Европска унија и Руска Федерација – Питање санкција

Једно од најчешће постављаних питања око спољнополитичке орјентације Србије је однос Европске  уније и Русије након избијања кризе у Украјини 2014. године, и начина на који се овај однос рефлектује на положај Србије, пре свега у контексту процеса приступања ЕУ. Наиме, у оквиру поглавља 31 (заједничка спољна, безбедносна и одбрамбена политика), Србија је обавезна да се усклади са Заједничком спољном и безбедносном политиком ЕУ која се у највећем делу састоји од придруживања спољнополитичким декларацијама и мерама које из њих произилазе. У процесу  претприступних преговора Србије са ЕУ ово поглавље није још отворено, и као кључно питање наметнуло се придруживање Србије рестриктивним мерама које је ЕУ увела Руској Федерацији.

Како су у јавности у Србији присутне велике непознанице које се тичу ове теме, у овом документу објашњени су разлози због којих је ЕУ применила рестриктивне мере против Русије, природу ових мера, као и начин на који је Руска Федерација одговорила на ове мере.

Утицај садржаја и динамике бриселских преговора Београда и Приштине на усаглашавање Србије са ЕУ у домену спољне политике

Ово политичко мишљење се бави потенцијалним ефектима могуће свеобухватне нормализације односа Београда и Приштине на обавезе Србије за усаглашавање са спољнополитичким приступом ЕУ.

Берлински процес – Билатерална питања 2.0

Ово кратко политичко мишљење се бави Декларацијом о билатералним питањима у контексту Берлинског процеса и потребу за новим подстицајима који би требало да потичу из земаља чланица ЕУ. Такође наглашава потребу да ЕУ покаже посвец́еност сопственим политикама како би се дао прави подстицај западном Балкану да се више ангажује у погледу својих обавеза које произлазе из истог документа.

Србија и одабир „области експертизе” за учешће у цивилним мисијама подршке миру

У овом кратком политичком мишљењу које се бави питањем одабира „области експертизе” за учешће Србије у цивилним мисијама подршке миру приближније се разматрају потребе Србије у том контексту, области експертизе којима Србија већ располаже,  интереси које Србија остварује одабиром појединих области експертизе као и потенцијални трошкови.

Зашто Србија треба да учествује у међународним мисијама подршке миру

У овом кратком политичком мишљењу можете прочитати разлоге зашто Република Србија треба да учествује у међународним мисијама подршке миру као и који су њени интереси за учествовање у мисијама овог типа.

Да ли Србија треба да примени процес „стратешке рефлексије“ приликом израде нових стратешких докумената из домена безбедности и одбране?

Овај предлог практичне политике представља допринос дебати која треба да се отвори покретањем процеса израде нове Стратегије националне безбедности и Стратегије одбране. Главни циљ овог текста јесте представљање приступа „стратешке рефлексије“ односно „фазе партиципације“ у изради стратешких докумената где се уместо релативно уског експертског тима који у пракси најчешће бива задужен за овај процес, те јавне дебате, укључује и шира, експертска заједница.

Србија и Румунија – добросуседски односи и питање мањина

Анализа пружа преглед положаја мањина у Србији, са посебним освртом на источно романске мањине и утицај тог питања на односе Србије и Румуније. Садржи препоруке за политичку елиту у Србији како би се избегли проблеми који су се појављивали између две државе у прошлости у вези са овом темом.

Крим и питање “новог” положаја Русије према Косову

Овај аналитички текст се бави питањем српско-руских односа и курсом руске политике према Србији и Косову после признања независности и припајања Крима. Аутор износи све нелогичности које подразумева садашњи правац ових односа после најнових догађаја у Украјини, и указује на могућа отворена питања која могу да успоре напредовање Србије ка ЕУ.

Односи Србије и Бугарске, положај бугарске мањине у Србији и процес европских интеграција

Добијањем статуса кандидата и отпочињањем преговора са Европском унијом, односи Србије са суседима и питање поштовања мањинских права су постали једно од најважнијих спољнополитичких питања. Једно од недавно отворених питања, односи између Србије и Бугарске и питање права бугарске националне мањине тема je овог документа, у којем су аутори покушали да на стручан и свеобухватан начин приступе питању, те да дају препоруке за унапређење тренутне ситуације.

