Усклађивање регулаторног система Републике Србије који се односи на питање генетички модификованих организама са правним оквиром Европске уније

Улазак у чланство Светске трговинске организације (у којој се налази више од 90% међународно признатих држава и царинских територија, укључујући ту и саму Европску унију) представља услов за успешно затварање претприступних преговора у Поглављу 30 (Економски односи са иностранством) које Србија води са Европском унијом. Иако се ово поглавље експлицитно не бави генетички модификованим организмима, међународна правила трговине не дозвољавају опште забране промета, попут оне која је у Србији уведена Законом о генетички модификованим организмима из 2009. године.

Стога нам је намера да овом публикацијом представимо могућности које нуде међународни стандарди, и помоћу којих Србија може истовремено и да испуни услове из претприступних преговора са Светском трговинском организацијим и Европском унијом и да одговори на дилеме грађана наше државе. Управо ови међународни стандарди омогућују Србији да успостави систем који би укинуо општу забрану трговине овим производима, али и омогућио да на политички мудар начин успостави адекватни рестриктивни систем који би на свим нивоима максимално ограничио трговину производима који садрже генетички модификоване организме и омогућио Србији да забрани комерцијалну култивацију генетички модификованих усева на начин на који то чине земље чланице Европске уније.

Доступно само на српском језику

Анализа усаглашавања Србије са спољнополитичким декларацијама и мерама Европске уније током 2018. године – полугодишњи извештај

ISAC представља полугодишњи извештај усаглашавања Србије са спољнополитичким декларацијама ЕУ за период од јануара до јула 2018. године. Извештај се састоји од кратке анализе и табеларног прегледа усаглашавања Србије са спољнополитичким декларацијама и мерама ЕУ.

Анализа усаглашавања Србије са спољнополитичким декларацијама и мерама Европске уније током 2017. године

ISAC представља своју четврту годишњу анализу усаглашености Србије са декларацијама и мерама спољне политике ЕУ за 2017. годину. Ова анализа нуди кратак преглед свих спољнополитичких декларација ЕУ и објашњава спољну политику Србије у контексту поглавља 31 и усклађивања Србије са ЗСБП.

Анализа националних капацитета за допринос међународним цивилним мисијама

Главни циљ ове детаљне анализе је да допринесе креирању законодавног оквира како би Србија послала своје цивилне експерте у операције подршке миру. Овај документ нуди упоредно-правну анализу правних оквира шест европских земаља за слање цивилних експерата у операције подршке миру: Естоније, Хрватске, Словеније, Чешке, Литваније и Немачке. Поред тога, у анализи је дато и кратко разјашњнење томе шта су цивилне мисије и како су су се оне временом развијале.

Од Глобалне стратегије за спољну и безбедносну политику ЕУ ка ЗБОП са великим О

ISAC представља анализу посвећену ЗБОП и најновијим дешавањима у тој области. Анализа под називом „Од Глобалне стратегије за спољну и безбедносну политику ЕУ ка ЗБОП са великим О” даје кратак преглед ЗБОП од Европског савета одржаног децембра 2013. када је формално започет процес ревизије спољнополитичког и безбедносног оквира ЕУ до новембра 2017. када је и формално покренута Стална структурна сарадња.

Анализа усаглашавања Србије са спољнополитичким декларацијама и мерама Европске уније током 2017. године – полугодишњи извештај

У склопу активности везаних за праћење напредка Србије у оквиру поглавља 31, ISAC објављује полугодишњи преглед усаглашавања Србије са спољнополитичким декларацијама ЕУ.  Извештај обухвата период од јануара до јула 2017. године и састоји се од кратке анализe и табеларног прегледа усаглашавања Србије са спољнополитчким декларацијам ЕУ.

Зашто је Светска трговинска организација важна за ЕУ и светску трговину уопште

Главна тема ове анализе јесте однос између Светске трговинске организације и Европске уније. Посебан нагласак је стављен природу међународне трговине данас и разлоге зашто је Светска трговинска организација неопходна као институција за њено регулисање као и разлоге због којих ЕУ инсистира да све њене чланице буду истовремено и чланице СТО.

