истој години укупан извоз Русије у Немачку био 14.2 билиона долара, а обим трговине између ове две земље порастао је за трећину током 2021. Иако су рат у Украјини и санкције које су уследиле значајно утицале на ову слику, ствари треба посматрати шире и дугорочно.