Одржана конференција “Трговински односи ЕУ и Јапана: шта Србија може да научи из овог партнерства”

ISAC је у сарадњи са Амбасадом Јапана у Србији успешно организовао конференцију “Трговински односи ЕУ и Јапана: шта Србија може да научи из овог партнерства” 28. фебруара, у хотелу Radisson Collection у Београду.

Главна тема конференције био је Споразум о економском партнерству (ЕПА) између Јапана и Европске уније (ЕУ), који је ступио на снагу 1. фебруара 2019. године. Овим споразумом створена је највећа зона слободне трговине у свету, која укључује више од 600 милиона људи, приближно 30% светског БДП-а и 40% светске трговине. ЕПА представља одговор на протекционистичке покрете и мере које угрожавају слободно тржиште. Он уклања трговинске баријере и шаље снажну поруку да две највеће светске економије одбацују протекционизам.

На конференцији се расправљало о важности споразума за ЕУ и Јапан, глобалне трендове и трговину, али такође и о његовом значају за придружене државе ЕУ и партнере у погледу трговине и инвестиција из Јапана. Један део расправе био је посвећен последицама које овај споразум може имати по Србију као земљу кандидата, али и будућу чланицу ЕУ.

Детаљније о самој конференцији и темама панела можете прочитати у наставку вести.

Конференцију је отворио Милан Пајевић, председавајући Саветодавног одбора ISAC фонда који је истакао да, иако данас ствари посматрамо споља, потписивање овог споразума јесте од великог значаја за Србију када узмемо у обзир њен проевропски пут. Након тога, уводну реч су дали Акира Коно, амбасадор Јапана при ЕУ, Матеја Норчич-Штамцар, заменица шефа Делегације ЕУ у Србији, и Тања Мишчевић, шефица преговарачког тима за приступање Србије ЕУ. Они су подсетили да између Јапана и ЕУ постоји историјска веза сарадње и да ова два ентитета деле заједничке интересе и почивају на заједничким вредностима демократије, владавине права и људских права, те да су овим споразумом оснажене економске везе и учвршћени билатерални односи.

Први панел “Партнерство и глобални економски трендови Јапана и ЕУ” фокусирао се на изазове са којима се сусреће глобална трговина и позиције Јапана и ЕУ по овом питању. Учесници панела били су: Др. Шујиро Урата, професор на Graduate School of Asia-Pacific Studies, Универзитет Waseda, др Предраг Бјелић, професор Економског факулета Универзитета у Београду и Тобајас Гехрке, научни сарадник на Егмонт институту. Панел је модерирао проф. др Иван Вујачић са Факултета политичких наука Универзитета у Београду.

Панелисти су се сложили да постоје међународна правила на којима је заснована трговина, која су у последњој деценији нарушена приметним јачањем економског национализма. Истакли су потребу да се трговинска питања не смеју повезивати са политичким, као и неопходност постојања стабилности, сигурности и отворености за токове међународне трговине. У светлу ЕПА споразума, посебно су истакнуте историјски важне трговинске везе између Европе и Азије, а споразум је оцењен као геополитички и геостратешки. Посебан значај је у контексту глобалних економских трендова као примера борбе против протекционизма.

Други панел “Споразум о економском партнерству ЕУ и Јапана и његов значај за државе кандидате за чланство у ЕУ” представио је позиције Јапана и ЕУ у глобалној трговини, а пре свега у међусобној сарадњи у оквиру споразума о економском партнерству, као и могућности и изазове за Србију. Марко Чируло, в.д. шефа јединице у DG Trade-у Европске комисије нагласио је да је споразум први корак у позиционирању ЕУ у Азији, јер после Јапана ЕУ наставља да преговара са другим азијским државама о сличним моделима сарадње. Њ.Е. Јуничи Марyјама, Амбасадор Јапана у Републици Србији истакао је да постоје три ефекта које ће ЕПА споразум имати на државе кандидате: индиректни ефекти који су тренутни и нису везани за чланство у ЕУ; директни али не тренутни и односе се на бенефите које ће државе имати једном када постану чланице ЕУ; и инвестиционе могућности. У панелу су учествовали још и Др Александар Милошевић, професор на Факултету политичких наука Универзитета у Београду и Татјана Динкић, шефица радне групе за Поглавље 30 из Министарства трговине, туризма и телекомуникација Републике Србије, док је панел модерирао др Владимир Међак, потпредседник Европског Покрета у Србији.

У оквиру трећег панела “Европске интеграције Републике Србије и прилика за ближу економску сарадњу са Јапаном“ истакнуто је да у Србији тренутно постоје 32 јапанске компаније, али да је неопходно усклађивање са правилима Европске уније како би више страних инвестиција било привучено. За то су неопходна макроекономска стабилност, „ферплеј“, мањи уплив државе, мање корупције, смањење бирократије, улагање у образовање и науку. Учесници овог панела били су: Ендру Фрејзер, виши саветник у Mitsubishi Corporation, Горан Пекез, председник Јапанске пословне алијансе у Србији, Ана Тоци, извршни директор Савета страних инвеститора и Михаило Гајић, програмски директор ЛИБЕК-а. Панел је модерирала Биљана Степановић, уредница магазина “ Нова економија”.

Велико нам је задовољство што смо били у могућности да окупимо бројне стручњаке, утицајне личности и људе из пословног света  из Јапана, Европске уније и Србије и на тај начин допринесемо размени мишљења, порука и савета у контексту новопотписаног споразума и његовог значаја и утицаја на глобалне трендове и трговину. На крају, желели бисмо да искористимо ову прилику да се захвалимо свим говорницима, учесницима и волонтерима који су допринели успешној реализацији конференције.