Децембар 2022.
У оквиру програма Регионална иницијатива за борбу против дезинформација, представљамо вам нову анализу лажних вести и дезинформационих наратива.
„Макрон: Односи САД и Европе нису синхронизовани“
https://lat.sputnikportal.rs/20221205/makron-odnosi-sad-i-evrope-nisu-sinhronizovani-1147327268.html
Председник Сједињених Држава и председник Француске Републике састали су се 1. децембра 2022. године у Вашингтону. Ова посета реафирмише однос заснован на више од два века пријатељства, економског партнерства, сарадње у области одбране и безбедности и заједничкој посвећености демократским принципима, вредностима и институцијама. Француска је најстарији савезник Сједињених Држава. Надовезујући се на њихову заједничку изјаву од 29. октобра 2021. године, лидери су изнели заједничку визију за јачање безбедности и повећање просперитета широм света, борбу против климатских промена, изградњу веће отпорности на њихове ефекте и унапређење демократских вредности. Ова визија је изграђена на заједничком уверењу да Сједињене Државе и њихови европски савезници и партнери могу боље да се суоче са њиховим заједничким изазовима. Ово укључује решавање глобалних питања као што су климатске промене и енергетска транзиција, улагање у технологије и изградњу отпорних ланаца вредности у стратешким секторима као што су здравство, полупроводници и критични минерали, као и јачање безбедносне и одбрамбене сарадње. Украјина је остала једна од кључних питања на састанку ова два лидера.
Портал Спутник преноси изјаву француског председника у којој он напомиње да Европа и САД учествују у овом сукобу „у име истих принципа“.
Председници су најоштрије осудили руски агресивни рат против Украјине и наглашавају да намерно гађање цивила и цивилне инфраструктуре представља ратне злочине чији починиоци морају да одговарају. Они такође осуђују и одбацују илегални покушај руске анексије суверене украјинске територије, уз јасно кршење међународног права. Лидери су поново потврдили сталну подршку својих нација одбрани суверенитета и територијалног интегритета Украјине, укључујући пружање политичке, безбедносне, хуманитарне и економске помоћи Украјини колико год је то потребно.
Међутим, упркос свим позитивним изјавама и усаглашавањима, Макронова посета Вашингтону је била подстакнута доношењем Бајденовог закона о смањењу инфлације, новог закона од 369 милијарди долара који нуди огромне субвенције за производе произведене у САД и има за циљ решавање климатске кризе и промовисање обновљиве енергије.
Председник Сједињених Америчких Држава изјављује да су имали детаљну дискусију о Закону о смањењу инфлације и да „Сједињене Државе и Европа деле циљ храбрих улагања у чисту енергију како би одговорили на изазове климатске кризе и изградили индустрије будућности, укључујући батерије и зелени водоник. Договорили смо се да разговарамо о практичним корацима за координацију и усклађивање наших приступа како бисмо могли да ојачамо и обезбедимо ланце снабдевања, производњу и иновације са обе стране Атлантика.“
Током њиховог обраћања медији су имали прилике да постављају питања. Прво питање је управо било на тему Закона о смањењу инфлација и поставила га је новинарка Енд из АFP. „Прво, сада кажете да ћете боље координирати, посебно своју зелену економску политику. Али јуче је Емануел Макрон рекао да је Закон о смањењу инфлације, у ствари, „супер агресиван“, цитирам, према европским компанијама. Да ли то значи да сте спремни да одобрите изузетак — изузеће европским индустријама. А сада моје питање за вас, господине председниче: (говори француски) (у преводу) – Господине председниче, да ли ћете напустити Вашингтон са уверењем да ћете моћи да се носите са овим? Да ли мислите да постоји ризик од стварања подела?“. Председник Бајден је на то одговорио да се Сједињене Државе не извињавају и да постоје пропусти када се напише огроман закон, у овом случају од скоро 368 милијарди долара за највећу инвестицију за климатске промене у целој историји, и да ће очигледно бити пропуста у њему и да је потребно ускладити промене. „На пример, у њему постоји одредба која каже да постоји изузетак за свакога ко има споразум о слободној трговини са нама. Па, то је додао члан Конгреса Сједињених Држава који признаје да је мислио само на савезнике; он није мислио, буквално, на споразум о слободној трговини. Дакле, постоји много тога што можемо да урадимо. Али суштина тога је: постараћемо се да Сједињене Државе наставе – и баш као што се надам да ће Европа моћи да настави – да не морају да се ослањају на било чији други ланац снабдевања. Ми смо наш сопствени ланац снабдевања, и то делимо са Европом и свим нашим савезницима. И они ће, у ствари, имати прилику да ураде исту ствар. Дакле, постоје измене које можемо да урадимо и које могу суштински да олакшају европским земљама да учествују и/или буду саме. Али то је нешто што треба разрадити.