Анализа вести: „Британски амбасадор, геноцид и Сребреница: Колико је милиона људи убило Уједињено Краљевство?“

Април 2024.

У оквиру програма Регионална иницијатива за борбу против дезинформација „Центар за борбу против дезинформација Западног Балкана: Разоткривање злонамерних утицаја кроз проверу чињеница и аналитичко новинарство“, представљамо вам нову анализу лажних вести и дезинформационих наратива.

Британски амбасадор, геноцид и Сребреница: Колико је милиона људи убило Уједињено Краљевство?

https://lat.rt.rs/svet/86914-britanski-ambasador-genocid-koliko-je-ubilo-ljudi-uk/

У интервјуу за Политику, амбасадор Британије у Србији, Едвард Фергусон, осврнуо се и на питање резолуције Уједињених нација о обележавању геноцида у Сребреници и послао поруку да би спознајом прошлости и њеним промишљањем требало да се крене напред. Он је поручио да се Британија „не игра политике“ када је у питању Сребреница, те да су релевантни судови оквалификовали оно што се догодило у Сребреници као геноцид.

У ауторском тексту Бориса Нада на порталу РТ Балкан као одговор британском амбасадору наводи се да у британској историји постоје многи догађаји који се „без имало сумње могу оквалификовати као геноцид“. „Нажалост, не сећамо се да је Британија осудила саму себе због тога геноцида, да се покајала или да је спознала своју прошлост, како би могла да крене напред. Такође, Британија није упутила ниједну реч извињења овим народима“, наводи аутор.

У тексту се набрајају „покољи“ почињени од стране Британаца широм планете Земље, од Америке, Индије, Кине и Африке, преко Аустралије, Индонезија, Малезије, Пакистана, Авганистана и Ирака. О тим злочинима се мало говори, а неки су сасвим потиснути или заборављени“.

Као пример таквог геноцида, аутор наводи злочине над индијанским становништвом. Иако се ужасни злочини Британаца током колонизације Америке неспорно јесу догодили, оно што аутор не говори јесте да геноцид као међународни злочин против човечанства настаје тек после Другог светског рата. Термин геноцид усвојен је на заседању Генералне скупштине УН 1946. године.

Оно што се не спомиње и да се у пресудама међународних судова утврђује искључиво одговорност индивидуалних лица и субјеката, а не колективних ентитета и народа за геноциде.

У тексту се Велика Британија представља као држава која је на геноциду настала, а доминира наратив да сада таква држава Србији „соли памет“ о геноциду у Сребреници. О лицемерству запада који је настао на злочинима често говоре и руски државни званичници, а у тексту РТ се посебно издваја изјава портпаролке руског Министарства спољних послова Марије Захарове, која тврди да је „Велика Британија светски рекордер у геноциду“.

Осим тога, у тексту се понавља стара лажна вест да је 2015. године Британија у Савету безбедности УН предложила резолуцију којом се Срби осуђују за геноцид, као и да је њено

усвајање спречила у то доба Русија. Иако Русија јесте уложила вето на резолуцију, против чијег је усвајања Србија активно лобирала, не пише да су Срби геноцидан народ.

У документу који је тада предложен, а који су осим Британије спонзорисали и Јордан, Литванија, Нови Зеланд и САД, не спомиње се ни држава Србија, нити српски народ. На почетку првим тачкама резолуције се констатује да је било невиних жртава на свим странама током рата у БиХ.

Овај текст само је један у низу који објављују и руски државни медији, као и други провладини мејнстрим медији, у којима се резолуција УН о Сребреници представља као документ који за циљ има означавање српског народа као геноцидног, иако се Срби нити у једном документу не спомињу у том контексту. Таква квалификација не налази се чак ни у пресуди Међународног суда у Хагу.

Аутор: Софија Поповић