Анализа вести: „Вулин: Сви сценарији Запада за мир на Балкану подразумевају уништавање српског фактора“

Април 2024.

У оквиру програма Регионална иницијатива за борбу против дезинформација „Центар за борбу против дезинформација Западног Балкана: Разоткривање злонамерних утицаја кроз проверу чињеница и аналитичко новинарство“, представљамо вам нову анализу лажних вести и дезинформационих наратива.

Вулин: Сви сценарији Запада за мир на Балкану подразумевају уништавање српског фактора

https://lat.rt.rs/svet/85108-vulin-rezolucija-srebrenica-genocid-republika-srpska/

Србију су у априлу месецу дочекали важни спољнополитички изазови, од којих су свакако најзначајнији они који се тичу уласка Косова као пуноправне чланице у Савет Европе и доношења резолуције Уједињених нација о геноциду у Сребреници. Јасно је да су ови догађаји и активности забринули српску јавност, али томе у многоме доприносе медији који ударним насловима покушавају да изазову страх међу српским становништвом. У ово недељној анализи ће бити представљен кратак преглед поменутих сензационалистичких вести и њихов стваран утицај.

Нацртом Резолуције о геноциду у Сребреници је предвиђено да се сваке године 11. јул обележава као „Међународни дан сећања на геноцид почињен у Сребреници 1995. године“, али и да се осуди величање ратних злочинаца. Генерална скупштина Уједињених нација би требало да расправља о поменутом предлогу почетком маја. Међутим, преовлађујући наратив у српским медијима везан је за бурне реакције многих српских званичника који изражавају негодовање и страхују да ће се Резолуција употребити за укидање босанскохерцеговачког ентитета, Републике Српске, чиме се ова резолуција ни на који начин не бави.

Као и обично, овакав документ се у Србији секуритизује, а бивши директор Безбедносно-информативне агенције, Александар Вулин, користи своју оставку, (као последица личних санкција САД) да у још већој мери пропагира анти-западни наратив у јавном дискурсу. „Сви сценарији Запада за мир на Балкану подразумевају уништавање такозваног српског фактора“, изјавио је Вулин. Важно је напоменути да Резолуција ни на који начин не уништава српски фактор, већ подстиче људски фактор који подразумева национално помирење унутар Босне и Херцеговине. Годинама уназад српски медији Сребреницу представљају као догађај који се десио у нашој држави, говорећи о Републици Српској као територији која је део Србије.

Ако говоримо о природи резолуције Уједињених нација, то је свакако документ који нема правно обавезујући карактер, те је јасно да резолуција у овом случају представља став међународне заједнице по питању злочина у Сребреници, који је се није мења свих ових година. Поставља се питање чему онда толико бурних реакција српских званичника? Као и обично, регионалне тензије Србији често послуже као фасада која ће замаскирати реалне проблеме са којим се Србија тренутно суочава, а све то баш пред изборе.

„Мислим да је за људе у Србији од пресудног значаја да ми урадимо свој посао, да се боримо, нама изгледи нису велики, против себе имамо најдоминантније светске силе Запада“, изјавио је председник Вучић у јутарњем програму. Сада већ можемо рећи да је пребацивање кривице за све што се дешава у Србији на Запад, постао образац понашања српске владајуће елите. Преузимање одговорности је нешто што је страно свим странама у сукобу, међутим адвокат Бранко Лукић оцењује да је „монструозна теорија о такозваном удруженом злочиначком подухвату у Хашком трибуналу служила како би српском колективитету била наметнута кривица“. Важно је рећи да кривица није наметнута српском колективу, већ појединцима, које је Међународни кривични суд осудио за геноцид и злочине против човечности.

Знамо колико је ово потресна тема за српски народ, поготово док се истовремено дешава процес приступања Косова у Савет Европе. Међутим, чини се да власт у Србији користи поменуте догађаје управо као део политичке кампање пред локалне и београдске изборе. Председник Вучић истовремено говори о борби против Резолуције УН и томе „како ћемо постати нестална чланица Савета безбедности УН, као и да ћемо сада имати више прилика да направимо разлику између партнера и пријатеља“. Свеприсутни наратив „великог Запада“ против „мале Србије“ која ће се борити против западних непријатеља је врло проблематичан и ствара искривљену слику о томе како Србија нема право гласа, с обзиром да грађани немају прилику да чују шта је Председник потписао или усмено договорио са истим „непријатељима“.

Аутор: Наташа Станојевић