“ И додаје да никада није имао намеру када је писао закон да искључи људе који су сарађивали са Сједињеним Америчким Државама. „Наставићемо да отварамо производна радна места у Америци, али не на рачун Европе.“ Председник Макрон је рекао да су Сједињене Америчке Државе усвојиле део закона за њихову земљу, за њихову индустрију са заједничким циљем, циљем који деле са Француском: отварање радних места, стварање могућности за средњу класу и успех у спровођењу енергетске транзиције и да „Француска једноставно није дошла да тражи изузеће или нешто друго за нашу економију, већ једноставно да разговара о последицама овог закона. А околности значе да немамо алтернативу осим да радимо заједно. Стога, сматрам да морамо поново да се синхронизујемо, као што сам рекао, да пронађемо нову политику да разјаснимо наше циљеве и наставимо заједно. И расправа коју смо водили јутрос је била крајње јасна…А жеља председника Бајдена је да овде поново изгради јаку индустрију и да некако обезбеди нека технолошка решења за будућност. Француска жели потпуно исто за себе…Дакле, радићемо на техничким елементима како бисмо били сигурни да нема домино ефекта на пројектима који су у току у Европи. Желимо да успемо заједно, а не једни против других.“
Портал Спутник преноси изјаву француског председника Емануела Макрона у којој он истиче да је проблем десинхронизације енергија. „Европа је купац гаса и нафте, САД је произвођач. А ако погледате ситуацију, наша индустрија и наша домаћинства купују по различитим ценама. Дакле, постоји велики јаз који утиче на куповну моћ и конкурентност наших друштава.“
У заједничкој изјави после састанка председника Бајдена и Макрона можемо установити да су председници задовољни успехом америчко-француског билатералног партнерства за чисту енергију (Bilateral Clean Energy Partnership), који представља платформу на високом нивоу за унапређење америчко-француске сарадње у области енергетике и климе. Потврђујући своју заједничку одлучност да даље синхронизују и продубе сарадњу у области цивилне нуклеарне енергије, Сједињене Државе и Француска планирају да оснују малу групу за нуклеарну енергију у оквиру Партнерства. Приоритети Партнерства такође укључују продубљивање цивилне нуклеарне сарадње и допринос поузданом ланцу нуклеарног снабдевања, у складу са највишим стандардима нуклеарне непролиферацијe, укључујући примену Додатног протокола IAEA, и даљим смањењем ослањања на цивилну нуклеарну и сродну робу из Русије. Сједињене Државе и Француска настављају да промовишу енергетску политику, технологију и иновације које побољшавају производњу обновљиве енергије. Они намеравају да наставе да подржавају диверсификацију снабдевања природним гасом у Европи, укључујући извоз течног природног гаса из САД, као и да сарађују на смањењу укупне потражње за природним гасом у складу са климатским циљевима. Председници поздрављају напредак постигнут кроз радну групу САД-ЕУ за енергетску безбедност у циљу диверсификације снабдевања природним гасом у ЕУ, смањења његове цене и ограничавања зависности од природног гаса.
Можемо закључити да односи Европске уније и Сједињених Америчких Држава нису у толикој мери десинхронизовани колико их заправо приказују руски и кинески медији. Такође, Русија је неколико пута користила енергију као политичко и економско оружје против других држава. Русија више није стабилан и поуздан енергетски снабдевач. Земље чланице ЕУ предузеле су вишеструке контра мере како би повећале сигурност снабдевања ЕУ енергијом. Упркос руским наративнима да нико не може да гарантује да ће Европа преживети зиму са садашњим нивоом резерви гаса, Европа је спремна да се суочи са овом зимом. Подземне резерве гаса у ЕУ попуњене су за више од 95% свог капацитета, много више од рока који је 1. новембра био постављен за постизање капацитета од 80%. То значи да са предвиђеним смањењем потрошње гаса и попуњеним резервама гаса, Европа неће остати без гаса ове зиме. Штавише, америчке испоруке LNG -а Европи су се током прошле године више него удвостручиле. Увоз LNG -а у Европу је порастао за 65% у првих девет месеци прошле године.