Анализа вести: „Западне илузије пукле у парампарчад: Како у Москви гледају на Путинове поруке намењене Америци“

Фебруар 2024.

У оквиру програма Регионална иницијатива за борбу против дезинформација „Центар за борбу против дезинформација Западног Балкана: Разоткривање злонамерних утицаја кроз проверу чињеница и аналитичко новинарство“, представљамо вам нову анализу лажних вести и дезинформационих наратива.

Западне илузије пукле у парампарчад: Како у Москви гледају на Путинове поруке намењене Америци

https://sputnikportal.rs/20240209/zapadne-iluzije-pukle-u-paramparcad-kako-u-moskvi-gledaju-na-putinove-poruke-namenjene-americi-olivera-ikodinovic-1167515346.html

Дугоочекивани интервју америчког водитеља Такера Карлсона и председника Руске Федерације, Владимира Путина, објављен је на сајту Такера Карлсона 09. фебруара после поноћи. Непосредно након објављивања изазвао је бурне реакције многих медија, с обзиром на то да је ово први интервју руског председника за западне медије од почетка инвазије на Украјину у фебруару 2022. године.

Највећа критика Путина иде на рачун његове тридесетоминутне елаборације руске и украјинске  историје, уместо одговора на круцијално питање – Зашто је Русија извршила инвазију на Украјину? Свакако да историја има улогу у овом сукобу, али делимично историјско подсећање и руска политика „блиског иностранства“ не може бити једини одговор на ово горуће питање. На примеру Украјине можемо видети како се потиснути сегменти историје поново актуелизују и користе за „национализацију историје“. Али, Путин то смело искоришћава износећи тврдњу како је Украјина вештачка држава и нација. С обзиром на то да су све нације вештачке творевине, Путина изјава практично нема значење, већ служи за провокацију украјинског народа.

Путинов час историје је како преноси Спутник „отворио очи Западу“, с обзиром на то да они нису имали прилику да чују другу страну приче и историје. Овај наратив информационе блокаде и западне медијске пропаганде је јако проблематичан, узећи у обзир да живимо у времену најсавременијих технологија и независних медија. Јасно је зашто председник Русије мисли да грађани света немају где да се информишу о догађајима у свету, обзиром да је то политика у његовој земљи и да је приступ скоро свим независним медијима у Русији, блокиран од 24. фебруара 2022. „Руска државна телевизија и новинске агенције су власништво Владе Руске Федерације, а Кремљ или контролише друге медије или уништава оне који нису вољни да сарађују. Руске власти су 2023. године затвориле 28 новинара, а међу њима су била и два америчка држављанина“, како преноси Нова С.

Овакав наратив је посебно одушевио руске филозофе, попут Александра Дугина, који је рекао да је овај интервју „најуспешнији догађај у медијској политици од почетка Специјалне операције“, као и да ће овај разговор остати запамћен у историји као догађај захваљујући ком је избегнут нуклеарни сукоб. Свакако да је овај разговор значајан за будући ток руско-америчких односа, али за сада нема видљив утицај на ток самог сукоба. Покушаји романтизовања овог разговора од стране руских филозофа су неосновани, узевши у обзир да нису постојале никакве индикације да ће доћи до нуклеарног рата.

Путин је током интервјуа истакао важност руско-српских односа, која се огледа и у помоћи Русије Србији током ратова деведесетих. „Чим су почела дешавања у Југославији, Борис Јељцин дигао је глас у знак подршке Србима; нисмо могли да не станемо у одбрану Срба, јер су Срби посебан и нама близак народ, са православном културом“, нагласио је Путин у интервјуу. Међутим, подршка и помоћ Србији деведесетих година је изостала у више наврата. Русија као стална чланица Савета безбедности није искористила своје право вета, већ се придружила међународним санкцијама према Србији. Осим тога у том периоду је Руска Федерација била војни савезник Хрватске, наоружавала је најсавременијим оружјем и пружала подршку њеним званичницима, преноси Нова С.

И у овом случају имамо пример манипулисања информацијама, и многи медији су се сложили да ово није класичан интервју, с обзиром на то да је Путин причао ван постављених питања, која нису била изазовна за председника Руске Федерације. Како је сам Путин рекао, није уживао у интервјуу, јер је очекивао много оштрији приступ и агресивнија питања од америчког водитеља. Стече се утисак да је Такер Карлсон у Москви био пре као изасланик изборног штаба Доналда Трампа него као независни новинар обзиром да је главна порука Путина у овом интервју изражена спремност на дијалог о завршетку рата са САД.

Аутор: Наташа Станојевић