Анализа усаглашавања Србије са спољнополитичким декларацијама и мерама Европске уније током 2016. године

ISAC фонд представља своју трећу годишњу анализу усаглашавања Србије са  спољнополитичким декларацијама и мерама Европске уније донетим у оквиру  Заједничке спољне и безбедносне политике током 2016. године. Анализа даје критички осврт на процес усаглашавања, истовремено дајући и неколико препорука за Владу Србије и њен преговарчки тим.

Збирка предлога практичних политика из области безбедносне политике – Перспективе младих лидера

Ова збирка је посвећена предлозима практичних политика из области безбедносне политике и у њој можете пронаћи текстове који се тичу спољне, безбедносне и одбрамбене политике са посебним фокусом на реформу сектора безбедности, грађански и демократски надзор над сектором безбедности и напредак у процесу евроатлантских интеграија.

Анализа усаглашавања Србије са спољнополитичким декларацијама, ставовима и мерама Европске уније током 2015. године

ISAC фонд представља своју другу годишњу анализу усаглашавања Србије са декларацијама, ставовима и мерама донетим у оквиру Заједничке спољне и безбедносне политике. Анализа даје критички осврт на процес усаглашавања, истовремено дајући и неколико препорука за Владу Србије и њен преговарачки тим.

Српско-румунски односи и статус Влашке националне мањине у Србији

Студија је крајњи резултат истраживачког пројекта подржаног од стране Амбасаде Краљевине Норвешке у Србији. Циљ истраживања и саме студије је био расветљавање свих релевантних аспеката билатералног односа Србије и Румуније у вези са положајем и статусом Влашке националне мањине у Србији. Такође, циљ је и промовисање даљег продубљивања српско-румунских односа и партнерских веза на путу Србије ка Европској унији.

Анализа усаглашавања Србије са спољнополитичким декларацијама, ставовима и мерама Европске уније током 2014. године

Радна група за поглавља 30 и 31 Националног конвента, чији је кооридинатор ISAC фонд, представља своју прву годишњу анализу усаглашавања Србије са декларацијама, ставовима и мерама донетим у оквиру Заједничке спољне и безбедносне политике. Анализа даје критички осврт на процес усаглашавања, истовремено дајући и неколико препорука за Владу Србије и њен преговарачки тим.

Збирка предлога практичних политика

Збирка садржи пет предлога практичних политика који су резултат пројекта „Тренинг за младе лидере“. На предлозима су у групама радили полазници програма и сами бирали конкретна питања у оквиру теме, угао приступа и број и садржај препорука.

Увод у преговоре Србије са ЕУ у оквиру поглавља 30 – Економски односи са иностранством

Сврха ове студије је управо да понуди прву информацију о садржају преговора у поглављу 30, и понуди основу за почетак јавне дебате о овим питањима. У њој су на сажети начин изнети основни изазови и недоумице који нас као државу чекају током преговора. Публикација такође представља и први производ партнерства и заједничког рада Центра за међународне и безбедносне послове (ISAC фонд) и Центра за европске политике (ЦЕП), на подршци и праћењу преговора у поглављу 30 у следећем периоду.

Бугари у Србији и српско – бугарски односи у светлу европских интеграција Србије

Процес европских интеграција је често оптерећен компликованим билатералним и прекограничним питањима између кандидата и суседних земаља чланица ЕУ. Ова питања могу да угрозе ефикасност процеса преговора, и стога зауставе напредак и допринесу продуженој нестабилности у региону. Током 2013. године, у сарадњи са Фондацијом Фридрих Еберт у Београду, истраживачки тим ISAC фонда спровео је теренско истраживање у Босилеграду и Димитровграду, две општине у југоисточној Србији претежно насељене етничким Бугарима, као и у Београду и Софији. Кроз низ разговора са различитим актерима, као и на основу резултата самосталног истраживања, ISAC је формулисао закључке и препоруке практичне политике за све укључене актере.

Верзију на бугарском језику можете преузети овде.

Од четири стуба спољне политике до европских интеграција: постоји ли воља за стратешко усмерење спољне политике Србије?

Уз подршку Европског фонда за Балкан, кроз програм Think and Link, ISAC фонд је у сарадњи са интернет порталом B92.net спровео истраживање јавног мњења о спољној политици Републике Србије, уз објављивањe студије практичне политике Од четири стуба спољне политике до европских интеграција: постоји ли воља за стратешко усмерење спољне политике Србије?. Циљ анкете је био да се утврди колико су ставови испитаника у сагласности са резултатима наведеним у претходно поменутој студији практичне политике, као и да се сазна како грађани опажају домен спољне политике.

