Evropska unija i Ruska Federacija – Pitanje sankcija

Jedno od najčešće postavljanih pitanja oko spoljnopolitičke orjentacije Srbije je odnos Evropske  unije i Rusije nakon izbijanja krize u Ukrajini 2014. godine, i načina na koji se ovaj odnos reflektuje na položaj Srbije, pre svega u kontekstu procesa pristupanja EU. Naime, u okviru poglavlja 31 (zajednička spoljna, bezbednosna i odbrambena politika), Srbija je obavezna da se uskladi sa Zajedničkom spoljnom i bezbednosnom politikom EU koja se u najvećem delu sastoji od pridruživanja spoljnopolitičkim deklaracijama i merama koje iz njih proizilaze. U procesu  pretpristupnih pregovora Srbije sa EU ovo poglavlje nije još otvoreno, i kao ključno pitanje nametnulo se pridruživanje Srbije restriktivnim merama koje je EU uvela Ruskoj Federaciji.

Kako su u javnosti u Srbiji prisutne velike nepoznanice koje se tiču ove teme, u ovom dokumentu objašnjeni su razlozi zbog kojih je EU primenila restriktivne mere protiv Rusije, prirodu ovih mera, kao i način na koji je Ruska Federacija odgovorila na ove mere.

Berlinski proces – Bilateralna pitanja 2.0

Ovo kratko političko mišljenje se bavi Deklaracijom o bilateralnim pitanjima u kontekstu Berlinskog procesa i potrebu za novim podsticajima koji bi trebalo da potiču iz zemalja članica EU. Takođe naglašava potrebu da EU pokaže posvećenost sopstvenim politikama kako bi se dao pravi podsticaj zapadnom Balkanu da se više angažuje u pogledu svojih obaveza koje proizlaze iz istog dokumenta.

Srbija i odabir „oblasti ekspertize” za učešće u civilnim misijama podrške miru

U ovom kratkom političkom mišljenju koje se bavi pitanjem odabira „oblasti ekspertize” za učešće Srbije u civilnim misijama podrške miru približnije se razmatraju potrebe Srbije u tom kontekstu, oblasti ekspertize kojima Srbija već raspolaže,  interesi koje Srbija ostvaruje odabirom pojedinih oblasti ekspertize kao i potencijalni troškovi.

Da li Srbija treba da primeni proces „strateške refleksije“ prilikom izrade novih strateških dokumenata iz domena bezbednosti i odbrane?

Ovaj predlog praktične politike predstavlja doprinos debati koja treba da se otvori pokretanjem procesa izrade nove Strategije nacionalne bezbednosti i Strategije odbrane. Glavni cilj ovog teksta jeste predstavljanje pristupa „strateške refleksije“ odnosno „faze participacije“ u izradi strateških dokumenata gde se umesto relativno uskog ekspertskog tima koji u praksi najčešće biva zadužen za ovaj proces, te javne debate, uključuje i šira, ekspertska zajednica.

Srbija i Rumunija – dobrosusedski odnosi i pitanje manjina

Analiza pruža pregled položaja manjina u Srbiji, sa posebnim osvrtom na istočno romanske manjine i uticaj tog pitanja na odnose Srbije i Rumunije. Sadrži preporuke za političku elitu u Srbiji kako bi se izbegli problemi koji su se pojavljivali između dve države u prošlosti u vezi sa ovom temom.

Krim i pitanje “novog” položaja Rusije prema Kosovu

Ovaj analitički tekst se bavi pitanjem srpsko-ruskih odnosa i kursom ruske politike prema Srbiji i Kosovu posle priznanja nezavisnosti i pripajanja Krima. Autor iznosi sve nelogičnosti koje podrazumeva sadašnji pravac ovih odnosa posle najnovih događaja u Ukrajini, i ukazuje na moguća otvorena pitanja koja mogu da uspore napredovanje Srbije ka EU.

Odnosi Srbije i Bugarske, položaj bugarske manjine u Srbiji i proces evropskih integracija

Dobijanjem statusa kandidata i otpočinjanjem pregovora sa Evropskom unijom, odnosi Srbije sa susedima i pitanje poštovanja manjinskih prava su postali jedno od najvažnijih spoljnopolitičkih pitanja. Jedno od nedavno otvorenih pitanja, odnosi između Srbije i Bugarske i pitanje prava bugarske nacionalne manjine tema je ovog dokumenta, u kojem su autori pokušali da na stručan i sveobuhvatan način pristupe pitanju, te da daju preporuke za unapređenje trenutne situacije.

