Анализа вести „Готово је, САД одлучиле – Биће нуклеарни рат са Русијом!“

Мај 2023.

У оквиру програма Регионална иницијатива за борбу против дезинформација „Центар за борбу против дезинформација Западног Балкана: Разоткривање злонамерних утицаја кроз проверу чињеница и аналитичко новинарство“, представљамо вам нову анализу лажних вести и дезинформационих наратива.

НАТО планира рат са Русијом – „Готово је, САД одлучиле – Биће нуклеарни рат са Русијом!“

https://webtribune.rs/gotovo-je-sad-odlucile-bice-nuklearni-rat-sa-rusijom/

У овонедељном издању лажних и непроверених вести сусрећемо се са једном доминантном темом која је окупирала многобројне руске и проруске портале, а тиче се инвазије Запада на Русију и неопходности нуклеарне конфронтације.

Викторија Никифорова, ауторка РИА Новости, у свом чланку који преноси и преводи Webtribune, под насловом „НАТО планира рат са Русијом“, пише о вишедеценијском неуспешном планирању НАТО-а да покори Русију. Позивајући се на информације из америчког часописа Newsweek, Викторија анализира НАТО стратегију тврдећи да од 2010. године постоји јасан план за напад на Русију у случају било какве инвазије на балтичке земље. У тексту се наводи да је амерички адмирал Џејмс Ставридис, који је тада командовао НАТО-ом, успоставио интеракцију између оружаних снага балтичких држава и Пољске, идентификовао луке за подршку са мора и именовао девет америчких, британских, немачких и пољских јединица НАТО-а, које су требале да заштите балтичке државе у случају руске „инвазије“. У тексту се истиче да до данас НАТО, упркос свим истим уверавањима, већ дуго води војне операције против Русије кроз руке Украјинаца и да се чека финални НАТО самит у Виљнусу, који ће се одржати 11. и 12. јула и на ком ће тајни планови алијансе за рат са Русијом бити званично стављени у употребу.

Већ у следећем тексту Webtribune објављује нови датум за почетак Трећег светског рата и нуклеарне конфронтације најављен између 12. и 24. јуна. НАТО чланице 12. јуна започињу највеће ваздушне вежбе у историји, под називом „Air Defender 23“. Уочи почетка ове вежбе, у којој ће учествовати 25 земаља, лежи потенцијална могућност за укључивање у украјинску контраофанзиву, тврде аутори. У тексту се наводи да су земље чланице НАТО савеза дале скоро све што могу да дају Украјини, а да ипак Украјина и даље губи. Стога, НАТО долази до тачке преокрета: или ће признати да не могу помоћи Украјини да победи Русију или ће они ући у рат на страни Украјине. Даље се наговештава да ће бити неопходно да се креира инцидент који би оправдао улазак НАТО-а у директну конфронтацију са Русијом. Аутори наводе низ различитих сценарија, као што је директан напад НАТО-а на Русију, затим напад у области Белгорода, где ће авионима управљати амерички и британски пилоти, који ће услед обарања доказати да је извршен напад на Русију од стране НАТО-а, и слично. Сваки од сценарија, наравно, резултираће употребом нуклеарних капацитета Русије који ће бити усмерени ка центрима НАТО одлучивања.

Оба изнета текста садрже значајан број нетачних и изврнутих информација. Почећемо од текста Викторије Никифорове која ширење НАТО-а преписује самом НАТО-у, а не сувереним одлукама и жељама одређених држава да постану део алијансе. Чињеница да је над Украјином извршена инвазија, а да није чланица НАТО-а, додатно подупире тезу да су ове државе донеле одлуку којом су директно заштитиле будућност своје државе и народа. Затим, стратегија у којој би Украјинци извршили било какав напад на руске снаге нема апсолутно никаквог смисла јер Украјина већ то чини бранећи се на сопственој територији. Поставља се и питање, да ли Украјина има право на самоодбрану у складу са чланом 51 Повеље Уједињених Нација? Свакодневно слушамо изјаве руских званичника везане за кршење међународног права, међутим изгледа да им знатно мање одговара када се поштују права и принципи.