„Српско-албанска трговина се утростручила од 2006: Да ли има могућности – и потребе – за више?“

У светлу искуства европских интеграција у протеклих педесет година, међусобна трговина и економске интеграције су основа за побољшање односа између Србије и Албаније кроз такозвани “ефекат преливања” (spill-over effect). На исти начин, ове државе би требало да се залажу за продубљивање трговинских односа, који би онда могли да служе као основа за побољшање њихових укупних односа и за процес помирења на њиховом путу ка ЕУ. ISAC фонд је припремио сет препорука за практичну политику имајући у виду потребу за чвршћим економским везама са Албанијом.

CEFTA 2006 – Успутна станица или одскочна даска за Европску унију?

CEFTA 2006 је једна од најзначајнијих регионалних иницијатива покренутих током последње деценије. Током више од 4 године постојања, CEFTA 2006 је знатно допринела подстицању међусобне сарадње на Западном Балкану, приближавању и продубљивању међусобних економских веза, те припреми ових земаља за чланство у ЕУ. Ипак, неке од могућности које су предвиђене Споразумом још нису искоришћене, већином због недостатка политичке воље. С тим у складу, ISAC фонд је изнео сет препорука за практичну политику, чијом би се применом капацитети и могућности CEFTA 2006 максимално искористиле.

NАТО И СРБИЈА

Текст се бави аргументима за и против уласка у НАТО коришћеним током скорашње дебате у јавности (2010). Аутор наводи све позитивне ефекте и користи које би Србија имала у случају евентуалног чланства у Алијанси. Чланак такође садржи сет предлога практичне политике уколико земља остане неутрална.

Уз велики рад, зној и сузе Србија би најраније у 2018. години ушла у ЕУ

У аналитичком тексту, којим аргументовано побија учестала нереална обећања о скором уласку Србије у ЕУ, аутор Жељко Пантелић нуди стручно образложену перспективу придруживања и приступања Србије ЕУ, објашњавајући главне фазе тих процеса.

ISAC фонд почиње објављивање новог издања: ISAC-ове ПОЛИТИЧКЕ ПЕРСПЕКТИВЕ

Како би постигао један од својих кључних циљева – квалитативно унапређење развоја јавне политике у Србији – као и да би предочио благовремене коментаре важних догађаја и политичких тема из Србије, региона и Европе са своје јединствене тачке гледишта, ISAC фонд почиње објављивање новог издања: ISAC-ове ПОЛИТИЧКЕ ПЕРСПЕКТИВЕ. Прво издање ISAC-ове политичке перспективе, насловљено „Дефинисање антиреформиста, редефинисање реформиста“, које је написао Милан Пајевић, Председавајући Међународног саветодавног одбора ISAC фонда, уједно обележава и почетак пуног ангажмана г. Пајевића у ISAC-у.

ISAC-ове политичке перспективе ће бити објављиване када догађаји то буду налагали, уместо у тачно одређеним интервалима. Намера ISAC фонда је да прво ангажује чланове свога Међународног саветодавног одбора као ауторе ISAC-ове политичке перспективе, али исто тако и истомишљенике – стручњаке из разних области, људе који су били део програма ISAC фонда, пријатеље организације и друге особе заинтересоване за реформе.

Увод у преговоре у Поглавље 30 – Економски односи са иностранством

Као резултат конференције “Увод у преговоре у Поглавље 30 – Економски односи са иностранством” која је одржана током октобра 2014. године као део активности Радне групе за поглавља 30 и 31 Националног конвета о ЕУ, координатор радне групе ISAC фонд представља први предлог практичне политике посвећен припремама за отварање преговора у овом поглављу.

Турска и Западни Балкан – поглед из Пољске

Резиме предавања Адама Балцера, сарадника Центра за европске стратегијеДемос Европа из Варшаве, на тему Турска и Западни Балкан – поглед из Пољске одржаног 23. јуна 2011. године на Институту за европске студије у Београду.
Адам Балцер се у предавању осврнуо на радикални преокрет у спољној политици Републике Турске и изнео своја запажања о њеним могућим дометима на простору Западног Балкана

Дискусије са ЗСБП конференције/2

ISAC фонд наставља да објављује најважније говоре и дискусије са своје конференције „ЗСБП и приступање Србије Европској унији“. Друга публикација  ће обухватити презентацију господина Карстена Воигта, бившег посланика немачког бундестага.

Дискусије са ЗСБП конференције

ISAC фонд са задовољством објављује да ће у наредном периоду, као део активности у оквиру Поглавља 31 , објављивати најважније говоре и дискусије са своје конференције „ЗСБП и приступање Србије Европској унији“. Прва публикација  ће обухватити презентацију госпође Ребеке Хармс, посланице Европског парламента.