„Srpsko-albanska trgovina se utrostručila od 2006: Da li ima mogućnosti – i potrebe – za više?“

U svetlu iskustva evropskih integracija u proteklih pedeset godina, međusobna trgovina i ekonomske integracije su osnova za poboljšanje odnosa između Srbije i Albanije kroz takozvani “efekat prelivanja” (spill-over effect). Na isti način, ove države bi trebalo da se zalažu za produbljivanje trgovinskih odnosa, koji bi onda mogli da služe kao osnova za poboljšanje njihovih ukupnih odnosa i za proces pomirenja na njihovom putu ka EU. ISAC fond je pripremio set preporuka za praktičnu politiku imajući u vidu potrebu za čvršćim ekonomskim vezama sa Albanijom.

CEFTA 2006 – Usputna stanica ili odskočna daska za Evropsku uniju?

CEFTA 2006 je jedna od najznačajnijih regionalnih inicijativa pokrenutih tokom poslednje decenije. Tokom više od 4 godine postojanja, CEFTA 2006 je znatno doprinela podsticanju međusobne saradnje na Zapadnom Balkanu, približavanju i produbljivanju međusobnih ekonomskih veza, te pripremi ovih zemalja za članstvo u EU. Ipak, neke od mogućnosti koje su predviđene Sporazumom još nisu iskorišćene, većinom zbog nedostatka političke volje. S tim u skladu, ISAC fond je izneo set preporuka za praktičnu politiku, čijom bi se primenom kapaciteti i mogućnosti CEFTA 2006 maksimalno iskoristile.

NATO I SRBIJA

Tekst se bavi argumentima za i protiv ulaska u NATO korišćenim tokom skorašnje debate u javnosti (2010). Autor navodi sve pozitivne efekte i koristi koje bi Srbija imala u slučaju eventualnog članstva u Alijansi. Članak takođe sadrži set predloga praktične politike ukoliko zemlja ostane neutralna.

ISAC fond počinje objavljivanje novog izdanja: ISAC-ove POLITIČKE PERSPEKTIVE

Kako bi postigao jedan od svojih ključnih ciljeva – kvalitativno unapređenje razvoja javne politike u Srbiji – kao i da bi predočio blagovremene komentare važnih događaja i političkih tema iz Srbije, regiona i Evrope sa svoje jedinstvene tačke gledišta, ISAC fond počinje objavljivanje novog izdanja: ISAC-ove POLITIČKE PERSPEKTIVE. Prvo izdanje ISAC-ove političke perspektive, naslovljeno „Definisanje antireformista, redefinisanje reformista“, koje je napisao Milan Pajević, Predsedavajući Međunarodnog savetodavnog odbora ISAC fonda, ujedno obeležava i početak punog angažmana g. Pajevića u ISAC-u.

ISAC-ove političke perspektive će biti objavljivane kada događaji to budu nalagali, umesto u tačno određenim intervalima. Namera ISAC fonda je da prvo angažuje članove svoga Međunarodnog savetodavnog odbora kao autore ISAC-ove političke perspektive, ali isto tako i istomišljenike – stručnjake iz raznih oblasti, ljude koji su bili deo programa ISAC fonda, prijatelje organizacije i druge osobe zainteresovane za reforme.

Uvod u pregovore u Poglavlje 30 – Ekonomski odnosi sa inostranstvom

Kao rezultat konferencije “Uvod u pregovore u Poglavlje 30 – Ekonomski odnosi sa inostranstvom” koja je održana tokom oktobra 2014. godine kao deo aktivnosti Radne grupe za poglavlja 30 i 31 Nacionalnog konveta o EU, koordinator radne grupe ISAC fond predstavlja prvi predlog praktične politike posvećen pripremama za otvaranje pregovora u ovom poglavlju.

Turska i Zapadni Balkan – pogled iz Poljske

Rezime predavanja Adama Balcera, saradnika Centra za evropske strategijeDemos Evropa iz Varšave, na temu Turska i Zapadni Balkan – pogled iz Poljske održanog 23. juna 2011. godine na Institutu za evropske studije u Beogradu.
Adam Balcer se u predavanju osvrnuo na radikalni preokret u spoljnoj politici Republike Turske i izneo svoja zapažanja o njenim mogućim dometima na prostoru Zapadnog Balkana.

Diskusije sa ZSBP konferencije/2

ISAC fond nastavlja da objavljuje najvažnije govore i diskusije sa svoje konferencije „ZSBP i pristupanje Srbije Evropskoj uniji“. Druga publikacija  će obuhvatiti prezentaciju gospodina Karstena Voigta, bivšeg poslanika nemačkog bundestaga.

Diskusije sa ZSBP konferencije

ISAC fond sa zadovoljstvom objavljuje da će u narednom periodu, kao deo aktivnosti u okviru Poglavlja 31 , objavljivati najvažnije govore i diskusije sa svoje konferencije „ZSBP i pristupanje Srbije Evropskoj uniji“. Prva publikacija  će obuhvatiti prezentaciju gospođe Rebeke Harms, poslanice Evropskog parlamenta.