Неутралност у XXI веку – поуке за Србију

Извод из рецензије проф. др Предрага Симића:
Зборник  „Неутралност у XXI веку – поуке за Србију“ је до сада код нас најамбициознији покушај да се свестрано и продубљено обради питање неутралности у савременим међународним односима које је у Србији, као и многим другим земљама, предмет стручних, али и политичких подела и опречних тумачења. Сматрамо да су одабир тема, добра структура зборника као и стручност аутора који су окупљени у овом пројекту допринели да читалац ове књиге упозна искуства и савремена размишљања  старих и нових неутралних земаља, али и главна питања која су отворена дебатама које се данас воде о неутралности и њеној актуелности, односно, неактуелности у савременим околностима. Тиме су састављачи овог зборника понудили и одговоре на многа питања која су релевантна за Србију. Стога се може закључити да ће овај зборник српској научној и политичкој јавности дати одговоре на многа питања која су последњих година предмет широке дебате о њеним политичким и стратешким опредељењима.

Србија и Мађарска -политичке и економске перспективе

Постоји приличан број студија и дебати посвећених српско-мађарским односима. Међутим, оне су углавном ограничене на питања која се тичу културе и заједничке историје. Постојећа питања, изазови и могућности често остају ван фокуса како шире публике тако и елите у две земље. С тим на уму, Центар за међународне и безбедносне послове (ISAC фонд) и Фондација Фридрих Еберт у Србији, одлучили су да акценат ставе на актуелне теме као што су билатерални односи, процес европских интеграција, економија, трговина и прекогранична сарадња, као и мањинска питања. Резултат је најновија студија практичне политике ISAC фондаСрбија и Мађарска -политичке и економске перспективе.  Садржај овог документа се заснива на самосталном истраживању тима ISAC фонда, као и на информацијама прикупљеним на конферeнцији Српско-мађарски односи – Пут напред (Београд, 18. јун 2012) коју су организовали ISAC фонд и Фридрих Еберт фондација.

Од четири стуба спољне политике до европских интеграција: Постоји ли воља за стратешко усмерење спољне политике Србије?

Уз подршку Европског фонда за Балкан, истраживачки тим ISAC фонда представља своју најновију студију практичне политике под називом ОД ЧЕТИРИ СТУБА СПОЉНЕ ПОЛИТИКЕ ДО ЕВРОПСКИХ ИНТЕГРАЦИЈА: ПОСТОЈИ ЛИ ВОЉА ЗА СТРАТЕШКО УСМЕРЕЊЕ СПОЉНЕ ПОЛИТИКЕ СРБИЈЕ?

Овај документ разматра проблеме из домена спољне политике Србије у периоду 2008-2012. године, са три аспекта: недостатка дугорочне спољнополитичке стратегије, затим функционисања система доношења спољнополитичких одлука и контроле тог процеса, и коначно процеса усаглашавања са Заједничком спољном и безбедносном политиком Европске уније. Главни циљ студије је да на основу утемељене анализе претходно наведених аспеката спољне политике пружи сет препорука за реформу приступа овим питањима, са циљем поправљања спољнополитичког положаја земље.

Неутралност у Европи у 21. веку и случај Србије

Тема анализе је развој и динамичка промена концепта неутралне државе у међународним односима почев од XИX века. У тексту се такође анализира статус неколико савремених европских држава које се сврставају у, или теже ка сталној неутралности. На основу тога, аутор износи услове који су нужни да једна држава буде међународно прихваћена као стално неутрална у пост-хладноратовском добу. На послетку, аутор закључке пореди са самопроглашеним неутралним статусом Србије.

Кандидатура као подстицај даљим реформама

Овај рад разматра зашто Србија треба да добије статус кандидата за чланство у Европској унији и то у светлу одлуке Европског савета донете у децембру 2011. У анализи се тврди да Србија може да постигне много више у погледу реформи и усвајања acquis ако је њена европска перспектива отворена и константно подстицана, у овом случају путем статуса кандидата. У раду се такође разматрају ефекти питања Косова у целокупном процесу европских интеграција Србије и како даље интеграције могу да помогну у проналажењу прихватљивог решења за обе стране.