Следећи текст у самом наслову пркоси претходном када је реч о процени почетка Трећег светског рата, те се за почетак рата предвиђају датуми између 12. и 24. јуна, односно у време одвијања највеће ваздушне вежбе Северноатлантске алијансе. Аутор сматра да НАТО користи „вежбе“ за покривање стварне војне операције. У овом случају то би био улазак НАТО-а у директан сукоб са Русијом. “Да би НАТО ушао у сукоб, мора постојати нека акција или догађај који би „оправдао“ НАТО улазак у борбу“. Аутор даље описује различите инциденте и сценарије за које сматра да би могли да се догоде. Такође, да би подупро своју теорију о скривеним плановима НАТО-а, аутор се позива на локацију НАТО вежбе: „То чини непосредно уз зону сукоба Украјине и Русије. Боже, каква случајност!“.

Наиме, НАТО Air Defender 23 вежба, јесте највећа вежба у историји НАТО алијансе, и укључује 25 земаља чланица. Вежба као таква, ће бити превасходно одржана на територији Немачке, тачније у: Шлезвиг-Холштајну, Волсдорфу у Доњој Саксонији, Баварској у близини Аугзбурга, и Шпангдалема у Рајни-Палатинат. Изван Немачке, вежба ће се одржати на још два места, Волкел у Холандији и Часлав у Чешкој Републици. Поменуте области, рутински се користе већ деценијама за обуку авијације, и у томе не постоји апсолутно ништа епохално на шта аутор сугерише. Оно што је типично у закључку, као и за безброј других артикала је да ће се све завршити армагедоном и непобедивости највеће нуклеарне силе као што је Русија.

Следеће предвиђање почетка нуклеарног рата започиње Спутник под насловом „У нуклеарном рату имамо две опције – или да победимо, или да не изгубимо“. У главном делу своје анализе, аутори као окосницу почетка нуклеарног армагедона виде прекид СТАРТ споразума о нуклеарном наоружању за који криве САД. Оно што се не помиње у тексту ,а што је од суштинске важности за прекид овог споразума је да су Сједињене Државе биле спремне да омогуће руске инспекцијске активности из уговора о новом СТАРТ-у на територији САД од јуна 2022. године и више пута су преносиле ту спремност Русији. Међутим, Русија је одлучила да не искористи своје право на спровођење инспекцијских активности и такође је ускратила право Сједињеним Државама према уговору да спроводе инспекцијске активности од августа 2022. године. Главни парадокс преношења ове вести представља портал Webtribune, који  у својој режији такође цитира и званични сајт Стејт департмента, под насловом „Противмере САД као одговор на руско кршење новог уговора СТАРТ”. Наведени документ говори о кршењу споразума од стране Русије, којим Wебтрибуне сам себе опонира у свом преношењу ове вести.

У другој етапи предвиђања ескалације рата, цитира се војни експерт Далас Мекгрегор који сматра да ће након пораза у Украјини заратити читав ешалон нових земаља са Русијом, попут Пољске, Финске, Летоније и Литваније, док ће Сједињене Државе директно ући у сукоб како би заштитиле Зеленског. Слично сматра у одвојеном тексту, војни експерт Александар Бартош. Он анализира изјаву бившег заменик министра одбране Белорусије, генерала Валдемара Скржипчака, да Запад има план да сруши власт у Белорусији и да ће Пољска подржати могућу побуну у Белорусији. Бартош сматра да „Ако спољне силе организују државни удар у Белорусији, онда ће то бити напад не само на Лукашенка, већ и на заједничку државу – Руску Федерацију.“ Експерт наглашава да „Варшава припрема могућност заузимања Западне Украјине у случају пораза земље, у којој ће се у будућности налазити кијевска влада. Осим тога, Американци сада активно раде на покретању војних сукоба у Молдавији, Грузији, и гурају Јерменију ка томе.“.

Као одговор на питање, која је мотивација Пољске да покрене поменути поступак, војни експерт наводи да жеља Пољске да окупира делове Украјине датира још пре Другог светског рата. Ово је често поменут наратив од стране креатора дезинформација који настоје да прикажу личне интересе земаља које окружују Украјину уместо реалне солидарности. Чињеница је, да је Пољска један од највећих донатора опреме и оружја, као и то да је прихватила огроман број избеглих грађана Украјине, услед неоправдане и илегалне инвазије Русије.

Аутори: Ђорђе Терек, Тања Плавшић