Анализа вести: „НАТО би могао да се распадне до 2025. године због Украјине“

Септембар 2023.

У оквиру програма Регионална иницијатива за борбу против дезинформација „Центар за борбу против дезинформација Западног Балкана: Разоткривање злонамерних утицаја кроз проверу чињеница и аналитичко новинарство“, представљамо вам нову анализу лажних вести и дезинформационих наратива.

„НАТО би могао да се распадне до 2025. године због Украјине“

https://rt.rs/svet/48129-nato-raspad-ukrajina-tramp-izbori/

Почетак септембра обележила је вест о распаду НАТО-а и удаљавању САД од Европе. Многобројни портали који су предмет наших истраживања објавили су идентичну или модификовану верзију ове вести укључујући и изјаве одређених аналитичара.

Наиме, вест је од‌јекнула чланком Атлантика који преноси Russia Today, датума 03.09. истичући да се Европа и Сједињене Државе налазе на прекретници односа услед сукоба у Украјини. Разлог за захлађење односа је потенцијални долазак Републиканаца на власт у САД који ће дијаметрално променити спољну политику тиме што ће прекинути досадашњу подршку Украјини и довести до распада НАТО-а. Приоритети Републиканске партије и интереси Европе у области безбедности су веома различити, те Европљани морају да се припреме за независну политику ако Доналд Трамп дође на власт у новембру 2024, преноси РТ.

Три дана након ове вести, портали Webtribune и Srbin.info преносе истоимени чланак, наводећи идентичне аргументе у вези захлађења односа, расцепа између Републиканске партије и европских безбедносних приоритета, као и занемаривање Украјине од стране потенцијалне нове администрације. Као додатак овом наративу, исти портали преносе изјаву пензионисаног обавештајца Скота Ритера, да ће НАТО престати да постоји за највише 5-10 година. Као разлог наводи недостатак јединства међу чланицама који се између осталог рефлектује у понашању Турске која кочи проширење заједнице и представља опасност за Грчку као НАТО чланицу.

Дакле, чланак Атлантика који су пренели про-руски медији у Србији, а затим зачинили изјавама Скота Ритера не почива на чврстим темељима и чињеницама, већ се заснива на потенцијалним сценаријима уколико администрација Трампа победи на изборима 2024, а затим се бави нагађањима ставова администрације која још увек не постоји. Уколико почнемо од изјаве да Трамп настоји да укине НАТО због ставова администрације, можемо рећи да је то чиста дезинформација јер то никада није изјавио. Трамп јесте доводио у питање релевантност и ефикасност НАТО-а, сугерисао је да би САД могле да преиспитају своју посвећеност уколико НАТО чланице не буду поштовале трошкове буџета за одбрану. Његова политика „Америка на првом месту” наглашавала је потребу за праведном расподелом трошкова и одговорности међу чланицама НАТО-а. Међутим, оно што је битно напоменути је да су Трампови ставови о НАТО-у били контроверзни и да нису заједнички усвојени у његовој администрацији или међу креаторима политике у САД.

Многи званичници, како унутар Сједињених Држава, тако и међу савезницима у НАТО-у, истицали су значај алијансе и колективне одбране. Чак и сами званичници Републиканске партије не гаје у толикој мери скептицизам као Трамп, уз то као потенцијални нови председник, а у сврху кампање, он се неретко служи популистичким методама и „великим“ речима.

Даље, без заузимања става који би стао у одбрану НАТО заједнице, већ чисто анализирајући чињенично стање, неопходно је поменути кратку генезу постојања ове заједнице. НАТО је формиран 1949. године и за време свог постојања суочен је са многобројним изазовима као што су: Хладни рат, адаптација након хладног рата, конфликти на Балкану, проширења, против-терористичке операције, прилагођавање хибридним претњама и многи други. За сваки од поменутих изазова се говорило да може бити одлучујући за распад НАТО-а, нарочито у про-руским порталима.

Додатни разлози који отежавају распад НАТО заједнице јесу заједнички интереси, међуповезаност чланица и њихова интеграција у јединствени систем безбедности. Основни принцип НАТО-а је колективна одбрана, садржана у члану 5 НАТО уговора. У овом члану се наводи да се напад на једну или више чланица сматра нападом на све чланице, а свака чланица је сагласна да предузме мере за одржавање безбедности осталих чланица. Ова врста међусобне зависности ствара снажну везу међу државама чланицама, што отежава било којој чланици да се повуче без значајних последица.

Такође, земље чланице НАТО-а деле заједничке демократске вредности и интересе. Заједница обезбеђује одређену врсту институције за ове земље да сарађују по питањима безбедности, размењују обавештајне податке и координишу војне акције. Усклађивање вредности попут демократије и загарантованих слобода, подстиче осећај солидарности међу члановима и неку врсту raison d’etre (разлога постојања) саме заједнице.

Као што је поменуто претходно,  од изазова се такође помињу тероризам, регионални сукоби и геополитичке тензије. НАТО, у складу са тим служи као кључни механизам за колективну безбедност. Земље чланице препознају вредност јединственог фронта у решавању ових изазова, и самим тим доприносе издржљивости алијансе.

Иако се могу појавити изазови и неслагања међу чланицама НАТО-а, као што то настоје да прикажу одређени аналитичари попут Скота Ритера у својој последњој изјави. Комбинација заједничких вредности, историјских веза, заједничких интереса и практичне користи од сарадње отежавају распад НАТО-а. Уз то, способност савеза да се прилагођава и развија као одговор на променљиве околности додатно доприноси његовој трајности што се може приметити кроз целокупну генезу.

Аутор: Ђорђе Терек