Август 2023.
У оквиру програма Регионална иницијатива за борбу против дезинформација „Центар за борбу против дезинформација Западног Балкана: Разоткривање злонамерних утицаја кроз проверу чињеница и аналитичко новинарство“, представљамо вам нову анализу лажних вести и дезинформационих наратива.
Пуковник Мекгрегор: Пољска ризикује да крене путем Украјине и да се претвори у гробље
У претходном периоду се осврћемо на једну од централних тема таблоида које анализирамо, а то је тема са фокусом на пољске ратне и анти-руске амбиције које укључују поделу Украјине, и велики рат са Русијом.
Варшава предводи такозвани анти-руски крсташки рат како то коментарише саговорник „The American Conservative“, амерички пуковник у пензији Даглас Мекгрегор, а преноси медијски портал Webtribune. Све то дешава под патроном Вашингтона који континуирано пружа подршку пољским властима у њиховом настојању да се обрачунају са Русијом. Ова анализа аналитичара Дагласа Мекгрегора једна је од типичних, са жељом да представи Пољску као агресора преусмеравајући пажњу са реалног агресора који напада територије унутар граница суверене Украјине. Наратив који користе ови аналитичари може се сагледати из више углова.
Један од њих јесте то да се тренутни рат у Украјини представи као искључиво рат САД и Русије преко леђа Украјине, док се улога украјинског народа који се супротставља руском агресору маргинализује и ставља у други план како би читаоци скренули са примарне теме, а то је да тај народ не жели да живи под руском влашћу. Друга ствар, коју наводе многобројни институти за истраживања јесте да је ова реторика део руског дезинформационог и психолошког рата против Пољске. Како наводи Центар за Источне Студије, тврдња да Пољска жели да отцепи делове Украјине првенствено има за циљ да изазове проблем унутар пољско-украјинских односа, изазивајући скептицизам код украјинског народа, али такође и подизање тензија услед предстојећих избора у Пољској.
Ова реторика није само дело Дагласа Мекгрегора, већ наратив који се редовно појављује у медијима који преносе изјаве главних доносиоца одлука у Кремљу. У контексту поменутог, изјаве Марије Захарове пружају увид у шаблон који користе званичници у својим дезинформационим активностима. Тако, Спутњик преноси изјаву у којој Захарова тврди да „Пољска претендује на територије западне Украјине“ и да је доста било претварања да то није свима јасно. У наставку наводи да се у Пољској појављују књиге, конференције, говори који постепено инкорпорирају одговарајуће симболе са одређеним носталгичним сећањем на територије западне Украјине у саставу Пољске. Оваква порука је практичан пример ширења дезинформација са циљем подизања тензија и нелагоде унутар украјинског друштва и њиховог односа према Пољској. Иако изјаве званичника попут ове бивају демантоване и оповргнуте веома брзо од стране пољских званичника, оне никад нису подједнако заступљене ни видљиве у медијима, нарочито на Балкану, и у Србији. То на крају крајева и јесте битан део стратегије руског ширења дезинформација, путем креирања конфузије и огромне количине медијских наслова.
У сврху креирања додатних тензија, а у контексту пољских ратних амбиција, наводи се и додатно ојачавање војних снага покрај граница Пољске са Белорусијом. Ову вест такође преноси Спутњик. Наиме, белоруске снаге су у току војне вежбе нарушиле територијални интегритет Републике Пољске и тиме забринуле грађане из оближњих села. Иако су пољске власти наводно обавештене о овој вежби, оне су се одлучиле за повећање броја војних припадника на границама са Белорусијом. Ово је још један пример јачања анти-пољске реторике који долази из Кремља. Сугеришући да Пољска прижељкује војну конфронтацију са Белорусијом, власти из Москве покушавају да представе пољску политику као агресивну, те подривају односе источно-европских земаља и западних савезника. Уколико би Пољска водила суверено агресивну политику као чланица НАТО-а, то би довело до преиспитивања односа одређених савезника са њом. То знају креатори политике Русије, и у складу са тим воде кампању која настоји да изазове конфликте међу чланицама НАТО савеза.
Уз то, оно што се такође помиње као једна од могућности јесте да руске власти покушавају да сакрију веома нестабилну ситуацију унутар своје државе. Врхунац нестабилности десио се 23. јуна када је Јевгениј Пригожин, шеф руске плаћеничке формације Вагнер, оптужио руску војску за „уништење“ његових бораца и обећао да ће се осветити руском војном врху, након чега је руска обавештајна служба ФСБ започела кривични поступак против њега – због позива на оружану побуну. Даља ескалација је спречена у последњем тренутку уз интервенцију Белоруског председника Александра Лукашенка.
Aутори: Ђорђе Терек, Тања Плавшић