Анализа вести: „Бивши амерички обавештајац: ЦИА жели преврат у Грузији, а сања о томе да исто спроведе у Москви“

Мај 2024.

У оквиру програма Регионална иницијатива за борбу против дезинформација „Центар за борбу против дезинформација Западног Балкана: Разоткривање злонамерних утицаја кроз проверу чињеница и аналитичко новинарство“, представљамо вам нову анализу лажних вести и дезинформационих наратива.

Бивши амерички обавештајац: ЦИА жели преврат у Грузији, а сања о томе да исто спроведе у Москви

https://lat.sputnikportal.rs/20240504/bivsi-americki-obavestajac-cia-zeli-prevrat-u-gruziji-a-sanja-o-tome-da-isto-sprovede-u-moskvi-1171773645.html

У Грузији се последњих недеља одржавају масовни протести због предлога закона о страним агентима, који је предложила владајућа странка Грузијски сан. Све је почело 7. марта ове године када је Парламент у Грузији у првом читању усвојио предлог закона о страним агентима. Након тога су у престоници Тбилиси покренуте масовне демонстрације.

Иако су власти након демонстрација повукле предлог спорног закона, трећег априла партија Грузијски сан поново је изнела предлог на разматрање, а потом је и усвојен у Скупштини 1. маја у другом читању, с тим што се овај пут уместо термина „агент страног утицаја“ користи појам „организација која спроводи интересе стране силе“, док је садржина и суштина самог закона остала непромењена, како наводи портал Спутњик.

Овај закон налаже да је потребно да се све невладине организације и независни медији који примају више од 20 одсто средстава од страних донатора, означе управо као поменуте организације које спроводе интересе стране силе. Уз надзор рада независних тела од стране Министарства правде, ове организације би по новом закону биле дужне да открију и неке поверљиве информације, што дискредитује њихов положај независних организација и медија.

То смо могли да видимо на примеру Русије, која је последње деценије користила свој Закон о страним агентима, да ограничи било какав вид критике домаће политике и уопштено слободу критичког мишљења. Такође веома сличан закон је пред скупштином Републике Српске, а у Србији увођење оваквог закона отворено заговара бивши директор БИА и потпредседник владе Републике Србије Александар Вулин.

Може се закључити да је ово стратегија владајуће грузијске партије пред октобарске парламентарне изборе, која жели да укине сваки вид контроле и критике, како би се што дуже одржала на власти. У том циљу су организовали и контра митинг који су назвали народним скупом где су промовисане традиционалне вредности под слоганом „Отаџбина, језик, вера“. Ова ситуација доста подсећа на стање у Србији, међутим у Грузији је стање нешто боље, с обзиром да грузијска председница, Саломе Зурабишвили, не припада ниједној политичкој партији. Поред тога, она јасно заступа про-европски став и слободе, те је изјавила да она неће потписати дотични закон, иако га Парламент усвоји.

Председник Европског савета Шарл Мишел сматра да ће закон „Грузију удаљити од ЕУ уместо да јој се приближи“. Постоји јасно изражена забринутост Брисела и Вашингтона да би усвајањем овог закона, Грузија скренула са европског пута, који по истраживањима јавног мњења подржава преко 80 одсто грађана. Ана Долидзе, из опозиционе странке За народ, каже да је закон руски „тест верности“ за партију Грузијски сан, чији је задатак да „усвоји овај закон и остане меко ауторитарна… преко индиректног ућуткивања критичара“, преноси BBC. Многи медији који извештавају о протестима у Грузији, ове догађаје карактеришу као усвајање „Путиновог закона“.

Аналитичар Скот Ритер оцењује да ће се немири у Грузији наставити и да ће бити све интензивнији. Ритер иде још даље и изјављује да америчка „Централна обавештајна агенција жели да изврши државни удар у Грузији, а да сања да исти сценарио спроведе у Москви“. Други аналитичари се не слажу са Ритером, те „Сопо Гелава, специјалисткиња за борбу против дезинформација при Истраживачкој лабораторији за дигиталну форензику Атлантског савета, каже да Фејсбук странице блиске Кремљу шире тврдње да Запад стоји иза протеста и гурају наратив да САД планирају државни удар у Грузији пред октобарске парламентарне изборе“, како преноси BBC.

Тема проевропских протеста је увек склона различитим интерпретацијама, али је наратив о организованом преврату од стране Запада, сада већ постао образац у про-руским медијима. Иако је јасно да у држави у којој четири петине становништва подржава европске интеграције и вредности, није потребна посебна организација протеста против Закона који за циљ има да ограничи и спута цивилно друштво, а самим тим и владавину права и слободу као једне од врховних вредности ЕУ. Грађани имају већ довољну мотивацију да изађу на улице и да се боре за своја права, с обзиром да да су услед корумпираног државног система спречени да то учине институционалним путем.

Развој догађаја: 14. мај 2024.

Упркос вишенедељним протестима, парламент Грузије је усвојио „Закон о страним агентима“ у трећем читању. Дан уочи усвајања закона, десио се и физички обрачун у грузијском парламенту „када су чланови парламентарне већине физички напали опозиционог посланика Левана Кабеишвилија након што је рекао да власт продаје Грузију Русији“.

Иако је председница Саломе Зурабишвили рекла да ће уложити вето на закон, чини се да је водећа политичка партија Грузијски сан решена да учини све да овај закон ступи на снагу. Кључни догађај за Грузију су председнички и парламентарни избори који ће се одржати у октобру и који ће сигурно ближе дефинисати спољнополитички правац Грузије и стварну вољу грађана.

Аутор: Наташа Станојевић