Анализа је доступна само на енглеском језику.

Турска на Западном Балкану: Средства и циљеви нове спољне политике

Иако себе доживљава све више као “пол” у међународним односима, Турска на Западном Балкану води политику која је у складу са НАТО приоритетима стабилности. Многе државе региона и даље прихватају самосталне иницијативе Турске, што је њена прилика да свој утицај у региону стави на сто преговора са ЕУ.
На основу закључака са конференције „Нова турска спољна политика на Западном Балкану“ одржане у априлу 2011,  и самосталног истраживања,ISAC фонд представља предлог практичне политикеТурска наЗападном Балкану: Средства и циљеви нове спољне политике. Документ садржи свеобухватну анализу новог турског приступа региону, као и сет препорука на исту тему земљама Западног Балкана и Србији

Србија и Албанија – Припрема за нови почетак

У сарадњи са канцеларијама Friedrich Ebert фондације из Београда и Тиране, ISAC fонд је организовао је директне разговоре између експерата, представника цивилног друштва и политичких елита Србије и Албаније. Закључци са ових разговора, заједно са резултатима самостално вођеног истраживања, сабрани су у збирку предлога практичне политике.
Циљ збирке је да идентификује препреке (а које нису директно повезане са питањем статуса Косова) које стоје на путу унапређења односа две државе, а затим и да да практичне препоруке политичком елитама обе земље како би се исте отклонили или ублажили.

CEFTA 2006 – Изазови и могућности

Овај зборник радова настоји да пружи детаљну анализу изазова и користи за Србију и целокупни регион од CEFTA 2006 споразума. Будући да CEFTA 2006 представља друго најзначајније тржиште за Србију, ова публикација има за циљ да подигне ниво свести о значају даљег развоја и јачања регионалних иницијатива.

Нови приступ Турске Западном Балкану

Турска је тренутно један од најактивнијих спољнополитичких актера на Западном Балкану. Међутим, на ту њену улогу се у овом делу југо-источне Европе често гледа са емотивног становишта, а ређе са прагматичне стране. Управо стога, циљ ове анализе је да пружи детаљан преглед различитих аспеката новог приступа Турске региону. Она такође настоји да понуди објективну и на чињеницама засновану процену нове улоге Турске на Западном Балкану, која би послужила као полазна тачка за даљу аргументовану дискусију на ову тему.

Зборник радова „Односи Русије и Србије на почетку XXI века“

Зборник радова „Односи Русије и Србије на почетку XXI века“ представља збирку најбољих и најинтересантнијих радова и анализа, претходно објављених у извештајима пројекта Праћење руско-српских односа, као и одабраних излагања са округлих столова и радионица одржаних у оквиру овог пројекта.

СРПСКО – АЛБАНСКИ ОДНОСИ: САДАШЊЕ СТАЊЕ И ПЕРСПЕКТИВЕ

Овај документ представља допринос ISAC фонда у отварању још једне осетљиве теме у процесу регионалне сарадње. Његов крајњи циљ није да одговори на многа питања о сарадњи између ове две државе, већ да укаже истакне неке од тема и питања у билатералним односима Србије и Албаније, која не би смела да чекају коначно решење косовског проблема.

ПРАВНА АНАЛИЗА АРАНЖМАНА ИЗМЕЂУ СРБИЈЕ И РУСИЈЕ У ОБЛАСТИ НАФТНЕ И ГАСНЕ ПРИВРЕДЕ

Ову анализу припремио је тим ИСАЦ фонда у сарадњи са адвокатском канцеларијом Николић Кокановић Оташевић из Београда. Циљ овог пројекта је био  да анализира целокупан нафтно гасни аранжман са становишта правних прописа Републике Србије и међународних уговора који Србију обавезују, као и да идентификује могући проблеме у овој области привреде који се могу јавити током спровођења овог аранжмана.

Анализа је довела до неколико закључака. Овај аранжман је без преседана међу свим досадашњим међународним споразумима које је закључила Република Србија. Бројне одредбе овог документа немају никакву обавезујућу карактеристику, док су неке од њих у очигледној супротности са Уставом и законима Републике Србије, као и неким од међународних споразума где је Република Србија једна од држава потписница.

