Анализа вести „Лоше вести за Кијев – Украјина нестала са радара: Западни таблоиди напрасно заћутали о рату у Донбасу, стручњаци откривају узрок!“

Август 2022.

У оквиру програма Регионална иницијатива за борбу против дезинформација „Центар за борбу против дезинформација Западног Балкана: Разоткривање злонамерних утицаја кроз проверу чињеница и аналитичко новинарство“, представљамо вам нову анализу лажних вести и дезинформационих наратива.

ЛОШЕ ВЕСТИ ЗА КИЈЕВ – УКРАЈИНА НЕСТАЛА СА РАДАРА: Западни таблоиди напрасно заћутали о рату у Донбасу, СТРУЧЊАЦИ ОТКРИВАЈУ УЗРОК!

https://www.republika.rs/svet/svet/375147/mediji-ucutali-rat-u-ukrajini

На интернет порталу Република појавио се чланак у ком се тврди, према истраживању овог портала, да је Запад извештавање о рату у Украјини свео на минимум и да је украјинска криза нестала из фокуса медија. Разлог за то, како објашњавају саговорници Републике, „лежи у чињеници да се ствари на терену не одвијају онако како је Запад замислио“. Саговорници портала Република су Драгомир Анђелковић, геополитички аналитичар, и Зоран Спасић, стручњак за међународну политику.

„Западни медији се сада много мање баве Украјином, јер се ствари лоше одвијају по Запад“, говори Драгомир Анђелковић и додаје „Запад има данас већу штету од санкција, па сада припрема основ за компромис са Русијом, а онда морају у други план да гурну целу ту тему, да не би испало да су погрешили.“

„Оно што смо могли да видимо у последње време је да се све више политичара, као и велики број странака противи отворено даљем слању оружја Украјини, а то се дешава јер се свака држава окреће својим националним интересима. Европа се суочава са растућом инфлацијом, са падом индустријске производње, са растом незапослености и поред тога мора да води борбу за енергенте, нафту и гас“, говори Зоран Спасић.

Наратив да Европска унија због одлуке да уведе санкције режиму у Кремљу постаје све слабија, а Русија, упркос санкцијама, економски ојачава је чест у српским медијима. Међународне санкције као инструмент притиска не могу моментално утицати на Русији, већ им треба дужи временски период да покажу резултате. Међутим, медији у Србији извештавају и пренаглашавају неповољну економску ситуацију ЕУ и САД као последицу рата у Украјини,  али избегавају да прикажу пад руске економије и привреде. Ови наративи имају посебан значај у Србији, где је јавно мњење у великој мери про-руско, јер се на овај начин најлакше велича Русија и сугерише се грађанима да Србија треба да се удаљи од Запада и окрене ка Русији.

Спасић наводи да медији који су под контролом западних земаља почињу да смањују извештавање о теми руске инвазије на Украјину, као и писање анализа у оном моменту кад Руси почињу да заузимају стратешке потезе.

Међутим, Западни и прозападни медији настављају да извештавају о рату у Украјини и да пружају хуманитарну и војну помоћ Украјини.

Он закључује да „Запад види да не слање оружја Украјини не омогућује резултате, само доводи до тога да се рат пролонгира, жртве и губици се само увећавају и то никоме не иде на руку. Зато медији почињу да се преусмеравају на друге теме и друга питања.“

Наративи да Русија убедљиво побеђује на терену у Украјини и да Запад слањем оружја и војне помоћи Украјини само продужује рат су широко распрострањени у про-руским медијима. Заступљеност оваквих наратива ствара негативну перцепцију о Западу, која значајно утиче на ставове грађања и унутрашњу политику Србије.