Октобар 2023.
У оквиру програма Регионална иницијатива за борбу против дезинформација „Центар за борбу против дезинформација Западног Балкана: Разоткривање злонамерних утицаја кроз проверу чињеница и аналитичко новинарство“, представљамо вам нову анализу лажних вести и дезинформационих наратива.
Европа је уморна од Украјине, распашће се као кула од карата
„Јединство европске заједнице по питању Украјине се полако урушава“, пише верзија српска верзија руског државног медија Спутник. Портал наводи да се све више земаља ЕУ противи подршци Украјини, и да се „катастрофа све више појачава“. „Почињу да се покрећу разна питања. Мађарска је била прва ласта, Вашингтон Орбану то неће опростити, и све ће се распасти као кула од карата“, пише Спутњик.
У тексту се наводи да је Европа у све већим финансијским проблемима да и да се становништво више не може хранити причама о страшној Русији. „Сваки здравомислећи европски грађанин схвата да Русија нема ниједан разлог да нападне било коју од европских земаља“, пише Спутњик и додаје да су разлози напада Русије врло „очигледни и свима јасни“.
„Москва је започела специјалну војну операцију након што је од САД-а и НАТО-а тражила за Русију и читаву Европу безбедносне гаранције, али их није добила. НАТО је наставио да се шири на Исток, док је Украјина званично исказала свој тежње да буде у чланство НАТО савеза и да чак врати нуклеарни статус“, додаје се у чланку.
Чланком доминира неколико наратива који постоје практично од почетка рата у Украјини. Попут овог да су Запад и украјинске тежње за чланство у НАТО кривци зашто је Русија напала Украјину. У тексту се наводи да се Европа замара од Украјине и да економски подаци показују да санкције Русији наносе огромну штету економијама ЕУ. Такву тврдњу доказују тиме што су Мађарска и Словачка ставиле вето на амандман на буџет ЕУ у којим је предложено додатних 50 милијарди евра за Украјину.
Нови словачки премијер Роберт Фицо и мађарски премијер Виктор Орбан описују се као чврсти лидери који су нису поклекнули под притиском Брисела, као и да ће пример Словачке и Мађарске следити и друге државе чланице.
„Недавна победа на изборима у Словачкој Роберта Фица и његове Социјалдемократске партије направила је још једну пукотину у стубу ЕУ и НАТО. Сада се непокорна Словачка придружила непокорној Мађарској, а Фицо је већ дао изјаве које изазивају нелагоду у Кијеву и Вашингтону. И ово је само почетак јер поред ове две земље постоје државе ’старе Европе’, као што је Аустрија, које се односе благонаклоно ка гвозденој завеси која се сада спушта. И што време буде више одмицало, то ће се круг земаља ЕУ и НАТО које се залажу за наставак дијалога са Русијом све више ширити“, наводи Спутњик.
Портал РТ Балкан пише и да Европска унија тражи нове санкције које може да уведе против Русије, али да то као и до сада није ефикасан начин борбе јер Москва успева да неутрализује непријатељске акције које предузима Европа. Чињенице, међутим, говоре да је од почетка увођења санкција Русији, чије је број порастао на око 11 хиљада (санкционисаних појединаца, правних лица и производа), више од хиљаду страних фирми напустило Русију. Највише се осећају последице при коришћењу напредних технологија јер је Русија зависна у тој области од Европе.
Други пример је успоравање аутомобилске индустрије јер недостају поједине компоненте које су се увозиле са Запада. Како пише немачки DW производња аутомобила у Русији је пала за скоро 70%, а да делују европске санкције у нафтној индустрији јер је руски државни буџет због европских санкција имао 23 милијарде у буџету минуса.
Рат између Израела и Палестине за проруски оријентисане медије показао је сву слабост Европе. РТ Балкан пише да је Европа толико подељена да би сукоб на Блиском истоку могао да изазове грађанске сукобе у ЕУ, док портал Искра пише да је Европа небитна и немоћна. „Од безброј геостратешких илузија – које су биле разорене последњих дана – оне који бораве на Старом континенту највише би требало да отрезни следећа: никог више није брига шта Европа мисли. На више различитих жаришта, од Нагорно-Карабаха и Израела – Европа је сведена на улогу више благонаклоне невладине организације, чија је хуманитарна помоћ добродошла, али која се у сваком другом смислу игнорише“, пише Искра сасвим заборављајући огромну „меку“ моћ Европе која се и огледа у том благонаклоном, али веома економски успешном приступу.
Аутор: Софија Поповић