Сажетак и закључци анализе на енглеском језику

Руска визија безбедности у Европи и Србија

Жарко Петровић
директор истраживања Центра за међународне и безбедносне послове, ISAC фонд

Србија је почела да формулише одмерену политику у вези са иницијативом руског председника Дмитрија Медведева за закључење новог Уговора о безбедности у Европи. Она би морала да настави да води такву политику, јер земља која жели да постане кандидат за чланство у ЕУ, нема простора за независну политику у тако важном сегменту као што је међународна безбедност.
Осим тога, ова иницијатива суштински је усмерена на безбедност Русије.

Србија би требало да следи политику ЕУ у вези са овом иницијативом. Тиме Србија доказује своју европску оријентацију и избија аргумент „скептицима“ у вези са проширењем ЕУ да је Србија само руски представник на Балкану.

Русија и Западни Балкан

У овој студији Душан Рељић, Виши научни истраживач Немачког института за међународну политику и безбедност (SWP) у Берлину , анализира процесе који су условили да поновно ојача политички и економски утицај Русије у том делу југоисточне Европе. Закључак је, пре свега, да је после дугог низа година у којем је Русија губила утицај, а САД јачале своју доминацију, сукоб око Косова изнова отворио простор за повратак Русије на Западни Балкан. У том конфликту, Београд је завистан од подршке Москве.

Уз то, изградња гасовода „Јужни ток“ на дуги рок везује енергетску сигурност југоисточне Европе за руске испоруке.
Европска унија, иако све државе у региону виде своју политичку будућност у томе да јој приступе, мораће убудуће да води рачуна не само о вољи Сједињених Америчких Држава, већ и утицају Русије на Западном Балкану.

Пети извештај у оквиру пројекта „Праћење руско српских односа“

Проф др Мирослав Јовановић
Медведев у Београду: два аспекта најављене посете (.pdf)
О симболици у спољној политици и о најави и позадини посете руског председника Дмитрија Медведева Србији. О стратешком партнерству и о одговорности српских политичких елита.

Жарко Петровић
Руско-српско стратешко партнерство: садржина и домашај (.pdf)
Шта чини стратешко партнерство Русије и Србије и какав је домашај тог партнерства за Србију у контексту њених евро-интеграција?

Лични став
Драган Вукшић
Војнополитички односи Србије и Русије у процесу решавања проблема Косова и у будућности (.pdf)
Лични став аутора о улози Русије и појединих руских званичника и органа у периоду пре, за време и после бомбардовања СРЈ.

Четврти извештај у оквиру пројекта „Праћење руско српских односа“

Пројекат има за циљ да савремену Русију приближи грађанима Србије и да промовише становиште да је једино транспарентни и рационални вид сарадње између Србије и Русије онај који може донети благодети обема земљама. Пројекат је настао из потребе да се односи Русије и Србије почну сагледавати у реалној и фактографској равни, а да перспектива тих односа буде предмет темељне анализе и суштинског преиспитивања, са становишта рационалних интереса Србије.

Трећи извештај у оквиру пројекта „Праћење руско српских односа“

Пројекат има за циљ да савремену Русију приближи грађанима Србије и да промовише становиште да је једино транспарентни и рационални вид сарадње између Србије и Русије онај који може донети благодети обема земљама. Пројекат је настао из потребе да се односи Русије и Србије почну сагледавати у реалној и фактографској равни, а да перспектива тих односа буде предмет темељне анализе и суштинског преиспитивања, са становишта рационалних интереса Србије.

Први и други извештај у оквиру пројекта „Праћење руско српских односа“

Пројекат има за циљ да савремену Русију приближи грађанима Србије и да промовише становиште да је једино транспарентни и рационални вид сарадње између Србије и Русије онај који може донети благодети обема земљама. Пројекат је настао из потребе да се односи Русије и Србије почну сагледавати у реалној и фактографској равни, а да перспектива тих односа буде предмет темељне анализе и суштинског преиспитивања, са становишта рационалних интереса Србије.

Припреме за отварање преговора у поглављу 30 – Економски односи са иностранством, и искуства Хрватске

Ова публикација испитује тренутну ситуацију са поглављем 30 – Економски односи са иностранством, и на основу искустава Републике Хрватске у процесу приступања чланству Европске уније даје политичке препоруке како успешно отворити ово поглавље.